U vreme korone Rusi zahvalni Lenjinu

ČAK i one koji su godinama u postsovjetskoj Rusiji ismejavali Lenjina imitirajući ga kako izgovara glas "r", virus korona ih je ovih dana naterao da lideru proletarijata i njegovim naslednicima komunistima priznaju da su napravili i mnogo toga dobrog.

U brojnim emisijama posvećenim borbi protiv virusa korona u Rusiji mnogi učesnici su objašnjavali da je u ovoj zemlji znatno bolja situacija i manje mrtvih nego u zapadnim zemljama zahvaljujući tome što je sačuvana organizacija i koncepcija zdravstva koja je nasleđena od komunista. Na sreću, Jeljcinovi reformatori nisu uspeli da sve pokvare slepo kopirajući Zapad, mada su svojim "racionalizacijama" i "tržišnim principima" mnogo toga uništili.

U tom periodu su u manjim mestima ukidane bolnice, a brojna sela su ostala bez ijednog medicinskog radnika.

MADA su Lenjin i njegovi naslednici komunisti ovih dana često spominjani, 150 - godišnjica rođenja vođe svetskog proletarijata obeležena je samo u medijima. Skupovi koje je planirala KPRF na čelu sa Genadijem Zjuganovom odloženi su zbog epidemije.

Nezavisno od svoje partijske pripadnosti ili samo simpatija, učesnici TV emisija su morali da priznaju da su Lenjinovi boljševici organizovali besplatno školovanje i zdravstvo i da i današnja Rusija živi od teške industrije iz sovjetskog perioda.

U Jeljcinovo vreme važno je bilo kopirati Zapad. Većina novoosnovanih fakulteta i univerziteta služi za štampanje diploma koje malo ko ceni. Uostalom, slično je i u drugim bivšim socijalističkim zemljama gde privatni univerziteti uglavnom služe profanisanju nauke. I u vreme kada je bilo moderno nemilosrdno "udarati" po komunistima vrlo ativni bili su mnogi koji su upravo zahvaljujući tom starom sistemu završili škole i fakultete i dobili stanove. Doduše, kasnije su mnogi "preletači" progledali kad su shvatili da je privatizacija državne imovine bila zapravo naziv za legalizovanje nezapamćene pljačke.

NARAVNO da niko razuman ne misli da je bivši komunistički sistem bio idealan. Lenjinov cilj je bio da stvori proletersku državu po svaku cenu, pa se oslanjao na diktaturu proletarijata i nije se opterećivao pitanjima demokratije.

Šta danas u Rusiji misle o Lenjinu? Iako sadašnje generacije mnogo manje znaju o njemu, poslednje istraživanje pokazalo je da kod mladih ljudi starosti od 18 do 30 godina čak 57 odsto ima pozitivan odnos prema onome što je radio Vladimir Ilič Lenjin. Mlado pokolenje o Staljinu ima još bolje mišljenje. Uprkos tome što je zapamćen po političkim represijama i gulazima, popularnost mu raste jer mladi misle da bi on dobio bitku protiv korupcije, najteže boljke ruske države.

Glavne njegove zasluge su, po mišljenju Rusa, likvidacija nepismenosti, besplatno obrazovanje i zdravstvo. Ne radi se, svakako, o renesansi Lenjina i lenjinizma.

Spomenik Lenjinu u Moskvi

U vreme kada se o njemu samo negativno pisalo i govorilo moglo se pročitati da je Lenjin bio rusofob, pa su mu prebrojavali krvna zrnca. Mada nije sporno da je Lenjin bio kršten u pravoslavnoj crkvi, devedesetih godina ali i kasnije pisali su da u njegovom rodu uopšte nije bilo Rusa. Majka mu je bila Nemica sa švedskim i jevrejskim korenima, a otac pola Kalmik a pola Čuvaš, što su mali narodi u Rusiji.

ISTORIČAR Anatolij Grigorijevič Latišev, koji se godinama bavio biografijom Lenjina, kaže da je bio šokiran kad su mu 1991. dozvolili da vidi dokumente iz zatvorenog arhiva KGB i čita ih Bio je, kaže, poražen koliko je Lenjin bio žestok pred revoluciju i za vreme borbe sa belogardejcima.

I ovih dana se vodila polemika o tome kakav je Lenjinov odnos bio prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Iako se zna da su Lenjinovi politički naslednici rušili hramove ili ih pretvarali u magacine i domove kulture, ima i onih koji pokazuju dokumente gde Lenjin savetuje da popove mogu primati u partiju.

Naravno da je to bio taktički potez, jer je Lenjin bio zakleti ateista. Sačuvan je dokument od 1. maja 1919. u kom Lenjin ključnoj figuri "crvenog terora" Đeržinskom poručuje da se što pre zatvori veći broj crkava i da se pretvore u skladišta, a sveštenike koji se suprotstavljaju treba streljati.

U Lenjinovom pismu Molotovu, jednom od najviših tadašnjih partijskih rukovodilaca, od 19. marta 1922, on poručuje Politbirou da veliku glad u zemlji iskoriste za oduzimanje pravoslavnih hramova, a reakcionarne sveštenike streljaju.

LENjIN je umro u januaru 1924. godine. Navodno je za života govorio da želi da ga posle smrti sahrane na Volkovskom groblju u Sankt Peterburgu. Međutim, prvi mauzolej je bio napravljen već 1924. godine, od drveta, a sadašnji mermerni 1929.

Naučnici koji čuvaju Lenjinovo telo

Mauzolej Lenjina godišnje poseti do 800.000 ljudi. Posle pada socijalizma bilo je više pokušaja da se Lenjin "preseli" iz mauzoleja na groblje. Poslednji put je to pokušala Liberalno demokratska partija kontroverznog Vladimira Žirinovskog i trojica članova vladajuće Jedinstvene Rusije.

Predsednik Putin je više puta naglašavao da Rusija ima važnijih problema za rešavanje i da se ne treba igrati osećanjima starijih generacija.