Naša vera u Barsi

BARSELONA
OD STALNOG DOPISNIKA

U ulici Arago, jednoj od najprometnijih u Barseloni, u broju 181 slučajni prolaznik tokom dana može da vidi spuštenu gvozdenu ogradu na kojoj je crvenom farbom, na katalonskom jeziku, ispisano „Esglesia ortodoksa“, u prevodu „Pravoslavna crkva“.
Četvrtkom uveče, subotom i nedeljom kao i za sve praznike ta gvozdena ograda se podiže i pogledu zainteresovanih otkriva lepo uređeni pravoslavni hram. Arhitektonsko rešenje je, naravno, prinudno, prostor niti je građen kao crkva niti je adekvatan za crkvene namene, ali u nedostatku pravog pravoslavnog hrama i ovo mesto je jako važno za ne mali broj pravoslavnih vernika koji se ovde redovno okupljaju.
U crkvi se čuje ruski, srpski, bugarski, grčki, rumunski, gruzijski, ali i katalonski jezik. Uz vernike koji po rođenju i vaspitanju pripadaju pravoslavnoj veri u Kataloniji se tokom 40 godina formiralo i malo jezgro Katalonaca-pravoslavaca koji su svoj duhovni mir našli u pravoslavlju. Crkva, zapravo, egzistira na njihovoj veri i volji jer su oni konstanta, dok mnogi emigranti dođu i prođu.
Ono što je za nas posebno zanimljivo jeste činjenica da Katalonska pravoslavna crkva „formacijski“ pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a najpozvaniji za priču o ovoj neobičnoj istoriji svakako je otac Žoan, starešina crkve i najzaslužniji za širenje pravoslavlja među njegovim zemljacima Kataloncima. Otac Žoan dočekuje nas u svom stanu u mantiji, klasičnoj odori kakvu nose svi pravoslavni popovi. Sastanak je dugo ugovaran, jer je otac Žoan veoma zauzet, puno putuje i teško ga je „uhvatiti“. Nije želeo da na naša pitanja odgovori mejlom, insistirao je na ličnom susretu.
- Pravoslavnu veru smo u Kataloniju uveli Lotel Gi, jedan Francuz koji je pre 40 godina živeo u Barseloni, i ja. I nije nam bilo lako na početku - počinje svoju priču otac Žoan, inače po obrazovanju inženjer trgovačke mornarice!
- Da, plovio sam na brodu sedam, osam godina, obišao pola sveta - kaže nam o svojoj „svetovnoj“ prošlosti.
Moguće je da se na dugim plovidbama javio unutrašnji nemir koji ga je doveo do toga da, kako kaže, potraži „čistiji smisao religije“.
- Našao sam ga u pravoslavlju koje ima čistu apostolsku tradiciju, bez naknadnih dodataka koje srećemo u katolicizmu. Establišment Vatikana je pomalo čudan. Pravoslavlje produbljuje hrišćansku tradiciju i to je bio moj glavni motiv - objašnjava otac Žoan koji je, kao rođeni Katalonac, odrastao u katoličkom okruženju i vaspitanju ali je od rane mladosti osećao potrebu za nekom vrstom „lične evolucije“ što ga je, na kraju, odvelo u pravoslavlje.
Početak je bio težak, niko u Frankovom režimu nije imao razumevanja za „novu religiju“, ali nije bilo zabrana. Samo teškoće, duga borba sa administracijom.
- Morali smo da se registrujemo kao „Kultna asocijacija“, ne kao crkva. Bili smo grupa građana. U početku nas je bilo tridesetak, uglavnom Katalonaca i ruskih familija - seća se otac Žoan.
Danas je, na sreću, situacija bolja, iako daleko od idealne.
- U poslednje vreme imamo saradnju sa Đeneralitatom (autonomna katalonska vlada), potpisali smo protokol o saradnji, naš socijalni rad sa imigrantima pravoslavne vere počeo je da biva cenjen, ali crkva se i dalje izdržava, uglavnom, od priloga vernika - kaže otac Žoan.
Protekle četiri decenije ocenjuje kao „stalnu borbu za opstanak“, ali nema sumnje da je pravoslavlje pustilo korene u Kataloniji. Uz Oca Žoana u Kataloniji radi još devet pravoslavnih popova i pet đakona od kojih ni jedan nije „profesionalac“, jer materijalni uslovi ne dozvoljavaju.
Svi imaju redovan posao, a slobodno vreme posvećuju crkvi. Redovan posao, zbog koga puno putuje, ima i sam otac Žoan. On je poznati i priznati proizvođač vina i čuvene katalonske „kave“ (šampanjca) za koju često dobija nagrade, posebno u Francuskoj. Otac Žoan je oženjen, a posao sa vinom polako preuzima njegov sin.
- Lokalne vlasti veoma cene naše aktivnosti u koje spada i redovan obilazak četiri zatvora na teritoriji Katalonije. Zatvorenicima mnogo znači kad ih posetimo.
Pitamo ima li Srba u zatvorima.
- Malo, jako malo. Uglavnom su unutra Rumuni, Gruzijci, ima i Bugara....
Katalonska pravoslavna crkva poštuje, iz praktičnih razloga, „novi kalendar“ (otac Žoan koristi srpski termin) ali, recimo, u Alikanteu postoji čisto ruska parohija u kojoj se koristi „stari“ kalendar.
- Bio sam u Srbiji neposredno po završetku bombardovanja NATO. Narod je bio prilično utučen, deprimiran i to je bio moj osnovni utisak, ali sam video, dobre, otvorene ljude. Bio sam na jednoj svadbi u Šapcu, posetio Beograd, obišao Patrijaršiju, video impresivne freske u Žiči i Studenici. Nepogrešiva tradicija pravoslavlja - priča sa ushićenjem otac Žoan.
Kao i svaki pripadnik Srpske pravoslavne crkve otac Žoan ima svoju slavu. Bez rezerve je prihvatio ovaj isključivo srpski običaj i odlučio se za Svetog Jovana...

DUGO TRAGANJE
Dugo je „baza“ katalonskih pravoslavaca bio, kao centar „ortodoksne vere“ na zapadu Evrope, Pariz. Postojala je izvesna veza sa rumunskom pravoslavnom crkvom, jer je mladim katalonskim pravoslavcima bio neophodan blagoslov neke priznate crkve, ali stvari su išle sporo i sa problemima. Rumunska pravoslavna grupa u Parizu, koja je bila „veza“, bila je u sukobu sa drugim pravoslavnim grupama i Katalonci su potražili novo utočište. Bilo je kontakata sa Konstantinopolisom (Istanbul) i Moskvom, ali na kraju je izbor pao na Srpsku pravoslavnu crkvu:
- Odlučili smo po simpatijama i po srcu, pre svega zbog razumevanja koje je pokazala Srpska crkva. Direktna veza bio je Vladika Lavrentije iz Šapca. Od 1988. godine pripadamo njoj i veoma smo zadovoljni. Baš ovih dana dolazi nam u posetu Vladika Luka iz Pariza - kaže otac Žoan.

POLIGLOTA
Otac Žoan, kome je puno ime Žoan Garsia Kasanovas, govori, osim katalonskog i španskog, još francuski, engleski, italijanski, a kaže da se snalazi i u portugalskom. Liturgiju služi na katalonskom, staroslovenskom, ili kako kaže „srpskoslovjanskom“, srpskom, rumunskom i grčkom. Zna puno srpskih reči, ali ih meša sa ruskim pa kaže da „pomalo govori srpsko-ruski“.