Geološki zavod Srbije obeležava 80 godina rada: Stručnost i znanje im doneli svetski ugled

TAČNO osam decenija od ustanovljenja državne geološke kuće i 170 godina od kada je na osnovu istraživanja pionira među srpskim geolozima otvoren prvi državni rudnik u našoj zemlji - dva su značajna jubileja koja u utorak obeležava Geološki zavod Srbije. Duga tradicija, našim geolozima donela je svetski ugled, pa u Beograd na konsultacije često dolaze i njihove kolege iz država koje su naučno-tehnološke velesile.

U danima uoči obeležavanja dvostrukog jubileja, stručnjaci Zavoda ugostili su kolege iz Rusije i Kine. Rusi su se interesovali za podatke o tlu kojim će proći gasovod, a Kinezi, koji eksploatišu borski basen, tražili da se vide i druge rudno bogate oblasti.

- Kolege dolaze da im damo precizna razjašnjenja geoloških karata koje pravimo - kaže profesor dr Radoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije. - Laicima one izgledaju kao lepe, šarene slike naše zemlje, s mnoštvom boja, ali za geologe koji umeju da ih dešifruju, ove mape su detaljna biografija našeg tla.

Na toj neobičnoj karti stručnjaci vide milione godina preobražaja dela planete na kome živimo. Obeležene su i oblasti sa velikim potencijalima za nalaženje ležišta mineralnih sirovina i voda, ali i "hazardni" tereni gde se mora graditi vrlo pažljivo ili se ne sme graditi uopšte.

- Sve te podatke srpski geolozi čitaju iz stena, voda i zemlje i marljivo sakupljaju decenijama. Nama su smešni senzacionalistički naslovi o tome da su strane rudarske kompanije otkrile nešto novo u Srbiji. One samo razrađuju ono što je ucrtano na našoj geološkoj karti - kaže dr Rabrenović.

PROČITAJTE JOŠ: Kinezi od Bora prave zeleni rudnik

U Geološki zavod Srbije dolaze sve ozbiljne strane firme i investitori koji žele da grade bezbedno i dugotrajno. Stručnjaci državne geološke kuće priznaju da ih, nažalost, zbog nepreciznosti zakona često zaobilaze domaći planeri.

Profesor dr Radoman Rabrenović,Foto B. S.

- Pozive i pitanja od njih dobijamo često kada je već kasno ili vrlo skupo da se greške isprave. To nas brine i smeta nam. Za infrastrukturne i građevinske radove nisu dovoljni samo građevinski stručnjaci. Konsultacije sa geolozima su neophodne, jer je tlo naše zemlje izuzetno složeno i puno neprijatnih iznenađenja za one koji ga ne poznaju. Mi smo tu da dajemo odgovore gde i kako može da se gradi - kaže dr Rabrenović.

USKOPNICI I RUPNICI

PRE osnivanja Geološkog instituta Kraljevine Jugoslavije pre 80 godina, o geologiji u Srbiji starali su se Geološki zavod Univerziteta u Beogradu i Odeljenje za geološka istraživanja Generalne direkcije rudnika pri Ministarstvu ruda i šuma.

- Tradicija naše struke u Srbiji je mnogo duža. U srednjem veku kod nas postoji zanimanje "uskopnika", koji istražuju tlo da bi otkrili rudna ležišta, kao današnji geolozi. Tek posle njih dolazili su "rupnici", rudari - kaže dr Dejan Barjaktarović, pomoćnik direktora Geološkog zavoda Srbije.