GOSPODIN Asanž nije lično odgovoran za neovlašćeno objavljivanje 250.000 dokumenata američke diplomatske prepiske. Amerikanci su odgovorni za to.

Izjava ministra spoljnih poslova Australije Kevina Rada, samo je ilustracija svih pitanja i polemika, dodatno usložnjenih hapšenjem Džulijana Asanža (39), osnivača “Vikiliksa”, veb-sajta koji danima objavljuje poverljivu diplomatsku prepisku SAD. Otvoreno je pitanje opravdanosti ovog čina i njegovih posledica, pravne i moralne odgovornosti za objavljivanje dokumenata, ali i same prirode novinarstva i diplomatije u digitalnoj eri. “Afera Asanž” je, rečju, podelila svet na one koji podržavaju Asanžov čin i druge, željne osvete koja uključuje i njegovu – egzekuciju.

Prema Radovim rečima, ljudi koji su prvobitno došli u posed dokumenata, ne Asanž, pravno su odgovorni za objavljivanje dokumenata, a curenje informacija dovodi u pitanje američku bezbednost. Šef diplomatije Australije je izjavio da će njegova zemlja pomoći Asanžu koji je već kontaktirao diplomate Australije u Londonu i zatražio konzularnu pomoć.

ŠVEĐANKE DVE Šveđanke, koje Asanža terete za seksualne delikte, isprva nisu htele da se podiže optužnica protiv osnivača “Vikiliksa”, već su samo želele da se on podvrgne ispitivanju da li boluje od neke polne bolesti. Izvori iz Asanžovog okruženja, kako prenosi Slobodna Evropa, tvrde da su žene zajedno otišle u policiju tek pošto nisu uspele da ga ubede da ode kod lekara, pošto su u avgustu sa njim imale odvojene seksualne odnose. One nisu uspele da pronađu Asanža, jer je on isključio mobilni telefon “zabrinut da bi ga neprijatelji mogi pronaći”.

Izvor poverljivih dokumenata nije poznat, iako su vojne vlasti SAD za to optužile vojnika Bredlija Meninga, koji je ranije radio kao obaveštajni analitičar u Iraku, tereteći ga da je neovlašćeno kopirao više od 150.000 depeša Stejt dipartmenta.Američke vlasti, pri tom, nisu potvrdile da li je reč o istim dokumentima koje je objavio “Vikiliks”.

Asanžov advokat Mark Stivens je kazao da većina ljudi veruje da je istraga protiv Asanža politički motivisana i da će on biti “pušten na slobodu i oslobođen optužbi”. Švedski tužilac, pak, tvrdi da je slučaj protiv Asanža privatne prirode i da nije povezan sa radom “Vikiliksa”.

Ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt izjavio je juče u Beogradu da SAD još nisu kontaktirale Švedskom oko izručenja osnivača “Vikiliksa” Džulijana Asanža.

Osnivač Vikiliksa u pismu australijskom listu “Ostrelijen” poručuje da njegov veb-sajt zaslužuje zaštitu, a ne napade i pretnje, jer objavljuje činjenice za dobro javnosti.

- Nema ničeg goreg nego kad vlade lažu svojim narodima o ratovima, tražeći od građana da za te laži polože svoje živote i novac. Ako je rat opravdan, recite istinu i neka narod odluči hoće li ga podržati - poručuje Asanž.

On podseća na 1958. i mladog Ruperta Mardoka, tada vlasnika i urednika časopisa “Njuz” u Adelejdu, koji je napisao da se “u trci između tajnosti i istine, čini da će istina neizbežno uvek pobediti”.

U komentaru londonski list “Gardijan” konstatuje da Asanžov sajt, uprkos napadima sa svih strana, uspeva da opstane.

OSVETA HAKERI, koji pružaju podršku osnivaču “Vikiliksa” Džulijanu Asanžu, su oborili veb-sajtove švedskog tužilaštva, advokata podnositeljki tužbe za silovanje, švajcarske finansijske službe, kao i kompanije za kreditne kartice “Masterkard”, koja je “Vikiliksu” blokirala donacije.

- Da li će, tako što će opstati, dokazati da su se u svetu pojavile nove snage koje mogu ozbiljno da dovedu u pitanje postojeći raspored moći i kontrolu informacija? Vreme će pokazati da li je Asanžovo hapšenje početak ili kraj - navodi se.

Za jedne heroj, za druge zlikovac, Asanž je pokrenuo debate vezane i za bezbednost i zaštitu podataka i dokazao da je tehnološka revolucija nadmašila sisteme zaštite informacija.


PRVI AMANDMAN “BRANA” ASANŽOVOM IZRUČENJU SAD
SLOBODA govora, vere, okupljanja i štampe, kao i pravo na peticije, zagarantovani Prvim amandmanom američkog ustava, na snazi od 1791. godine, glavna je prepreka za pravno gonjenje osnivača “Vikiliksa” Džulijana Asanža u SAD. Amandman sprečava Kongres i lokalne vlasti svih država SAD da donesu zakon kojim se ne bi poštovale slobode zagarantovane Prvim amandmanom, pa pozivi pojedinih američkih političara za podizanjem optužnice protiv Asanža ostaju bez pravne potpore.

- Ovo je prvi slučaj da društvo pokušava da cenzuriše stranicu koja je privržena principima transparentnosti. Šokirani smo da zemlje poput Francuske i Amerike svojom politikom i slobodom izražavanja sve više podsećaju na Kinu - tvrde iz udruženja “Reporteri bez granica”.

Ejdan Vajt, generalni sekretar Međunarodne federacije novinara u Briselu iznosi sumnju da će proces protiv Asanža biti fer “kada u SAD ima ljudi koji pozivaju na njegovo hapšenje, ili čak egzekuciju, umesto da se ozbiljno zamisle nad značajem ove novonastale situacije bez presedana”.

Osnov za ekstradiciju pokušava da se pronađe u zakonu iz 1917. godine koji se odnosi na špijunažu. Ali, kako objašnjava Džefri Rozen, sa univerziteta Džordž Vašington, ovaj osnov je “tanak”, jer se informacije “Vikiliksa” ne odnose na odbranu zemlje, već Stejt department, niti je utvrđeno da je osoba svesno nanosila štetu odbrani zemlje. Ali i profesor Rozen ističe da je glavna prepreka najveći ponos američke demokratije, Prvi amandman, jer se nije dogodilo da je prenosilac informacija kažnjen zbog njihovog objavljivanja.(D. D. S.)

BLISKI ISTOK * Procureo je predlog Saudijske Arabije da se formiraju arapske vojne snage koje bi, uz pomoć SAD i NATO, napale Hezbolah u Libanu.
* Američke diplomate, takođe, opisuju svet “seksa, droge i rokenrola” iza kulisa saudijskog dvora.
* Libijski lider Moamer Gadafi pretio je Velikoj Britaniji prekidom trgovinskih veza i “oštrim reperkusijama” ako bombaš osuđen za rušenje američkog aviona umre u zatvoru, javio je, prema “Vikiliksu”, ambasador SAD u Tripoliju, januara 2009. godine. Abdela Baseta al-Megrahija, osuđenog na doživotnu robiju zbog učešća u obaranju aviona “Pan-amerikena” iznad Škotske 1989. godine, škotske vlasti su oslobodile prošle godine.

PODRŠKA IZ REGIONA: SLOVENIJA DALA DOMEN
U Mariboru, u Sloveniji, je počeo s radom novi, slovenački domen “Vikiliksa”. Novi domen uspostavljen je za samo tri dana i nudi aktualne sadržaje, kao i originalni sajt. Fondacija iz Maribora je ujedno pozvala dobrovoljce koji bi ponudili besplatnu pomoć u vidu prostora na njihovim serverima. Svrha je “registrovanja što većeg broja raznih slovenačkih domena koji mogu da se reprogramiraju u slučaju napada”.

Novi domen najavljuje i prevod depeša koje se odnose na Sloveniju ali i one koje se tiču rata u Avganistanu i Iraku gde Slovenija ima svoje vojnike u okviru NATO snaga. Na Sloveniju se odnosi 836 depeša Stejt Departmenta, a do sada je publikovano svega tri. (S. V. M.)


SRPSKI PIRATI UZ OSNIVAČA „VIKILIKSA“
PIRATSKA partija Srbije saopštila je da podržava rad “Vikiliksa” i da osuđuje izjave srpskih zvaničnika u kojima se “podržava hapšenje i izručivanje Džulijana Asanža”.

- Sramna je činjenica da Srbija nije podržala ovakav globalni trijumf slobode informisanja i raskrinkavanja politike sile koja nas je direktno razarala u bliskoj prošlosti - navodi se u saopštenju. (M. Č. P.)

VIKILIKS: AMERIČKA FIRMA PODVODILA DEČAKE POLICAJCIMA

LONDON (Tanjug) - Zaposleni u američkoj privatnoj kompaniji, koji su obučavalli avganistanske snage, podvodili su dečake policajcima a oni su ih, često drogirani, seksulano zlostavljali, piše u jednom od tajnih dokumenata koje je objavio "Vikiliks". Firma Din Korp (DynCorp) odabrana za obuku avganistanskih policajaca, prema navodima iz objavljenih dokumenata, bila je umešana u "angažovanje" mladih Avganistanaca za privatne zabave.

Dečaci od osam do 15 godina su na zabavama, organizovanim u avganistanskoj regiji Kunduz, izvodili "tradicionalne plesove", koje su talibani zabranili. Našminkani i obučeni u ženski dečaci su izvodili zavodljivi ples pred, uglavnom, starijim, često drogiranim muškarcima, navedeno je u dokumentima koje su objavili britanski list "Gardijan" i portal "Siti stejt tajms".Posle plesa, muškarci su putem aukcije kupovali dečake i seksualno ih iskorišćavali.

Avganistan je zahtevao da privatne kompanije budu stavljene pod mnogo veću kontrolu vlade, ali američka ambasada nije imala pravnu mogućnost da ispuni njihov zahtev i preuzme vlast nad centrima za obuku firme DinKorp. U okviru istrage tog incidenta uhapšena su dva policajca i devet Avganistanaca, preneo je "Gardijan".

Avganistanski ministar unutrašnjih poslova Hanif Atmar je u razgovoru sa pomoćnikom američkog ambasadora prošlog juna istakao da bi taj incident trebalo zataškati i da bi objavljivanje priče o tome ugrozilo mnoge živote, navedeno je u depeši.