Radoš LJušić: Bregzit i nacionalizam

POSLE pomame za visokim zvanjima dolazi pomama za specijalnim vrstama analitičara. Najnovija, tek porođena vrsta, jesu bregzitovci! Oni su probudili u meni iskonsku srpsku tvrdokornost da volim i poštujem ono što oni nisu u stanju da nam nametnu. U ovom slučaju reč je o nečemu što oni na sve načine skrivaju - engleskom nacionalizmu.

Nikada nisam slušao i čitao toliko gluposti kao u poslednja dva dana u srpskim elektronskim i štampanim medijima o "bregzitu". Rasplinuli se srpski analitičari svih fela: obični analitičari, politički analitičari, ekonomski analitičari i još mnogi drugi analitičari, a poslednji su "bregzit" analitičari, talentovani mladi stručnjaci za Veliku Britaniju ili Ujedinjeno Kraljevstvo i Ujedinjenu Evropu. U ovoj šarolikoj i uzvišenoj srpskoj intelektualnoj prognozirajućoj eliti su: profesori univerziteta mlađeg uzrasta, novinari svih uzrasta, šarlatani svih boja i poneki zalutali stranac koji se u ovom jatu srpskih "znalaca" našao u čudu. A to čudo zove se - Velika Britanija napušta Ujedinjenu Evropu. A breg tog čuda je - iznenađenje!

Kakvo iznenađenje?

Sve vreme od kada je pokrenuto pitanje referenduma o izjašnjenju Britanaca za ostanak ili izlazak iz Ujedinjene Evrope bio je neizvestan. Nekada su evroskeptici bili u blagoj prednosti, nekada evroujedinitelji. Nikada i niko od njih nije bio u većem zaostatku. Tako je bilo do poslednjeg dana. Da li je moguće da toliki novinari i toliki analitičari koji su danima boravili u Velikoj Britaniji nisu mogli da zapaze blago skriveni engleski nacionalizam, koji je odneo prevagu nad nedovoljno državno definisanim evropejstvom?

A onda su saopšteni rezultati. Englezi i Velšani mirni, odbranili su svoj suverenitet i svoj umereni nacionalizam. Severni Irci prete ujedinjenjem sa južnom braćom, a Škoti bi želeli da budu srpski Crnogorci ili ruski Ukrajinci. Zaboravljaju na primer Foklanda i činjenicu da Englezi nisu ni Srbi, ni Rusi. Njihov nacionalizam odavno nije etnički i frazeološki već državotvorni, a to znači da iz državne zajednice ne možete izaći kad vi hoćete, već kada vam se dopusti. To je drugi, možda i bitniji razlog zašto poštujem i volim engleski nacionalizam. Sa Englezima je teško, bez njih je još teže!

Nije iznenađena ni Merkelova ni Oland - njih je urođena opreznost sačuvala od iznenađenja. Ujedinjena Evropa je sa Velikom Britanijom jedno, bez nje je sasvim drugo. Oni su to znali, pa su spremni za 27. Za Vučića bi mogli da kažemo da je bio uznemiren, ali ne i iznenađen. Svestan je, kao i svi normalni ljudi, da će put u Ujedinjenu Evropu biti sporiji i teži, što će delimice opteretiti srpsku spoljnu politiku.

Iznenađeni su bregzitovci kojih se "bregzit" ponajviše tiče, bar kada je reč o njihovim evropejskim blagonazorima. Oni žive od evropejstva, i svaka "izdaja" britanskog tipa udarac je po njihovom džepu. Gubeći finansijsku potporu, oni gube i srpsko tlo pod nogama. Em manje para, em mekano tlo pod nogama, dve bitne stavke koje su iznebuha stvorile famu o "bregzitu" iznenađenju kod Srba. Baš zato poštujem Brout - British out, on mi je nekako nemački čvršći i stameniji od "bregzita", ostrvski senzibilnog i mekanog. Daleko sam od toga da mrzim bregzitovce, stojim po strani, slušam tupave mudrosti smrknutih likova i uobraženih znalaca, gledam zabludele duše.

Osećam moralnu potrebu da kažem zašto još volim engleski nacionalizam. Ujedinjena Evropa je šablonska tvorevina, tamo se ništa ne dešava ako se prethodno ne ugovori. Za nemačku naciju, koja je ekonomska svetska sila ali ne i vojna (od 1945), ona je spasonosno rešenje. Za Veliku Britaniju, koja je i vojna i ekonomska sila, bilo kakav gubitak suvereniteta je neprihvatljiv. Uz to, ni engleski ponos ne dopušta bilo kakav gubitak suvereniteta. Ne zaboravite na činjenicu da je Velika Britanija druga ekonomija u Evropi i peta u svetu! Kad smo kod Ujedinjene Evrope treba reći da Francuska nije više ono što je bila i, posebno, Evropska unija bez Rusije i Turske, koje su evropske države, nema dalekosežni smisao. Zamislite Albaniju kao zemlju Ujedinjene Evrope a ne i Tursku, ili Bugarsku, a ne i Rusiju! Ne ide to. Ili ide, ali sve iz početka, doduše ne od uglja i čelika već i od gasa i nafte, nemojte prevideti poslednja dva energenta. Ujedinjena Evropa okružena Velikom Britanijom, Rusijom i Turskom deluje kao patuljasti džin sa dresom broj 27.

Zar je navedeno malo da se oda poštovanje tihom engleskom nacionalizmu, ma kuda on vodio?