Zahvaljujući sredstvima prikupljenim u humanitarnoj akciji “Srce za decu” i donatoru, predsedniku ubske opštine Darku Glišiću, udovica Marina Maksimović i njeno troje dece iz sela Zvizdar kod Uba, iz trošne kuće razorene zemljotresom pre tri decenije, sele se u svoj novi i potpuno opremljen dom.

Pročitajte još: Borba za pomoć Petrovićima urodila plodom: Nikola (19), Nevena (14) i Nikolina (10) dobijaju stan

Maksim (17), Teodora (15), Luka (13) i njihova majka Marina Maksimović iz ubskog sela Zvizdar, do pre pola godine, živeli su u jednoj prostoriji stare, u zemljotresu teško oštećene kuće koja je tonula jer je izgrađena iznad mreže kanala napuštenog rudnika. Ali uprkos tome što nisu imali vodu i što su izvesno vreme proveli u potpunom mraku zbog duga za struju, ova dobra i vredna deca i u takvim uslovima uspeli su da postignu da budu sjajni i skroz odlični đaci.

Za manje od 24 sata od kako se pročula teška priča porodice Maksimović predsednik Opštine Ub Darko Glišić je animirao lokalne privrednike i skupljeno je 110.000 dinara da dug za struju bude otplaćen. Za kratko vreme Darko Glišić i njegovi prijatelji uspeli su da Maksim, Teodora i Luka dobiju novu i potpuno opremljenu kuću od 70 kvadrata. Sada svako od njih ima svoju sobu, a lepe porodične trenutke provode u komotnom dnevnom boravku sa trpezarijom i kuhinjom.

Po rečima prvog čoveka Opštine Ub, svi koji su na bilo koji način pomogli rešavanje egzistencionalnog pitanja ove porodice, uradili su veliku humanu stvar.

- Učinili smo da jedna divna porodica, koja je bila suočena sa velikim problemima, danas ima osmeh na licu, a nije fraza kada kažete da dečji osmeh nema cenu. Hvala svima koji su pomogli, najmanje je važno koliko je ko uložio i obezbedio, jer smo zajedno ovoj sjajnoj deci koja su najbolji đaci u školama koje pohađaju,omogućili da imaju sigurno i dobro mesto za stanovanje. Ja sam ponosan koliko su oni bili dostojanstveni u svim svojim problemima i koliko su, od vaspitanja do učenja, deca za primer – kaže Darko Glišić, predsednik Opštine Ub dodajući da se Ub može ponositi mladim Maksimovićima jer je Maksim odličan đak Tehničke škole, recitator i glumac u školskim i predstavama ubskog Doma kulture, Teodora je kao „vukovac“ upisala gimnaziju, a sve petice ređa i osnovac Luka.


- Život nam je iz korena promenjen! Nema više guranja u 20 kvadrata, koji su nam bili sav naš prostor. Tu smo jeli, učili, spavali, i to u samo dva kreveta, onako po dvoje. Konačno je tu kupatilo, imamo i prozore kroz koje više ne duva ledeni vetar, zidovi više ne škripe i ne krune se, pod nama je topli pod a ne beton i zemlja, nad nama siguran krov, a ne tavan koji je stanište stršljenova. Nov život, jednom rečju, zato je naša zahvalnost neizmerna – kaže Maksim, dok Teodora i Luka dodaju: - Pre godinu dana nismo mogli da sanjamo da će svako od nas imati svoju sobu. Nadali smo se, ali nismo očekivali da će se san tako brzo ostvariti, da će zahvaljujući dobrim ljudima postati java. Ostaje da sve ovo čuvamo i održavamo, da ostanemo dobri đaci i stalno dajemo sve od sebe.


Marini Maksimović, koja se iz Moldavije doselila u Srbiju pre 18 godina i sa suprugom izrodila troje dece, u očima su suze. Ostala je bez muža i ona je posle njegove smrti sama morala da se brine o njima. Ali, za razliku od prvog susreta, ove su radosnice. Ni to što će nastaviti da ide u nadnicu i što će porodici jedini siguran izvor prihoda biti Maksimova školska stipendija od 5.400 dinara, neće biti problem sada kada imaju novi dom.

- Najveći teret koji smo imali, da li ćemo imati gde da zanoćimo i probudimo se, više ne postoji. Sve ostalo, u slozi, možemo. Neizmerno smo zahvalni svima koji su nam pomogli. Ne sumnjajte da će moja deca to zauvek ceniti i zajednici u kojoj žive da vrate ukazano poverenje – kaže presrećena Marina.