Flaše vina i Džeraldina

MOMČILO Bajagić je baš bio vredan u ovoj odlazećoj godini. Svirao je sa “Instruktorima”, komponovao muziku za film “Profesionalac” Duška Kovačevića, stigao da snimi kompilacijski disk “Ruža vetrova Beograda”, pod medijskim pokroviteljstvom “Večernjih Novosti”, i promoviše ga na koncertu u Beogradskoj filharmoniji, koji će BK Televizija emitovati 2. januara u okviru novogodišnjeg programa.
Bajaga i Instruktori čekaće Novu godinu sa Beograđanima. Od 23.30 sviraće na evropskoj bini na Trgu republike. Ovo je treći put u poslednjih 25 godina da Bajaga svira u Beogradu na ovaj dan.
- Volim da sviram za Novu godinu - kaže nam Bajaga. - Mi smo muzičari, a to je dan kada muzičari rade. Doći ću sa prijateljima i klincima.

NAVIKAO NA SUZAVAC
ZaŠto odbijate intervjue? Niste čak hteli ni da komentarišete incident sa letošnjeg koncerta u Splitu kada je na binu bačen suzavac...
- Za 25 godina koliko se bavim muzikom i objavljujem albume, mislim da je došlo vreme da pričam samo onda kada za to imam razloga. Pod dva, ne dajem intervjue niti izjave preko telefona. Split nisam želeo da komentarišem jer da sam tada nekom novinaru rekao da je na binu bačen suzavac i da je svirka prekinuta, sutradan bi izašao tekst da je na Bajaginom koncertu bilo 12 mrtvih i još toliko povređenih. Na suzavac sam se odavno navikao. Klavijaturista Lokac je samo uzeo peškir, pokvasio ga vodom i stavio na usta. Mislim da je ovima što su ga bacili, mnogo žalije bilo što je ostala publika bila uz nas.
Peca Popović, siva eminencija domaćeg rokenrola, skrenuo vam je pažnju da imate mnogo pesama u kojima se pominje Beograd. Tako je nastala i “Ruža vetrova Beograda”...
- Peca je čovek koji je organizovao prvi koncert Bajage i Instruktora u beogradskom “Domu sindikata”. Bio je to naš drugi koncert u karijeri. Prihvatio sam njegovu ideju i na disk uvrstio Topčidersko brdo, zemunski kej, plaćaonu (naplatnu rampu na autoputu za Zagreb), Slaviju, Kalemegdan, Zmaja od Noćaja, i, naravno, “Večernje Novosti”, takođe simbol ovog grada. Kao klinac sam živeo u Zemunu. Obožavao sam reku. Čak sam sa drugarima od džeparca kupio neki prastari čamac koji smo sredili i sa njime plovili skoro do Novog Sada. Ja bih saobraćaj u Beogradu usmerio na reke. Sa Banovog brda do centra rekom se stiže za 15 minuta. Živeo sam na Dorćolu i zabavljao se sa Emilijom. Imao sam psa koga smo šetali po Kalemegdanu. Kališ sada lepo izgleda. Osvetljen je i rekao bih, siguran. Ranije sam na Kalemegdan išao isključivo u grupi i to po danu.

“CRNI LEPTIR” PRVI RIF
Da li je lakše napisati autorsku ili namensku pesmu?
- Kad si mlad imaš puno inspiracije a premalo znanja. Kad si stariji, inspiracija ti opada ali ti iskustvo raste. Sada sam u fazonu da jako dobro mogu da radim po narudžbini. Kada mi je Duško Kovačević rekao da je glavni junak “Profesionalca” iz Šida i da hoće vojvođanske instrumente, ja sam odmah pomislio na cimbalo, violine, tamburice, Cigane. Zahvaljujući “Profesionalcu” upoznao sam na delu LJubišu Pavkovića, šefa narodnog orkestra Radio Beograda. Odsvirao mi je fenomenalno harmoniku. Kada sam producentu Voji Aralici rekao da bih voleo da imam jednog harmonikaša, on je bio u fazonu: “Ne znam, to sa harmonikom i nije tako dobra ideja”. Na kraju je Pavković došao u studio, kada ga je čuo Voja je celo veče proveo sa njim na “vi” i na kraju sam ja bio u fazonu da možda ima previše harmonike.
Ko je najslavnija ličnost koju ste upoznali?
- DŽeraldina Čaplin. Upoznao sam je na promociji “Profesionalca” u LJubljani. Nestalo nam je vina a na njenom stolu je bilo puno flaša. Mene su ovi moji iz benda i Duško poslali da pitam ženu ako neće da pije da ga uzmemo mi. Ne samo da nam je dala vino, nego mi je rekla da mi je muzika u filmu jako lepa. Odlepio sam od sreće. I DŽon Mek Koj, basista Gilan benda, mi je bio bitan. On je bio prvi strani producent “Riblje čorbe”. Svirao je sa Gilanom, a Jan Gilan je svirao sa Ričijem Blekmurom, a ja sam “skidao” Ričija Blekmura kad sam bio mali. Nisam mogao da verujem da smo se upoznali. Čak sam mu se negde i dopao.
Da li ste i vi kao i većina ovdašnjih gitarista prvo naučili da odsvirate rif iz “Smoke On The NJater”?
- Ne, ja sam prvo naučio da sviram “Crnog leptira”. Dok sam svirao u “Ribljoj čorbi”, braća Jelić iz “JU grupe” su nam radila ozvučenje. Bio sam presrećan kada sam ih upoznao, jer su oni moji idoli iz mladosti. Sve vreme sam im persirao, pa su me kolege iz “Čorbe” zezale zbog toga.
Čitate li i dalje stripove?
- Nisam ih dugo čitao. Uopšte mi nije jasno što moj sin ne kapira stripove. U moje vreme nije bilo kompjutera i igrica. Kupovao sam “Stripoteku” a voleo Istoka Blistera, Korta Maltezea, Taličnog Toma i Asteriksa.
Šta biste poželeli čitaocima “Kluba poznatih” u 2004. godini?
- Puno zdravlja, sreće i ljubavi i to baš tim redosledom. Ako smo zdravi, imamo sreće i volimo nekog, za ostalo ćemo se lako snaći jer smo talentovani.

MARKO I ANĐELA
- MARKO ide u šesti razred osnovne škole i trenira košarku. Čini mi se da je baš zagrizao oko treninga. Vodim ga na koncerte. Za “Blondi” je rekao da su mu suviše mekani, ali mu se zato dopao “Dip parpl”. Obožava “Ajron mejden”. Rekao sam mu: Sine, pa oni su stariji od mene! Nabavio je neki duks sa natpisom “Ajron mejden” i sada je glavni među osmacima. Naravno, voli i “Limp biskit”, “Ramštajn”, “Ofspring”, “Metaliku”... Silno se obradovao kada je čuo da će “Metalika” iduće godine svirati u Beogradu. Anđela ima pet godina i ide u predškolsko. Čini mi se da ona više pokazuje interesovanje za muziku od Marka. Koju moju pesmu najviše vole? Moja deca su najneobjektivnija na svetu jer po njima ja u životu nisam napisao lošu pesmu.

20 GODINA “INSTRUKTORA”
- MOJA ideja je da 2004. kada “Instruktori” slave 20 godina rada napravim koncert na otvorenom i pozovem sve koji su ikada svirali sa nama bilo uživo ili na pločama. Za sada ima više od 70 ljudi. Svirao sam na svim mogućim prostorima i veruj mi da mi je veća frka od Filharmonije sa 200 mesta nego šest “Marakana”. Kad je malo ljudi najbolje se čuje, a kad ih ima puno ne čuje se ništa. U Moskvi sam svirao pred 250.000 ljudi. Ajd za onih prvih 20.000 da računam da su čuli nešto. Ajd za onih drugih 20.000 da su pretpostavili da smo mi bend iz Jugoslavije. Ali šta ćemo za onih 210.000 koji su bili daleko i pojma nemaju šta slušaju. Ne palim se na velike koncerte. Do 5.000 ljudi je okej, posle je sve isto.