JAGODINA – Mirno! – postrojio je Vasilije Milosavljević (88), čuveni deda Vasa, članove vinskog viteškog reda „Steva pisar“, čiji je i sam član, i goste kojisu danas bili u vinogradu njegovog sina Ljubiše kako bi se zahvali Svetom Trifunu, zaštitniku vinogradara. Dok je sveštenik ovog sveca pojanjem molio da ih zaštiti, da im pošalje sunce, kišu i vetar kada su najpotrebniji vinogradu, deda Vasa je simbolično orezao poneki čokot i dodao da danas slati Svetog Trifuna, ali i ljubav, koja je pokretač svega.

Ispoštovan je i običaj rezanja slavskog kolača, a deda Vasa, ovogodišnji kolačar, kolač za narednu godinu predao je desetogodišnjem praunuku Danilu.

STEVA PISAR
Inače, paraćinski viteški vinski red nazvan je po Karađorđevom pisaru koji je prema legendi 1805. Godine posle boja na Ivankovcu ubio Hafiz pašu. Naime, Karađorđeva vojska koja je bila utvrđena u šančevima iznad Paraćina, čitavog dana gađala je Hafiz pašin šator, ali nije uspevala da ga pogodi. Uveče je Steva pisar, koji je bio prilično „pod gasom“, zamolio Karađorđa da mu dozvoli da i on gađa. Karađorđe ga je odbijao, ali mu je na kraju dozvolio. „E, pa udri kad si toliko navalio!“. Veseo od radosti, Steva je podesio top, napunio ga i nanišanio. Tobdžije su mu se podsmevale, a ostali radoznalo gledali. Top je opalio, a đule palo baš na šator Hafiz paše. „Vidite li da ja ubih pašu!“ rekao je Steva ponosno.


- Prošla godina je bila izvanredna, kako za bela, tako i za crvena vina. Iako konačne procene nisu završene, očekujemo da će biti vrhunska godina. U Paraćinu će 7. marta biti održan Sajam vina na kome ćemo ocenjivati vina od autohtonih i novonastalih sorti, što je jedinstven način ocenjivanja u Srbiji. Tako želimo da očuvamo vinski identitet Srbije. Znači, vraćamo stare sorte na mesta koja im pripadaju – rekao je za „Novosti“ Veliki majstor vinskog viteškog reda „Steva pisar“ Pomoravske regije Zoran Živković iz Paraćina.


Pored toga što šire vinsku kulturu, vinski vitezovi poslednjih pet godina skreću pažnju na autohtone i novonastale sorte. Za sada ima 56 vrsta autohtonih sorta grožđa i tridesetak novonastalih sorti, koje su se pokazale izvanrednim, a koje su nastale ukrštanjem domaćih i internacionalh sorti.


- U poslednjih nekoliko godna vinari ozbiljno rade na njima. Od njih smo dobili vina izuzetnog kvaliteta. Vinarija „Temet“ iz okoline Jagodine, na primer, ima najabolje crveno vino u Srbiji, koje je napravljeno od prokupca. Mi smo pinoniri u tom poslu – dodao je Živković i rekao da je u Srbija nekada pod vinogradima bilo 40 hiljada hektara, a danas nije ni polovina te površine.

Vinski vitezovi već deset godina uveličavaju vinogradarsku slavu Milosavljevića, koji su nekadašnje „Navipove“ vinograde uzeli u zakup na 30 godina. S 86 hektara godišnje uberu oko 250 hiljada tona i proizvedu oko 200 tona vina. Lane su zanovili 5 hektara vinove loze, ove godine će 15 hektara, koliko će se nalaziti pod novim zasadima svake naredne godine.




VELIKAHOČA - VINO I SVETINjE SU NAS ODRŽALI


Osim na čuvena i kako tvrde najkvalitetnija vina na ovim prostorima meštani Velike Hoče ponosni su i na prijateljstvo sa Peterom Handkeom.


Velika Hoča (petak,14.februar)-Ovde se na vino gleda kao na život. Jer, da nije bilo vina ne bi bilo ni nas. –Ovim rečima ukazuju nam na značaj vina u njihovim životima, meštani Velike Hoče, srpske enklave na krajnjem jugu Kosmeta u opštini Orahovac .


Zato je, vele, za njih poseban i praznik sveti Trifun tako da se posle obavezne molitve u kapeli posvećenoj ovom svetitelju, zaštitniku vinograda , meštani odlaze u rezidbu čokota grožđa tvrdeći uz put da ovde proizvode najkvalitetnije vino na ovim prostorima. .A taj kvalitet , pojašnjavaju, datira još iz davanih vremena. Iz perioda kada se iz čuvene Dečanske vinice, zadužbine svetog Stefana Dečanskog u centru Hoče, specijalnim cevima otpremalo vino do odaja cara Dušana u Prizrenu.


-Nema ovde domaćinstva koje ne proizvodi vino makar i za sopstvene potrebe.A do sada je ovde otvoreno šest privatnih vinica tako da pored ove Dečanske imamo vina u izobilju.Zaprav, ovde se godišnje proizvede barem dvestotine tona crnog vina, da ne govorim o belom i roze vinu-kaže nam Negovan Mavrić predstavnik Srba u Velikoj Hoči a svoje tvrdnje o kvalitetu Hočanskog vina iskazuje time da se uprkos njihovom životu u izolaciji i nemogućnosti plasiranja većih količina pića izvan Kosmeta, ono prodaje i u samoj Hoči. Kaže poslednjih godina Veliku Hoču posvećuje sve veći broj hodočasnika koji dolaze u posetu svetinjama na Kosovu i Meothiji ali ih obilaze i predstavnici međunarodnih misija koji često dolaze i samo da kupe čuveno vino iz Velike Hoče.


-U privatnom vlasništu je oko 38 hektara površine pod vinogradima a dvanaest hektara je u vlasništvu manastira Dečani koji za proizvodnju vina ovde i Dečanskoj vinici često otkupljuje grožnje i kod meštana-saznajemo od monaha eparhije raško prizrenske koji u berbi grožđa angažuju i meštane.


I dok pojašnjavaju da pored crkve svetog Stefana u centru mesta, kapele svetog Trifuna, crve svetog Jovana....u ovom nekadašnjem metohu Hilandara zbog trinaest svetnja koje su sada u ostacima, meštani ističu da ih przvodnja vina i ove svetinje čine bližim Bogu a što im daje snagu da opstanu na svojim ognjištima.Iako se u poslednje dve decenije dosta porodica iselilo i dosta mladih otišlo u potrazi za poslom, oko pet stotina žitelja, kako nam govori njihov predstavnik Negovan Mavrić okupljeni oko svojih svetinja i vinograda kao i okolnog manastira Zočište opstaju i nastavljaju da proizvode najbolja vina i rakije.Zato svi posetioci koji dođu u Veliku Hoču iz nje, kako nam reče, odlaze veseliji i po malo opijeni njihovim vinima. Ipak, posebno su ponosni na jednog gosta i prijatelja koji im rado dolazi i koji je njihove živote čak i predstavio u kizi „Kukavice iz Velike Hoče“.


-Ne krijemo da smo počastvovani štoo čuvenog pisca,nobelovca Petera Handkea smatramo prijateljem našeg mesta i što nam on rado dolazi. Sigurno je kao pisac i umetnik osetio našu duhovnu posebnost u odnosu na okruženje-govore nam meštani dok ističu prijateljstvo sa čuvenim Handkeom. Zato se valjda i prisećamo svojevremenog susreta sa Nobelovcom u čuvenoj Dečanskoj vinici gde nam je uz čašu vina ponavljao :

-Ja sam uvek na strani slabijih, jer su slabiji su uvek pravedniji –govorio bi i obrazlagao svoje prijateljstvo sa žiteljima Velike Hoče čuveni Handke a žitelji se isto tako rado i prisećaju anegdote , koja se prenosi sa kolena na koleno, odnosno kako tvrde istiniti događaj.Kada je svojevremeno Branislav Nušić dolazio u Veliku Hoču gde su ga čuvši za dolazak, odmah počeli tražiti Turci, dovitljivi meštani su ga „spakovali“ u vinsko bure i zaprežnim kolima prebacili za Prištinu.Upravo na tom primeru, kažu, njihova snalažljivost i dovitljivost opstaje kroz vreme baš kao što i njihvoo čuveno vino traje i trajaće.


U NEGOTINSKOM VINOGORJU OBELEŽEN SVETI TRIFUN


NEGOTIN – Tradicionalnu proslavu Svetog Trifuna Turistička organizacija opštine Negotin organizovala je na Rajačkim pivnicama, kamenom gradu u kojem stanuje vino iz 18. i 19. veka.

Ispred drevnog zapisa u centru ovog zanimljivog vinskog naselja u kojem živi vino organizovan je i bogat kulturno-umetnički program, uz učešće starogradskog ansambla „KontrAkord“ , Etno grupe „Kraljice“, KUD „Čučuk Stana“ iz Sikola sa Živkom Gicić, vokalnom solistkinjom, Nemanjom Stanojevićem, frulašem iz Jasenice. U programu su učestvovali i Vladica Perković, profesor solo pevanja i Jelena Dragomirović, učenica Umetničke škole „Stevan Mokranjac“, uz pratnju na harmonici Danila Perkovića, ali i pesnici Milan Kotur i Saša Stanimirović.

Manifestaciju nije omela ni kiša koja je padala, a prisustvovao joj je veliki broj gostiju. Za Negotince je organizovan i besplatan autobuski prevoz.

- Nastojimo da brojnim gostima prezentujemo ne samo lepotu ove arhitektonske i vinske atrakcije već i seoska turistička domaćinstva. Na Rajačkim pivnicama redovno organizujemo proslavu Trivundana, a na Rogljevačkim u septembru Krajinsku berbu u cilju promocije turističkih potencijala naše opštine, ali i razvoja vinogradarstva i vinarstva na ovim prostorima – ističe Dušan Petrović, direktor Turističke organizacije opštine Negotin.

PROSLAVA Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara obeležili su i vinari i vinogradari i u Rogljevu, Tamniču, Smedovcu, u selu Rečka, Poljoprivrednoj školi “Rajko Bosnić”, kao i u Manastiru Bukovo.


Obred rezanja slavskog kolača obavili su sveštenici arhijerejskog namesništva negotinskog, protojerej-stavrofor u penziji Ranko Jović i prota Petar Čolić, paroh rajačko-rogljevski. Domaćin slave bio je Nemanja Milanović, a naredne godine će kolačar biti Jelena Cvetković.

- Ova godina biće godina u kojoj će biti započeti radovi na Rajačkim pivnicama, a predstoji nam i uređenje pivnica u Rogljevu. Trogodišnji proces ukrupljavanja poseda u ovom delu, koji se odvija uz podršku države, pružiće šansu za podizanje novih zasada. Uz uređeni put do Smedovca, Rogljeva, Rajca i kompleksa pivnica, koji će u narednom periodu dostići neophodan kvalitet koji turisti očekuju, stvaramo pogodno tle za razvoj turizma i vinarstva- rekao je na Rajačkim pivnicama, Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin.