MIGRANTI NE ŽIVE EVROPSKI SAN: Vrščanka Mina Stefanović (26) proglašena za najboljeg stranog studenta Univerziteta u Minhenu

Jelena J. BALJAK

05. 01. 2021. u 17:20

МИГРАНТИ НЕ ЖИВЕ ЕВРОПСКИ САН: Вршчанка Мина Стефановић (26) проглашена за најбољег страног студента Универзитета у Минхену

Mina Stefanović / Privatna arhiva

U KONKURENCIJI 8.900 stranih studenata na Ludvig Maksimilijan univerzitetu u Minhenu, jedna Srpkinja proglašena je za najbolju.

Vrščanka Mina Stefanović (26), koja se nalazi na trećoj godini doktorskih studija na departmanu za kliničku psihologiju, u novembru je dobila prestižnu DAAD nagradu za izuzetan doprinos nemačkom društvu i nauci, što nijednom našem studentu dosad nije pošlo za rukom.

I nije nagrađena samo zbog svojih naučnih dostignuća vezanih za mrežni pristup posttraumatskom stresnom poremećaju, već i zbog humanitarnog rada, o kom nikome nije pričala. Iako je i sama stranac kom treba podrška, Mina već dve godine nesebično pomaže u socijalizaciji migranata i spasava živote bolesne dece iz celog sveta koja dolaze u Minhen na lečenje, što je univerzitetske profesore, koji su je i nominovali za ovo priznanje, posebno oduševilo.

A ona se na to sve samo osmehuje. Skromno. Nenametljivo. Bez želje da se o tome išta piše, ali smo je mi, ipak, nagovorili.

- Humanitarnim radom se bavim, jer smatram da je normalno da pomažemo ljudima u nevolji. Drago mi je što je taj moj trud prepoznat, iako nisam očekivala da ću dobiti nagradu - kaže mlada Vrščanka, koja pleni svojom dobrotom.

HUMANITARNA ORGANIZACIJA

VELIKA Minina želja je da osnuje humanitarnu organizaciju, kako bi oko sebe okupila tim koji bi mogao da pomogne ljudima sa širokim spektrom problema. To je, kao dobitnik DAAD nagrade, izjavila i u intervjuu za nemačke novine "Dojče cajtung", nakon čega je dobila neočekivani poziv.

- Jedna advokatica iz Minhena ponudila mi je besplatnu pravnu pomoć oko osnivanja i rada organizacije, što smatram najvećim benefitom ove nagrade. Nadam se da ćemo posle praznika krenuti u ostvarivanje mog sna - kaže Mina, koja je od Nemaca dobila i ponudu da o njoj snimaju dokumentarni film, ali je ona to odbila.

Mina je postala doktorand univerziteta u Minhenu 2018. godine, nakon što je sa visokim ocenama završila osnovne studije psihologije i master u Novom Sadu. Od prvog dana ima stipendiju bavarske vlade, što joj je, međutim, dovoljno samo da pokrije troškove iznajmljivanja skromnog stana u suterenu jedne zgrade. Dodatno zarađuje kao naučni saradnik na fakultetu, ali je i tu, zbog vize, ograničena koliko sme da radi i zarađuje. Ipak, iako živi skromno, a najveći deo dana provodi na fakultetu, ona pronalazi vreme i za volontiranje.

Mina Stefanović / Privatna arhiva

- Otkako sam se doselila, priključila sam se humanitarnoj organizaciji Refugio, gde pomažem migrantima da se prilagode životu u Nemačkoj, jer verujem da niko ne bi napustio svoj dom da mu je tamo bilo lepo. LJudi mahom beže od rata i teškog siromaštva i na tom putu doživljava dodatne traume, misleći da će ovde naći mir. A uopšte ne žive evropski san - predočava sagovornica "Novosti", čije je srce toliko veliko, da u njega može da stane ceo svet.

Bolesnoj deci je, kaže, počela da pomaže sasvim slučajno, kada je u jednoj bolnici, sa kojom sarađuje u sklopu svog doktorskog istraživanja, upoznala porodicu iz Ukrajine, koja nije imala novca za nastavak lečenja svog tek operisanog deteta. Mina je bila rešena da im pomogne.

- U njihovo ime sam pisala i slala aplikacije brojnim organizacijama u Nemačkoj, koje pomažu bolesnoj deci, i uspela da sa više strana prikupim oko 100.000 evra. Dete je uspešno izlečeno - ponosna je Mina.

Za njenu humanost su čuli i drugi roditelji bolesne dece, pa su kontaktirali s njom. I nikoga nije odbila zbog svojih obaveza na fakultetu. Svima je pomogla na isti način, potpuno besplatno, iako to često iziskuje sate i sate prevođenja medicinske dokumentacije, slanje mejlova na stotine adresa i pravdanje potencijalnim donatorima da ona od tih para nema nikakve koristi.

- Na kraju me samo raduje to što su sva ta deca živa i zdrava - skromno dodaje Mina, kojoj zahvalni roditelji redovno čestitaju rođendan i sve praznike.

Od planova za budućnost, zna samo jedno - nastaviće da se bavi humanitarnim radom. Da li u Nemačkoj ili u nekoj drugoj zemlji, ili će se, pak, vratiti u Srbiju, još je neizvesno. U Minhenu će, kaže, svakako ostati bar još pet godina, jer je uporedo sa doktoratom, koji bi trebalo da završi početkom 2022, ove godine upisala i psihoterapiju.

JA SAM SREĆNA

RADEĆI sa migrantima Mina je čula za najstrašnije sudbine - od silovanja, ubistava i psihičkog zlostavljanja, do gladi i siromaštva.

- Nije lako slušati takve priče i trudim se da se time ne opterećujem. Uveče kada legnem i sumiram dan za sobom, samo pomislim kako sam ja jedna srećna devojka, jer nemam takve probleme - objašnjava sagovornica "Novosti".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Patak

05.01.2021. 17:53

Bravo dete i ne vraćaj se. Nemaš gde, nego tu svoju pamet i dobrotu koristi tamo gde će to prepoznati i znati da cene. Ovde, sigurno neće. Srećno i Bog te čuvao.