GODIŠNJICA KUMANOVSKOG SPORAZUMA: Na današnji dan je pre 22 godine okončano bombardovanje Jugoslavije

Novosti online

09. 06. 2021. u 22:20

NA DANAŠNJI dan, pre 22 godine, potpisan je Kumanovski sporazum koji je označio kraj NATO bombardovanja Jugoslavije. Posle 78 dana bombardovanja, predviđeno je i povlačenje Vojske Jugoslavije i policije s Kosova i Metohije i definisana kopnena i vazdušna zona bezbednosti.

ГОДИШЊИЦА КУМАНОВСКОГ СПОРАЗУМА: На данашњи дан је пре 22 године окончано бомбардовање Југославије

Foto: Tanjug/Arhiva

Garantovan je dolazak međunarodnih snaga KFOR-a i UNMIK-a. U Kumanovu je dogovoren rok od 11 dana za povlačenje policije i vojske sa Kosmeta, ali je za njima krenulo i više od 100.000 ljudi koji su napustili svoje domove. Dan kasnije, Savet bezbednosti UN usvojio je i Rezoluciju 1244.

- Kvalifikacije vojno-tehničkog sporazuma kretale su se od toga da se on predstavi kao akt o miru do toga da se kvalifikuje kao akt o kapitulaciji i prihvatanju okupacije. Ono što je sigurno o ishodu oružanog sukoba izazvanog NATO agresijom na SRJ ne može se govoriti o kategorijama pobede i poraza - smatra jedan od potpisnika Kumanovskog sporazuma, general policije u penziji Obrad Stevanović.

Predstavnik Srbije na pregovorima u Rambujeu Nikola Šainović navodi da su odredbe koje sadrži Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti tadašnjoj delegaciji Jugoslavije bile donja crta.

- Zašto nam 1244 nisu dali u Rambujeu? Šta, nisu se setili za dva meseca? Zar je bio potreban rat da bi se došlo do 1244? Mi bismo teška srca, ali, sad ja mogu da kažem, verovatno morali da prihvatimo tekst koji bi ličio na Rezoluciju 1244 - navodi potpredsednik Vlade SRJ i predstavnik Srbije na pregovorima u Rambujeu Nikola Šainović.

- Mi smo pravovremeno tužili vlade najvažnijih NATO zemalja Međunarodnom sudu pravde i Haškom tribunalu i to je jednostavno odbijeno jer sudovi, navodno, nisu bili nadležni za to - kaže Živadin Jovanović, ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije od 1998. do 2000.

Ni posle više od dve decenije ne zna se kakve je posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi ostavili osiromašeni uranijum i bombardovanja industrijskih pogona.

- Ono što je potrebno uraditi, a za šta Srbija ima mogućnosti, to je da se na naučni način dokaže i poveže obolevanje naroda, životinja, oštećenost tla, voda, vazduha zbog NATO agresije '99. godine - objašnjava direktorka Instituta za onkologiju Danica Grujičić.

Procene su da je ubijeno 2.500 civila i više od 1.000 pripadnika vojske i policije, a ranjeno i povređeno preko 12.000 ljudi. Materijalna šteta procenjuje se na oko 100 milijardi evra.

(RTS)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)