SUSRET SA ISTORIJOM - LUJ BARTU SAM SEBI POTPISAO SMRTNU PRESUDU: Osamdeset i šest godina od atentata na kralja Aleksandra u Marselju

Ivan Miladinović

11. 10. 2020. u 12:30

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЛУЈ БАРТУ САМ СЕБИ ПОТПИСАО СМРТНУ ПРЕСУДУ: Осамдесет и шест година од атентата на краља Александра у Марсељу

Foto "Novosti"

I DOK je jugoslovenski kraljevski razarač "Dubrovnik", oko podneva 9. oktobra 1934. godine, već uveliko sekao talase francuskih teritorijalnih voda, u kabinetu marseljskog prefekta, samo četiri sata pre nego što će Aleksandar Karađorđević izdahnuti u istoj ovoj odaji, ministar Bartu, prefekt Žuano i predsednik opštine Ribo, generalni kontrolor nacionalne bezbednosti Sisteron i francuski poslanik u Beogradu Nažijar, vode živ razgovor sa poslanikom Miroslavom Spalajkovićem, generalom Aleksandrom Dimitrijevićem i konzulom Svetislavom Lazarevićem.

Tema: eventualni atentat i bezbednost jugoslovenskog kralja u Marselju.

Predstavnici Kraljevine Jugoslavije, saopštili su da su dobili pouzdane informacije da će biti pokušan atentat na suverena i da se dvojica atentatora već nalaze u najvećem francuskom gradu na Mediteranu. Obaveštajac Vladeta Milićević koji je tih dana boravio u Parizu, radi obezbeđenja kralja, javio je da je iz nekoliko pouzdanih izvora dobio verodostojna saznanja o planiranom atentatu na Aleksandra. (Vladeta Milićević je od 1927. bio stalni jugoslovenski predstavnik u Međunarodnoj policijskoj organizaciji Interpol. Dvanaest godina pratio je aktivnosti ustaških emigranata, u Austriji, zatim u Mađarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji.)

Prefekt Žuano: Gosti se uzbuđuju bez razloga.

Ministar Bartu: Kralj Aleksandar neće imati boljeg telohranitelja od mene jer ću celo vreme biti uz njega. Uostalom, čujmo gospodina Sisterona.

Generalni kontrolor Sisteron: Molim vas, gospodine ministre, nema nikakvih razloga za bilo kakvu bojazan. Naprotiv! Naši gosti su zabrinuti, ali im i ja kažem da je to samo izraz njihove prevelike ljubavi prema vladaru!

Ministar Bartu: Garantujete li nam potpunu bezbednost i da li su potrebne kakve dopunske mere?

Sisteron: Garantujem, gospodo! Nikakve druge mere nisu potrebne!

Predstavnici Kraljevine Jugoslavije popuštaju. Odobrovoljeni su pruženim uveravanjima i više nisu tako uporni.

ATMOSFERA na svečanom ručku, priređenom za zvanice koje će tog popodneva dočekati jugoslovenskog kralja, bila je veoma srdačna i prijateljska. U "zlatnoj sali" prefekture, razgovor je bio veoma živ. Uz sir i dezert, pri kraju obeda, Miroslav Spalajković ponovo pita prefekta o bezbednosnom poretku na marseljskim ulicama. Žuano mu odgovara da će, prema planu, biti postavljen uobičajen kordon policajaca, s tim što će gospodin ministar (Bartu) i njegov gost (kralj), zauzeti mesta u zatvorenom automobilu, koji će pratiti dva eskorta, motociklista-žandarma sa desne i leve strane vozila.

"Ah, ne, gospodine prefekte, ne!", rekao je živahno Luj Bartu. "To nikako! Kralj mora biti bliže narodu da oseti da je kod nas, iako smo mi republika, veoma popularan!"

U razgovor se umešao i gradonačelnik Marselja, Ribo:

"Gospodin ministar je apsolutno u pravu! Policijska pratnja sa motociklima sigurno bi izazvala proteste građanstva Marselja, koje žustro reaguje na sve nedemokratske mere. Uostalom, uskoro će izbori, i ja moram da vodim računa o raspoloženju birača."

I francuski poslanik u Beogradu, Pol-Emil Nažijar, dodao je svoj komentar: "Od buke motocikla Njegovo veličanstvo kralj Aleksandar neće moći da čuje aplauze Marseljaca, što bi zaista bila velika šteta".

Neko je dodao da iz zatvorenog automobila ni Marseljci neće moći da vide jugoslovenskog suverena. Prefekt Marselja Žuano i kontrolor Sisteron, bez razmišljanja su prihvatili predložene sugestije i odmah su izdali nalog za izmenu mera bezbednosti. Za ovu odluku nisu morali da traže ničiju saglasnost, jer su njih dvojica bila lično odgovorna za bezbednost visokog gosta dok boravi u Marselju. Međutim, general Dimitrijević u svom testamentarnom zapisu tvrdi da je povlačenje 12 motociklista naređeno telefonom iz Pariza, iz kabineta francuskog ministra Albera Saroa, a da je prefekt marseljske policije bio samo izvršilac.

- Gospodine prefekte, hoćete li mi reći kakva će biti gustina policijskog kordona na pločnicima - pitao je general Dimitrijević.

- Kako da ne generale. Na svakih četiri, pet metara! - odvratio je Žuano.

DOLAZAK Kralj Aleksandar na razaraču "Dubrovnik"

Foto "Novosti"

 

GENERAL Dimitrijević je naglo ustao i zapretio skandalom:

- Meni nije tako rečeno, gospodo. Zahtevam sa ovog mesta da kordon bude takav da se policajci mogu bar držati za ruke.

- Nemoguće, nemoguće, gde da nađem toliko pripadnika mobilne garde? - mrmljao je zbunjeni prefekt.

- Onda upotrebite vojsku - planuo je Dimitrijević.

Vešt diplomata, ministar Bartu, pozvao je goste da ustanu - ručak je završen - i za trenutak je prekinuo mučnu atmosferu koja je nastala Dimitrijevićevom upadicom.

Razgovor je nastavljen u salonu prefekture. Uz kafu. Luj Bartu je okupio oko sebe grupu zvanica, među njima poslanika Spalajkovića i generala Dimitrijevića.

NEIZGOVOREN KRALjEV GOVOR FRANCUZIMA

U UNUTRAŠNjEM džepu kraljeve admiralske uniforme, na papiru poprskanom krvlju, pronađen je govor koji je jugoslovenski kralj trebalo da održi u Parizu, za vreme svoje zvanične posete Francuskoj. Njegov sadržaj prvi je objavio tadašnji vodeći francuski list "Maten", u broju od 11. oktobra 1934. godine.

"Koliko volimo Francusku, to ceo svet zna. Ta ljubav ima svoj koren u dnu naših bića. Događaji su je mogli samo izneti na vrhunac pristupačan ljudskim osećanjima i učiniti je vidnom za svačije oči. Moj obožavani otac kralj Petar bio je za sve vreme svog života simbol vernosti naše ljubavi za vašu plemenitu i lepu zemlju. Divljenje Jugoslavije prema Francuskoj ne potiče od juče. U samoj istoriji jugoslovenskog naroda treba tražiti začetak. Vek koji vezuje današnju Jugoslaviju sa Napoleonovom Ilirijom i Karađorđevom Srbijom završio se, po neizbežnoj istorijskoj potrebi, logičnim i prirodnim rezultatom. Za dalekim događajima, u kojima su bili umešani naši dedovi, došli su događaji bliži nama u kojima smo i sami učestvovali. Mi se divimo Francuskoj ne samo zbog njenog dela koje je izvršila u našoj nacionalnoj sudbini, već i zbog njene univerzalne uloge koju ona neprestano vrši zračenjem svoje misli i svojom delatnošću u svetu.

Mi joj se divimo zbog pravednosti i heroizma njenih postupaka uvek kad treba braniti pravdu protiv samovolje i sile u međunarodnom životu. Isto tako i zbog ogromne istrajnosti njenih napora u laganom i istrajnom, teškom izgrađivanju mira među narodima".

"Vidite, dragi prijatelji, kad mi je prefekt jutros stavio na znanje da nema dovoljno policajaca za kordon tako da je primoran da ih seli iz jedne ulice u drugu, onako kako Njegovo veličanstvo i ja budemo prolazili kolima, i ja sam se setio vojske. Ali, komandant marseljskog garnizona uporno se drži pravila ministarstva rata. Pitao je: da li je ovde u Marselju državni doček ili državnički susret? Kao što i sami znate, zvaničan doček je onda kada goste dočekuje predsednik Republike, a gospodin Lebren (Albert Lebren) će to sutra učiniti na Gar de Envalid u Parizu. A za susret, kakav je ovaj naš u Marselju, sa vašim suverenom, nije moguće upotrebiti vojsku za održavanje reda na ulicama."

Ovim intervencijama, ministar Bartu potpisaće smrtnu presudu sebi, koja će biti izvršena samo dva časa kasnije.

TUGA Narod oplakuje ubijenog kralja

Foto "Novosti"

DOBRO raspoložen, na čelu ostalih zvanica, oko 14.30 krenuo je u staru marseljsku luku "Kej de Belž" da dočeka Aleksandra Karađorđevića. Na "Belgijskom keju", bio je podignut veliki ponton u obliku bine za najsvečanije prilike, prekriven crvenim tepisima, okićen zastavama, trikolorima istih boja: plava, bela i crvena. Poređane vodoravno, obeležavale su jugoslovensku trobojku, a iste boje samo uspravno stavljene, bila je francuska trikolorka. Sa leve i desne strane bile su ukotvljene podmornice "Nautilus" i "Ribi". Među brojnim zvanicama, Luj Bartu je na centralnom mestu ovog "odbora" za svečani doček. Pored njega nalaze se zvanični izaslanici predsednika Republike Francuske Lebrena, general Žuber i potpukovnik Bertuar. Prisutne Jugoslovene predvodi poslanik Miroslav Spalajković...

Dok se u kabinetu marseljskog prefekta vodi razgovor o bezbednosti kralja Aleksandra, jer je jugoslovenska obaveštajna služba u Parizu dobila 9. oktobra pre podne obaveštenje iz Italije da će atentat na kralja biti izvršen u Marselju, desio se jedan detalj, koji nije mnogo poznat u javnosti, a koji je mogao da izmeni kraljevu sudbinu. Svetislav Lazarević, generalni konzul u Marselju, krenuo je u susret razaraču "Dubrovnik" i preneo Aleksandru poruku:

- Veličanstvo, ne treba da se iskrcavate u Marselju. Dobio sam alarmantna obaveštenja.

Nameravaju da Vas ubiju.

Kralju je savetovano da odloži iskrcavanje u marseljskoj luci, kako bi se dobilo u vremenu za preduzimanje potrebnih mera za njegovu bezbednost. Kao izgovor, savetovano je da se navede kraljeva bolest. "Dubrovnik" bi onda produžio prema ratnoj luci Tulon, gde bi se kralj iskrcao i odmah nastavio put za Pariz, a to vreme iskoristilo bi se da se pronađu i pohapse teroristi.

Kralj je to odbio, nije hteo da razočara Bartua, koji ga je čekao. "Uostalom", rekao je, "više nema vremena za povlačenje", a zatim je odlučno dodao: "Ne boji se valjda jedan kralj dvojice probisveta i mangupa."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)