Desnica u Evropi kreira političku internacionalu

Nekoliko meseci pre održavanja izbora za evropski parlament savezništvo evropske desnice sve više jača, dok su socijaldemokratske stranke i sindikati i dalje razjedinjeni na nacionalnom nivou, jedna je od ključnih ocena sa današnje konferencije „Call to Europe in the Western Balkans“ održanoj u Beogradu.

Pročitajte još:NEMAČKA UPOZORAVA: Stiv Benon namerava da ujedini evropsku ekstremnu desnicu uoči parlamentarnih izbora u EU

Učesnici današnje konferenciji primećuju da je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker jedan od poslednjih Evropljana koji ima direktan kontakt sa takozvanim očevima evopske ideje koju su imali jasnu sliku o značaju jake Evropske unije.

Bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić rekla je da danas mladi u regionu i Evropi nisu svesni značaja Evropske unije, niti pokazaju interes za tokove u samoj Evropi.

„Bivši savetnik američkog predsednika Donalda Trampa Stiv Benon stvara političku internacionalu desnice na evropskom kontinentu, dok se mi i dalje podsmevamo malim strankama ekstremne desnice“, ističe Pusić.

Pročitajte još:NEMAČKA DESNICA U USPONU: AfD druga po popularnosti

Ocenjeno je i da će desnica uzeti veliki broj mesta u sledećem sazivu Evropskog parlamenta, a da, kako kaže Pusić. nije pronađen adekvatan način da se mladima objasni zašto su naredni izbori za Evropski parlament važni i opasni..

Za Boška Jakšića, koji je citirao francuskog predsednika Emanuela Makrona da je EU u građanskom ratu, reč o ratu između liberalizma i protivnika liberalizma u Evropi.

„Svedoci smo diskreditovanju temeljnih vrednosti EU i to jasno vidimo na primeru Poljske i Mađarske“, kaže Jakšić, koji ocenjuje da je rast populističke politike u Evropi i dalje visok i zasnovan na temeljima finansijske krize iz 2008. godine i migrantske krize.

„Autoritarizam i populizam koji je sve vidljiviji u EU je prihvatljiv za lidere u država na Zapadnom Balkanu“, kaže on.

Kada je reč o integraciji Zapadnog Balkana u EU ,ocenjeno je da će nakon izbora za Evropski parlament Brisel uspostaviti novu politiku ka Zapadnom Balkanu koja će biti pre svega zasnovana na kritikama.

Natan Albahari iz ISAC fonda u Srbiji smatra da će države u regionu morati da ispune sve kriterijume, pored onih političkih kao što su dijalog između Beograda i Prištine ili makedonsko-grčkog spora.

Vesna Pusić smatra da prilagođavanje spoljne politike zemalja Zapadnog Balkana sa spoljnom politikom EU treba da bude jedan od poslednjih zadataka na evropskom putu, dok su vladavina prava i reforme institucija prioriteti jer, kako kaže, „to je ono što zapravo direktno utiče na građane“.

Milorad Pupovac smatra da su i EU i Zapadni Balkan deo iste vremenske matrice istorijskog revizionizma i zaključuje da je problem u tome što više nije reč o populizmu na tlu Evrope, već u pojavi određenih oblika nacionalnizma, fašizma pa čak i nacizma.

Sa druge strane, profesor Dragoljub Mićunović ima optimističnija predviđanja i ukazuje da će demokratske vrednosti preživeti ovaj istorijski trenutak.

On smatra da je demokratski deficit problem društva koja nisu imala dovoljno vremena da izgrade demokratske institucije.

Profesorka na Pravnom fakultetu u Tirani Eralda Cani smatra da su stabilne institucije ključ u za stabilnu demokratiju i vođenju kontinuirane politike, ali da je na Zapadnom Balkanu i dalje aktuelna politika koja pre svega brani privatne interese umesto javnih.