VEZLE PEŠKIRE PROTIV UROKA: Pogledajte tradiciju starih Trsteničanki - od monahinje Jefimije do danas (FOTO)

S.BABOVIĆ

03. 12. 2020. u 11:33

ВЕЗЛЕ ПЕШКИРЕ ПРОТИВ УРОКА: Погледајте традицију старих Трстеничанки - од монахиње Јефимије до данас (ФОТО)

Foto: S.BABOVIĆ, muzejska zbirka

MONAHINjA Jefimija i kneginja Milica Hrebeljanović (Evgenija), koje su nakon Kosovskog boja 1389, napustile Kruševac i prešle u manastir Ljubostinja kod Trstenika, ostavile su za sobom vredna dela.

Najvažnije među njima, književno delo Jefimije, predstavlja zlatovez na crvenom atlasu “Pohvala knezu Lazaru” i čuva se danas u Muzeju SPC. Manje je poznato,međutim, ko su bile naslednice srednjevekovne umetnice, a to se upravo ovih dana može pogledati na originalnoj izložbi 69 peškira Muzejske zbirke u Trsteniku.

Važan predmet tekstilnog pokućstva u tradicionalnoj kulturi, peškir je imao višestruku ulogu u životu porodice i pojedinca. Istraživači tekstilne radinosti najčešće ih razvrstavaju prema nameni i načinu izrade i ukrašavanja.

Foto: S.BABOVIĆ, muzejska zbirka

Trsteničke prelje i pletilje

- Namena ih razdvaja na upotrebne,ukrasne i peškire koji su oznaka pojedinca -predočava za “Novosti” istoričarka Jelena Vučkević, autorka izložbe Muzejske zbirke “Širi,širi vezeni peškiri”.

- Sve kategorije su prisutne u našoj kolekciji,svedočanstvo su vrednih tkalja i vezilja, kao i baštine trsteničkog kraja.

GAJILI I SVILENE BUBE

POSLE Drugog svetskog rata, veliki broj domaćinstava u selima oko Zapadne Morave je gajio svilenu bubu, čiji je proizvod – svilu za peškire i odeću-prodavao. Domaćinstvo Vučić iz sela Lopaš gajio je gaji svilenu bubu u posebno odvojenoj prostoriji, a bube su polagala jajašca na policama sa dudovim lišćem u košarama.

Peškire su stare Trsteničanke ukrašavale geometrijskim, floralnim i zoomorfnim motivima. Izrađivale su ih od najrasprostranjenijih sirovina biljnog porekla konoplje, lana i pamuka. U godinama posle Drugog svetskog rata, gotovo svako domaćinstvo je sejalo konoplju. Sve do kraja sedme decenije 20. veku, kada se prelazi na pamuk i industrijske materijale.                                        

- Preslicama i vretenom Trsteničanke su obavljale predenje, a veštinu počele da uče već od 10. godine života-napominje Vukčević.

- Neretko su domaćice bojile lan, konoplju, pamuk ili vunu kako bi željeni predmet pored praktične dobio i estetsku dimenziju. U trsteničkom srezu, u posleratnom periodu radila su dvojica bojadžija, Božović Velimir i Kuzmanović Metodije.     

Foto: S.BABOVIĆ, muzejska zbirka

Oslobodioci Trstenika nose peškire

            

Stari peškiri su svedočanstva običaja, od rođenja, krštenja, preko svadbe do sahrane. Peškir oko glave bio je i deo narodne nošnje sve perioda između dva svetska rata. Peškirima su “označavani” dever, mladenci, stari svat, barjaktar, ukrašavale su se kočije i konji svatova,kao što se danas krase-automobili. Ukrasne peškire imala je svaka zapadnomoravska kuća. Slavskim ručkovima koristili su se peškiri dovooljno dugački da ruke obriše i 20 gostiju.

Foto: S.BABOVIĆ, muzejska zbirka

Venčanje posle Prvog svetskog rata

- Slava, bogomolja, Božić – nisu mogli proći bez pogače uvijene u lepu krpu, odnosno peškir - napominje Jelena Vukčević.

- Položaonik je za Božić darovan pogačom zavijenom u krpu, obmotanu crvenim koncem, radi zdravlja i protiv uroka. Kada se zidala kuća, na rogove su se vezivali peškiri. Peškiri su takođe, služili kao dar majstorima zidarima.

ZAPETLjAO SE KI PILE U KUČINU

KAKO bi dobile peškir od konoplje,Trsteničanke su najpre obrađivale sironu i to “trlicom”. Vlakna su oblikovale posebnom spravom-”tarkom”,koji podseća na češalj.Višak materijala nazivao se “kučina” i otuda i poslovica

„Zapetljao se ki pile u kučinu“ koja označava čoveka koji ne zna kako da završi započet posao,kao i izreka „trice i kučine“ kojom se označavaju nevažne, marginalne stvari.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)