ALBANCI I CRNOGORCI DELE SRPSKU ZEMLJU: Međa je na Čakoru

KOSOVSKA granica je na Čakoru!

Ovu poruku poslao je kandidat za prištinskog premijera Ramuš Haradinaj na predizbornom skupu u selu Jablanica kod Đakovice. Dodao je da neće odstupiti ni od protivljenja demarkaciji granice sa Crnom Gorom, koja je potpisana u Beču avgusta 2015. godine. Međa je ista ona koja je utvrđena ustavom bivše SFRJ iz 1974. godine i duga je 79 kilometara.

U prethodnom skupštinskom sazivu upravo su poslanici njegove stranke (Alijansa za budućnost Kosova), uz još nekoliko drugih iz opozicije, bili žestoki zagovornici menjanja granice sa Crnom Gorom, zbog čega nije ni došlo do ratifikacije Bečkog sporazuma. Zvanična Podgorica smatra da je ono što su pre dve godine overili tadašnji šefovi diplomatija Igor Lukšić i Hašim Tači i ministri unutrašnjih poslova Raško Konjević i Skender Hiseni - završena priča.

Aktuelni ministar spoljnih poslova Srđan Darmanović poručio je susedima da u Crnoj Gori problem oko protokola ne postoji.

- Ako se ne desi ratifikacija mi ćemo i dalje biti strpljivi. Ipak se nadam da će prevagnuti jedan odgovoran odnos i sve se rešiti, a time i pitanje vizne liberalizacije za građane Kosova - kaže Darmanović.

Poslednja Haradinijeva poruka samo je u nizu prethodnih kojima on tvrdi da je Crna Gora "otela" Kosovu 8.229 hektara zemlje, ulazeći 40 kilometara u njihovu teritoriju. Pre pet godina Podgorica i Priština počele su konsultacije o potpisivanju sporazuma o demarkaciji. Posao se odužio jer kosovska strana nije bila načisto kome pripadaju Kula i Čakor. Radi se o prostoru koji je šumovit i bogat pašnjacima, ali i katunima. Međutim, problem se pojavio nekoliko meseci nakon NATO bombardovanja SRJ 1999, kada su pripadnici Kfora srušili put na Čakoru, od Murine prema Peći, i na nekoliko mesta postavili piramide koje su za snage međunarodne zajednice bile "granica", iako su one "pobijene" 850 metara unutar crnogorske teritorije.

Tenzije su se pojačale 2009. kada su u blizini Rožaja na putu za Peć, Albanci uništili i uklonili obeležja države Crne Gore. Zahtevali su da im se vrati oko hiljadu hektara zemljišta na području planine Žljeb, između Rožaja i Peći. Ambasada SAD na Kosovu je još ranije objavila da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, ocenjujući da je ona urađena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine.

NEBRANjENA GRANICA

- Pošto Kosovo ne priznaje suverenost i teritorijalni integritet naše države, Vlada Crne Gore morala bi da povuče svog ambasadora u Prištini, a ambasadora Kosova u Podgorici proglasi personom non grata - kaže, za "Novosti", Nebojša Medojević. - Kosovo nije punopravna članica UN i ne može ulaziti u bilo kakve sporove oko granica. Ta granica je nebranjena sa obe strane i preko nje se nesmetano godinama odvija najveći šverc droge, cigareta, ljudi i oružja u Evropi.