SRBIJA POD LUPOM U IZVEŠTAJIMA STEJT DEPARTMENTA I EVROPSKOG PARLAMENTA: Uz sankcije Rusiji i strah od Kineza

M. St.

24. 03. 2023. u 10:00

SRBIJA i njen napredak u oblasti ljudskih prava, evropskih integracija, normalizacije odnosa sa Prištinom, našli su se pod lupom Amerike i Evropske unije

СРБИЈА ПОД ЛУПОМ У ИЗВЕШТАЈИМА СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТА И ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА:  Уз санкције Русији и страх од Кинеза

Evropski parlament /Foto AP

Stanje u našoj zemlji "pročešljano" je u dva odvojena dokumenta - posebnom odeljku izveštaja Stejt departmenta o stanju ljudskih prava za 2022. godinu, kao i u nacrtu izveštaja Evropskog parlamenta. Iz Brisela nam je ponovo, kao i u brojnim prethodnim zaključcima, zamereno zbog neuvođenje sankcija Rusiji.

U zaključcima EP o Srbiji, koji će biti stavljeni na glasanje na plenarnoj sesiji sredinom maja, u delu posvećenom dijalogu Beograda i Prištine, obe strane pozivaju se na punu implementaciju svih dogovora, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština. EP pružila je podršku specijalnom izaslaniku Evropske unije Miroslavu Lajčaku i pozvala Srbiju i tzv. Kosovo da dijalogu pristupe u duhu kompromisa "kako bi se postigao pravno-obavezujući dogovor o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom, bez odlaganja".

Evropski parlament u svom izveštaju dotakao se i napada na Srbe na KiM, s tim što je ranjavanje jedanaestogodišnjeg Stefana Stojanovića i dvadesetjednogodišnjeg Miloša Stojanovića, ocenjeno kao "neprihvatljiva pucnjava na pravoslavno Badnje veče". Osvrnuli su se i na druge nasilne događaje čije su mete bili kosovski Srbi.

- Eventualni neuspeh deeskalacije tenzija između Beograda i Prištine može dovesti do destabilizacije regiona i tom smislu, pozdravlja se konstruktivan pristup dijalogu Beograda i Prištine - navodi se u izveštaju.

U Briselu su posebno zabrinuti zbog prisustva strateških investicija Rusije preko "malignih trećih strana". U istom kontekstu, evroparlamentarci ističu i zbog povećanog udela investicija Kine, kao i zavisnosti od njene vojne i odbrambene tehnologije i količine pozajmica. U izveštaju se ističe strah i zbog navodnih pokušaja regrutacije u režiji ruskih paravojnih formacija "Vagner".

U pasusima gde su malobrojne pohvale koje stižu od EP, navodi se naš strateški cilj ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, ali i istovremeno, se izražava žaljenje zbog opadanja podrške građana evrointegracijama.

Poslanici EP su ukazali na važnost poštovanja procedura u Narodnoj skupštini i osudili zapaljivi govor na posebnoj sednici o Kosovu i Metohiji. Pozitivno je ocenjeno povlačenje nacrta zakona o unutrašnjim poslovima prema kojem bi se "u upotrebu stavile kamere koje imaju mogućnost biometrijskog prepoznavanja lica".

S druge strane, Stejt department kao glavne prepreke vidi u kršenju sloboda izražavanja i medija, rodnog i nasilja nad LBT osobama, ozbiljnim problemima u nezavisnosti sudova, korupciji, stanju u zatvorima. Organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su "glorifikaciju ratnih zločinaca", kao i odbijanje da se ukloni mural Ratku Mladiću. Pomenuti su i direktor Bezbedno-informativne agencije Aleksandar Vulin i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić da su "iskazivali podršku ratnim zločincima". Takođe, navodi se da "vlada i dalje odbija da izruči članove SRS Vjericu Radetu i Petra Jojića koje traži Mehnizam Haškog tribunala zbog nepoštovanja suda.

U zaključke Stejt departmenta ugrađeno je i mišljenje lidera etničkih Albanaca u Srbiji, koji navode da je "vlada nesrazmerno podvrgla etničke Albance pasivizaciji kako bi smanjila zvaničan broj Albanaca koji žive u Srbiji, koji su izloženi diskriminaciji".

BILČIK I VIOLA KROJE ZAMERKE

AUTOR izveštaja o Srbiji je evropski poslanik Vladimir Bičkik, dok je izveštaj za tzv. Kosova priprema Viola fon Kramon na Bilčikov prvi nacrt izveštaja, koji je objavljen u februaru, podnet je veliki broj amandmana, a najveći broj njih uputili su hrvatski poslanici Tonino Picula i Željana Zovko, kao i Fon Kramonova, Matajž Nemec...

PITANjE NESTALIH I PROGNANIH

DRŽAVE članice EU, posebno Španija, Slovačka, Kipar, Rumunija i Grčka, koje još nisu priznale nezavisnost Kosova, pozivaju se da to učine bez daljeg odlaganja i time omogući da napreduje na svom evropskom putu. Ovo se zahteva u posebnom nacrtu koje se odnosi na tzv. Kosovo i podseća se da na stav Evropske komisije po kome je nezavinost nepovratna.

- Pozivaju se vlasti na rešavanje pitanja nestalih i žali zbog čestih napada na Srbe povratnike. Priština se poziva da bez odlaganja formira ZSO, da se "kosovski Srbi vrate u kosovske institucije", da se donese zakon o kulturnom nasleđu i verskim slobodama i ponovo uspostave odnosi sa SPC. Izražava se zabrinutost i zbog izostanka implementacije presude u vezi sa manastirom Visoki Dečani - navodi se u izveštaju o tzv. Kosovu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ORLOVI LETE KA PRVOJ EVROPSKOJ POBEDI Srbija protiv Slovenije u nastavku Eura

ORLOVI LETE KA PRVOJ EVROPSKOJ POBEDI Srbija protiv Slovenije u nastavku Eura

24 godine nakon istorijskog okršaja na Euru 2000. godine u Belgiji i Holandiji, Srbija i Slovenija se od 15 časova sastaju u 2. kolu grupe C Evropskog prvenstva. Slovenija je tada šokirala SR Jugoslaviju i povela sa 3:0, ali su Plavi uspeli da ostvare jedan od najluđih povrataka u istoriji Evropskih prvenstava izjednačivši rezultat na 3:3 za samo 6 minuta.

20. 06. 2024. u 10:00

Komentari (5)

ENGLESKA U VELIKOJ PANICI: Šta ćemo ako se Srbija sad povuče sa EURO 2024?!