OSLEPELI GA TURCI KAO UHODU: Filip Višnjić je bio ustanički obaveštajac

B. S.

27. 07. 2020. u 17:40

ОСЛЕПЕЛИ ГА ТУРЦИ КАО УХОДУ: Филип Вишњић је био устанички обавештајац

Foto arhiva

VISOK, plećat, snažan, sa licem nagrđenim dugim ožiljkom i šakom osakaćenom udarcem duge oštrice, slepi guslar Filip Višnjić je ostavljao dubok utisak na slušaoce njegovih pesama.

Naučnici su utvrdili da su one autorska dela i riznica tačnih istorijskih informacija, u kojima su svaki lik i događaj iz vremena Prvog srpskog ustanka opisani realno i plastično. Ispostavilo se da je Višnjić znao u glavu sve predvodnike Turaka i janičara poturica, kojima je takođe pevao baš na početku svoje prosjačko-pevačke karijere uoči ustanka.

On nije pisao hvalospeve ustaničkim vođama, iako ih je u stihovima vešto kitio atributima koje su ovi voleli da slušaju. To je Višnjiću omogućilo da potomstvu ostavi svedočanstva i o lošim stranama srpskih vođa, njihovim sukobima i sujetama.

Slepi Filip je već u "Početku bune na dahije" kritičar većine srpskih knezova koji su izbegavali sukobe s Turcima sve dok nije počela masovna seča knezova. Višnjić je ostavio putokaz ka pravim organizatorima i duhovnima vođama ustanka "božjim ugodnicima" Hadži Ruvimu i Hadži Đeri, koji su još 1803. okupili prvih 12 knezova spremnih za borbu.
Kad su posle jednog veka obelodanjeni dokumenti iz bečkog Ratnog arhiva, pokazalo se da su "boguugodne" crne monaške rize često krile srpske frajkore i špijune koji su dolazili iz Austrije da pripremaju ustanak.

VIŠNjIĆEVU obaveštenost o tajnama ustanka većina biografa je objašnjavala bliskošću s knezovima i ustaničkim vođama, koje je pratio i pevao im. Po svedočanstvima savremenika Višnjić je za vreme bitaka koje je opisivao boravio u ustaničkim šančevima, a svaku informaciju proveravao je kod najmanje tri izvora. To nije radio nijedan drugi guslar.

Foto arhiva

Književnik i kulturni radnik Milorad Panić Surep bio je zaintrigiran zagonetnim Višnjićem, koji je po zvaničnoj biografiji rođen u uglednoj porodici Vilića, koju su Turci doslovno istrebili. Otac mu je rano umro i kada mu se majka preudala on je od njenog nadimka Višnja napravio novo prezime, koje mu je skrivalo identitet. Prema zvaničnoj priči on je oslepeo od boginja u osmoj godini, ali kada je Surep počeo da spaja crvenom linijom tačke na karti gde je Višnjić boravio tokom svojih pešačkih putovanja, rezultat ga je zaprepastio: slepi guslar je putanjom nalik na zamršenu nit prešao hiljade kilometara po Bosni, Srbiji i Crnoj Gori. Najjužniji kraj te niti počinjao je u Skadru, a najseverniji se protegao do Temišvara.

Surep nije mogao da nađe objašnjenje za ovaj podvig, dok nije pročitao svedočanstva meštana sela Grk u Sremu, gde se pesnik-hroničar sklonio posle propasti Prvog srpskog ustanka.

Seljani Sima Stanišić, Milan Čemerlić i Čeda Radišić preneli su istraživačima Filipovu priču da je "vođa čete ustaničke bio i kod zdravih ali prevrnutih očiju kao guslar Turke uhodio" sve dok ga ovi u jednom boju nisu zarobili i prepoznali i zaista oslepeli. Oni su otkrili i neverovatnu sposobnost ovog slepca da sam kočijaši zapregom.

Sve tekstove iz specijalnog dodatka "Najveći srpski špijuni" čitajte u štampanom izdanju Večernjih novosti!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)