Istorijski dan za Kurde: Odziv 78 odsto, počelo prebrojavanje glasova

Pročitajte još: Kurdi se izjašnjavaju o nezavisnosti; Erdogan zapretio vojnom intervencijom; Irački parlament traži slanje trupa

Kako se navodi, veliki broj stanovnika Kurdistana izašao je na referendum, ignorišući pritisak Bagdada, pretnje iz Turske i Irana, kao i upozorenja međunarodne zajednice da bi glasanje moglo da izazove veći regionalni konflikt.

Prema očekivanjima, glasanje koje su organizovali kurdski lideri, moglo bi da donese veliko "da" za nezavisnost, ali nije obavezujuće.

ERDOGAN: UKIDANjE GASOVODA JE OPCIJA ZBOG REFERENDUMA KURDA

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je danas da bi Turska mogla da blokira gasovod kojim nafta prolazi iz severnog Iraka u svet, pojačavajući na taj način pritisak na kurdski autonomni region zbog referenduma o nezavisnosti.

On je to rekao ubrzo nakon što je premijer Turske Binali Jildirim izjavio da bi Ankara mogla da preduzme kaznene mere zbog referenduma o nezavisnosti iračkih Kurda, prenosi Rojters.

Erdogan je rekao da je "separatistički" referendum neprihvatljiv i da će ekonomske, trgovinske i bezbednosne kontramere biti preduzete.

Na stotine hiljada barela nafte dnevno prolazi kroz gasovod u Turskoj iz severnog Iraka, ali je Erdogan rekao da je opcija ukidanja tog gasovoda "na stolu".

GUTEREŠ ZABRINUT ZBOG KURDSKOG REFERENDUMA

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je zabrinutost zbog mogućih efekata destabilizacije koje referendum o nezavisnosti iračkih Kurda može da donese.

Gutereš je ponovo pozvao zvanični Bagrad i regionalne vlasti Kurdistana da izravnaju međusobna neslaganja putem dijaloga i kompromisa.

On je takođe poručio kurdskim vlastima da se postaraju da UN u Iraku "bude omogućeno da neometano nastave sa poslom".

Savet bezbednosti UN je prošle nedelje upozorio da bi referendum o nezavisnosti mogao da destabilizuje region.

VOJNE VEŽBE IRAKA I TURSKE NA DAN REFERENDUMA U KURDISTANU

Iračka vojska započela je, zajedno sa turskom armijom, "velike manevre" na zajedničkoj granici dveju zemalja, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Iraka.

Kako se navodi, te dve države koordinišu mere protiv kurdskog regiona na severu Iraka, a kao odgovor za neobavezujući referendum o nezavisnosti koji je danas tamo organizovan, prenosi Rojters.

Pročitajte još: Kurdi hoće nezavisnost; Turska: Kurdski referendum nije legitiman (VIDEO)

Nakon poziva iz regiona, Evrope i SAD da se referendum ne održi, rastu strahovanja da bi mogao izbiti sukob u kojem bi se protiv Kurda okrenuli iračka vojska, ali i Turska, Iran i provladine snage u Siriji.

Zbog upozorenja država regiona, Evrope i SAD da se referendum ne održi, rastu strahovi od izbijanja sukoba u kojem bi Kurdi za neprijatelje mogli da imaju iračku saveznu vojsku i šiitske snage, ali i Tursku, Iran i sirijske provladine snage, u analizi za "Večernji list" piše poznavalac prilika na Bliskom istoku, novinar Hasan Hajdar Dijab.

Šef iranskog Visokog veća za nacionalnu sigurnost Ali Šamhani upozorio je da će Iran, u slučaju sprovodenja kurdskog referenduma, sa Iračkim Kurdistanom kao autonomnom regijom raskinuti sve sporazume koji se tiču međusobne granice i da će ih zatvoriti.

Ajatolah Ali Hamnei je poručio da Iran neće dopustiti stvaranje "druge izraelske države", turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio je da referendum ugrožava i tursku nacionalnu sigurnost i dodao da "referendum nikome nije u interesu".

Osim što je Turska zapretila sankcijama kurdskom severnom Iraku, njihove jedinice izvele su vojne vežbe tik uz granicu, a turski parlament odobrio je ulazak svojih snaga u Irak u slučaju proglašenja nezavisnosti Kurdistana.

Vlada u Bagdadu se pak boji da bi referendum mogao da podeli zemlju i izazove širenje regionalnog sukoba.

Iracki premijer Hajder al-Abadi preduzece sve mere protiv referenduma u regiji Kurdistan, a ako je potrebno - upotrebice i vojnu silu s obzirom na to da su iracki Kurdi, kojih ima oko 7,5 miliona od 37,2 miliona stanovnika Iraka, najavili da ce referendum održati i na “spornim” podrucjima pod kontrolom kurdskih snaga. To su podrucja u pokrajinama Kirkuk, Dijala i Niniva, koja su Kurdi u borbama protiv Islamske države pripojili svojoj regiji, iako su izvan njihovih administrativnih granica.

Zabrinutost vlada, kako se navodi i zbog sve veće verovatnoće izbijanja sukoba između kurdskih snaga i ostalih etničkih i verskih iračkih grupa koje se protive otcepljenju Kurdistana. Protiv nezavisnosti Kurdistana bezrezervno su se izjasnili i irački Turkomani i Jezidi na severozapadu zemlje.

Najkriticnije će, navodi se, biti u Kirkuku gde je već došlo do oružanih sukoba između Iračkog turkmenskog fronta i kurdskih pešmerga u kojima je poginulo pet osoba.

Eršad Salihi, celnik Irackog turkmenskog fronta, zapretio je da nece priznati rezultate referenduma, te da ce se njegovi borci boriti do "poslednje kapi krvi kako bi ocuvali suverenitet i integritet Iraka".

Medutim, ono od cega u Iraku najviše strahuju su sukobi izmedu šiita i Kurda s obzirom na to da se protiv referenduma izjasnio i jedan od lidera šiitskih snaga u Iraku, Kais al-Kazali, koji je na celu grupe Asaib Al-Hak sa 10.000 boraca. Istog je mišljenja i brigada Hezbolah i druge koje zajedno cine šiitski korpus Hašd Al-Šabi koji je pod direktnim zapovedništvom premijera Iraka Hajdera al-Abadija.

Pročitajte još: Turska: Kurdi će platiti za referendum o nezavisnosti; Kurdski lideri će proučiti plan o odlaganju

Oštre poruke je, kako se navodi, uputio i jedan od najuticajnijih i najmoćnijih šiitskih klerika u Iraku, šeik Moktada al-Sadr, rekavši kako taj referendum predstavlja samoubistvo za Kurde u Iraku.

Kurda ukupno ima oko 40 miliona, većina ih živi na Bliskom istoku, ali postoji i značajna kurdska dijaspora u Azerbejdžanu, Jermeniji, Gruziji, Rusiji te u novije vreme u Evropi i SAD.

Kurdi predstavljaju većinu u autonomnoj regiji iračkog Kurdistana, a značajna su manjina u susednoj Turskoj, Siriji i Iranu, gde se kurdski nacionalni pokreti bore za veću autonomiju unutar tih zemalja.