Ova mašina nikoga nije ostavila ravnodušnim: ni talibane, ni teroriste u Siriji, ni Amerikance. Veteran udarne avijacije, možda i ne blista savremenom elektronikom, ali je pouzdan i nosi prilično pristojno oružje. Sputnjik je saznao kako se može „osvežiti“ Mi-24.


Pre neki dan su u Kalinjingradskoj oblasti održane velike taktičke vežbe probijanja vazdušne odbrane potencijalnog neprijatelja sa mora, nanošenja udara na odbrambene snage i vežbe zauzimanja obale. Za vazdušni napad su bili odgovorni univerzalni Su-30 i udarni helikopteri Mi-24 koji su uništavali kopnene ciljeve raketnim i oružjem za bombardovanje.


Najmasovniji borbeni helikopter u vojnoj avijaciji Mi-24 je u upotrebi još od 1972. godine, ali on je i dalje u službi. Štaviše, sredinom aprila je postalo poznato da je rusko Ministarstvo odbrane počelo da ga modernizuje. Uzimajući u obzir iskustvo vođenja modernih vojnih sukoba, posade „krokodila“ (nezvaničan naziv ovih mašina u ruskoj vojsci) će dobiti uređaje za noćno osmatranje. Ali logično je pretpostaviti da se modifikacija tu ne završava.


ZAŠTO JE AMERIKANCIMA POTREBAN MI-24?


„Borbeni helikopter zahvaljujući svojoj veličini, letačkim sposobnostiima, ubojitom oružju i odbrambenim manevarskim sposobnostima, predstavlja jedinstvenu pretnju, stvarajući realnu i verodostojnu protivničku silu“.


Ovaj opis Mi-24 nije preuzet iz prezentacijske brošure ruskih odbrambenih preduzeća, već iz zahteva za 2018. godinu komande pomorskih vazduhoplovnih operativnih snaga (Marine Air-Ground Task Forces), u kome se navodi potreba za upotrebom ovih mašina u vežbama.


To je daleko od jedinog slučaja kada su „krokodile“ (u terminologiji NATO - „Lani“ ili Hajnd“) Amerikanci koristili u slične svrhe.


​Jasno je da u svetu postoje moderniji helikopteri. Na primer, ruski Ka-52, Mi-28NM, koji će ove godine biti opremljeni sistemom „Strelac“, koji omogućavaju nišandžijama sa zemlje da daju helikopteru oznaku mete uz pomoć tablet računara. Međutim, otpisati Mi-24 bi bilo apsolutno pogrešno, a Amerikanci su, naravno, znajući kako koristiti helikoptere, znali šta rade.




ISTAKAO SE U AVGANISTANU I SIRIJI


Uz pomoć Mi-24 „paljbu“ tablet računarima, naravno, ne možete izvršiti, ali „krokodil“ je još uvek popularan. Mašina konstruisana u moskovskom helikomperskom postrojenju „M. L. Milj“ proizvedena je u više varijanti, posebno se istakla u Avganistanu i u službi je nekoliko desetina armija širom sveta, uključujući i one kojima Amerikanci mogu iznenada da pojure „u goste“ u potrazi za demokratijom i drugim prirodnim resursima.


U vazduhoplovstvu ruske vojske je u službi najmanje 100 takvih mašina, od čega je veći deo proizveden poslednjih godina sovjetske proizvodnje, odnosno krajem 1980-ih i početkom 1990-ih. Najpopularniji model tih godina proizvodnje je Mi-24P, koji je opremljen snažnim 30-milimetarskim topom GŠ-30 sa dvostrukom cevi.


Mi-24 po svojim resursima, taktičkim i tehničkim karakteristikama prilično dobro „izvlači“ borbene misije frontovske avijacije, što smo i videli na primeru Sirije.


PILOTI MORAJU PROĆI DODATNU OBUKU


Ali sve ovo ne ukida potrebu za modernizacijom. Veoma je važna mogućnost upotrebe helikoptera u borbama noću. Veruje se da do 30 odsto vremena rada savremenih vojnih aviona sa rotacijskim krilima može nastupiti noću, a relativno stare verzije Mi-24 imaju problema sa tim.


Opremanje pilota helikoptera uređajima za noćno osmatranje delimično rešava ovaj problem. Međutim, promene bi trebalo da utiču na komandnu tablu i na režim osvetljenja dela kabine, kako piloti ne bi bili primorani da stalno isključuju i uključuju noćni režim rada opreme. Zamena starih brojčanika na moderne multifunkcionalne ekrane i instaliranje savremenih sredstava satelitske navigacije i njihova integracija sa sistemom za navigaciju helikoptera bilo bi očekivano.


Pored toga, mora se uzeti u obzir da pilot u uređaju za noćno osmatranje dobija dvodimenzionalnu sliku terena, tako da bez posebnih veština jednostavno neće moći da odredi udaljenost do objekta. To znači da piloti moraju biti dodatno obučeni.


MI-24 I NOVE RAKETE


Čini mi se da je još ozbiljniji zadatak sa kojim će se pre ili kasnije suočiti ruski vojno-industrijski kompleks, obnavljanje kompleksa naoružanja Mi-24.


Mi-24P može da koristi protivtenkovsko vođeno oružje „Šturm“ sa raketama „Ataka“ prvih modifikacija, ali savremeni i za sve vremenske uslove Ka-52 i Mi-28N imaju značajno naprednije sisteme za upravljanje oružjem, koji omogućavaju upotrebu najsavremenijih modifikacija protivtenkovskog oružja — „Šturm-V“ i „Šturm-VU“ sa radio-upravljanjem i sistemom laserskog daljinometra koji radi uz pomoć laserskog snopa.


Rakete ovih kompleksa su opremljene tandemskim bojevim glavama, koje obezbeđuju poraz visoko zaštićene savremene oklopne tehnike. Prilagođavanje nišana i navigacionih sistema helikoptera Mi-24 stare proizvodnje novim raketnim sistemima može se izvršiti zahvaljujući zameni odgovarajućim optoelektronskim sistemima i nekoliko blokova opreme.


Još jedna važna informacija — za moderne armijske helikoptere stvoreno je nekoliko kompleksa sa naprednijim raketama od onih koje se koriste u postojećem protivtenkovskom oružju. Na primer, „Hermes“ sa vođenim raketama sa dometom od 20 do 100 km. Sada je za postavljanje ovog kompleksa na helikoptere Mi-24P potrebno posebno usavršavanje mašine, ali to je sasvim izvodljivo. Poređenja radi: maksimalni domet rakete „Ataka“ iznosi do 8 km, u zavisnosti od modifikacije.


MODERNIZACIJA NE POČINjE OD NULE


Mnoge odluke za predstojeću modernizaciju su već razrađene na nekoliko modifikacija Mi-24 „rodom“ iz 1990-2000-ih godina. Na primer, na Mi-24VP koji je proizveden u maloj seriji 1989. godine, već su korišćene naočare pilota za noćno osmatranje i sistem za nišanjenje za sve vremenske prilike sa infracrvenim kanalom za posmatranje.


Takođe je napravljeno i proizvedeno nekoliko izvoznih modifikacija Mi-24 koji su bili opremljeni raznim modernim optoelektronskim sistemima za nadzor. U ograničenom obimu je ruskim naoružanim snagama isporučivan i Mi-24VM, koji je sadržavao neke od karakteristika naprednijeg Mi-28 i očigledno je postao prototip predstojećeg programa „velike modernizacije“.


Naravno, Mi-24 je helikopter prethodne generacije. Ne treba očekivati da se mogućnosti Mi-24, proizvedenih pre 30 godina mogu uporediti u svemu sa onim što moderni helikopteri mogu da urade. Trenutno je u pogledu elektronike on definitivno zastareo. Ali „krokodil“ nije tako jednostavno postao jedan od najpopularnijih borbenih helikoptera na svetu. Ovo je vrlo pouzdan i jednostavan za upotrebu proizvod, koji istovremeno poseduje vrlo impresivna borbena svojstva koja se, kao što smo naveli, takođe mogu poboljšati.


A u teškim postkoronavirusnim vremenima modernizacija postojeće mašine koštaće državnu kasu nekoliko puta jeftinije nego konstruisanje novog helikoptera. Generalno, kako je pisao 2018. godine američki pilot i novinar Elen Hed: „Ako ćete se suočiti licem u lice sa Hindom, daleko je bolje da to uradite po sopstvenim uslovima nego da imate prvi susret na bojnom polju“.



rs.sputniknews.com