U školskoj klupi već položili Hipokratovu zakletvu: Zahvaljujući budućim prokupačkim medicinarima Aleksandar više nije bio sam

ŽIVOT je učenicima trećeg tri odeljenja Medicinske škole u Prokuplju, početkom decembra, nenadano, kao što uvek i biva, postavio ispit plemenitosti. I položili su ga. Onog dana kada su pomogli dvanaestogodišnjem Aleksandru Vučićeviću iz kuršumlijskog naselja Baćoglava, dečaku koji je na pedijatrijskom odeljenju u prokupačkoj bolnici ležao dve nedelje, a da ga niko nije posetio niti mu kupio flašicu vode...

Svoje zapažanje da je Aleksandrova ladica prazna, da nema papuče ni pidžamu, da mu niko ne dolazi, mladi, humani medicinari preneli su profesorki Dijani Stojčević. Ne čekajući ni trena, pokrenuli su akciju prikupljanja sredstava za pomoć ovom dečaku. Za tili čas kupili su mu pižamu, slatkiše, voće, sokove...

PROČITAJTE JOŠ - Mali Aleksandar (11) nije imao ni svoju pidžamu, a kraj bolničke postelje ni voće, ni slatkiš, ni vodu. A onda su budući prokupački medicinari odlučili to da promene

- Ispričali su mi da ih je mnogo rastužilo to što su videli i odmah su počeli da prikupljaju novac koji su tog dana poneli za užinu, kako bi dečaku kupili sve što mu je potrebno - kaže Dijana Stojčević, profesor praktične nastave u Medicinskoj školi u Prokuplju. - Potom smo saznali da Aleksandar sa majkom i starijom sestrom koja boluje od epilepsije živi u siromaštvu. U trošnoj kućici. I da osim 10.000 dinara penzije od pokojnog supruga i dečjeg dodatka, njegova majka Milijana nema drugih primanja. Iako su odmah za malog Aleksandra kupili osnovne potrepštine, proširili su akciju prikupljanja pomoći.

Pridružilo im se još đaka i koleginica, a priča o dečaku i humanim đacima Medicinske škole dospela je u medije. Posle pisanja "Novosti", mukotrpna priča majke Milijane, koja zbog bolesti ćerke koju ne sme da ostavlja samu i nemaštine nije mogla da kupi ni kartu za autobus kako bi posetila sina Aleksandra u bolnici - javnost u Srbiji podigla se na noge. Za svega dva-tri dana u dom porodice Vučićević stigli su odeća, namirnice, pet kubika drva, izmiren im i dug za struju od 12.000 dinara... I pomoć još stiže.

Mali Vučiževići sa majkom Milijanom

- Mnogo sam ponosna na svoje đake, koji su shvatili da nekada i mali znak pažnje nekome može značiti mnogo - priča Stojčevićeva. - Ispisali su lepe stranice humanosti i dobrote. Njihovo delo je onaj svetli čas koji čoveku ozari dušu. Još sam ponosnija što se nisu zaustavili samo na pomoći malom Aleksandru i njegovoj porodici, nego su nastavili sa svojim humanitarnim aktivnostima. Sada prikupljaju pomoć za višečlanu socijalno ugroženu porodicu iz Prokuplja.

PROČITAJTE JOŠ - Smederevski osnovci prave i prodaju sapun da pomognu bolesnoj drugarici

ZIMU ČEKAJU BEZBRIŽNIJI

BEZBRIŽNI smo sada barem nekoliko meseci, jer su nam dobri ljudi iz Prokuplja, Kuršumlije i Srbije doneli sve što nam je potrebno - sa olakšanjem govori Milijana Vučićević. - Učenici Medicinske škole i njihove profesorke prvi su mom Aci odneli poklone dok je boravio u bolnici. Da njih nije bilo, i ovu zimu ne bismo imali čime da založimo vatru, niti bi deca imala obuću i odeću... Hvala im mnogo. Do neba!