Profesorka oboe penzionerske dane ispunjava slikanjem: Kompozicije stvara i na svili

- Posle odlaska u penziju počela sam da učim engleski jezik, da bih se lakše snašla u radu na računaru - priča Žužana za "Novosti". - Pohađala sam večernju školu jezika, kada sam slučajno saznala za sekciju slikanja. Prijavila sam se jer sam htela da se oprobam u slikarstvu za koje me vežu uspomene iz najranijeg detinjstva. Naime, moj otac, koji je po profesiji bio stolar, bavio se i oslikavanjem tanjira.

Inspirisana očevim delima, Žužana više od decenije svakodnevno iznova otkriva čarobni svet likovne umetnosti. Do sada je savladala tehnike oslikavanja svile, akvarel i ulje na platnu. Godine joj nisu problem jer, kako kaže, ne oseća ih sve dok je zdravlje služi.

Na kursu kineskog tradicionalnog slikarstva naučila je da je preciznost najvažnija, jer ako ruka samo malo zaigra, boja se razlije i platno može da se baci.

- Oslikavanje svile mnogo je komplikovanije od akvarela - govori nam Žužana. - Konture se moraju pažljivo izvući, a potom se boje nanose u tankim slojevima da se ne bi mešale. Uglavnom radim tradicionalne kineske motive poput cveća i ptica, vreme utrošeno za izradu jednog rada meri se danima, a nekad i nedeljama.

Radni vek naša sagovornica provela je u Novom Sadu. Bila je profesor oboe u muzičkoj školi "Isidor Bajić". Tokom dugogodišnje karijere iz njene klase izašlo je mnogo uspešnih muzičara, a uporedo se bavila i koncertnim aktivnostima. Bila je i član Vojvođanskog simfonijskog orkestra.

UNUKA NASLEDNICA

ŽUŽANINU ljubav prema slikarstvu podržala je i njena porodica, koja joj je velika podrška. Najveća radost joj je što je nadahnutost ka slikarstvu uspela da prenese i na svoju unuku Anetu, koja je krenula bakinim stopama.