OTKAD smo formirani, pre nedelju dana, već nam se obratilo mnogo roditelja koji sumnjaju da su im bebe otete iz porodilišta, a iz dokumentacije koju smo videli proizlaze neverovatne stvari, ali se i ponavljaju isti šabloni. Interesantno je da na jednoj sprovodnici posmrtnih ostataka deteta iz Instituta za zaštitu majke i deteta stoji nemački pečat Einschreiben (upisano).

Ovo, za "Novosti", kaže prof. dr Goran Belojević, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. On je na čelu ekspertskog volonterskog tima lekara koji proučavaju slučajeve nestalih beba, a u svojim redovima imaju i jednog psihijatra u penziji i aktivnog ginekologa.

PROČITAJTE JOŠ: Iz lektire izbačen "Jazavac" Petra Kočića, a ubačen Cecin "Grom", programi ostadoše bez rodoljubivih pesama i narodnih bajki, učimo iskrivljenu istoriju: Kroz udžbenike guše đacima ljubav prema otadžbini!

- Sve dokumente slažemo u elektronsku bazu podataka. Sa različitim slučajevima smo se sreli, a sve ih karakterišu aljkava dokumentacija i nebriga. U jednom slučaju imamo dete koje je, prema papirima, umrlo pre nego što je rođeno. U drugom ispada da je operisano posle smrti! Većina novorođenčadi je rođena živa i zdrava, zaplakala je, a onda, u roku od osam sati, umrla od najneverovatnijih bolesti. Recimo, od sepse, koja se desi jednoj bebi u milion slučajeva. Ta dijagnoza je maltene nemoguća, ni ja ni kolege se nismo sa njom sreli - kaže dr Belojević.

Imali su i slučaj blizanaca koji su navodno umrli u isti minut, u 6.30, u razmaku od jednog dana, što se, kako kaže, takođe graniči sa nemogućim. Drugom paru blizanaca su upisani u dokumentaciji različiti roditelji. Na jednoj listi piše da je dete spaljeno. Prema rečima dr Belojevića, bolnice nisu smele da spaljuju preminule živorođene bebe, posebno ne bez dozvole roditelja. Kako kaže, najčešća dijagnoza za preminulu decu bila je gušenje, što je takođe veoma retko u praksi ako se dete rodilo zdravo.
- Niko ne može da bude mrtav a da nema njegovih zemnih ostataka, a ni za jednu bebu koja se traži nijedno groblje u zemlji nije potvrdilo da je kod njih sahranjena. Svi ovi roditelji kažu da bolnice nisu htele da im predaju tela navodno preminule dece, ubeđujući ih da je to praksa i da će ih oni sahraniti. To nije bila praksa i takve stvari su rađene samo kada je bila u pitanju otmica dece - kaže naš sagovornik.

Dr Belojević je proučavao i statistiku u vezi sa mortalitetom novorođenčadi od šezdesetih godina prošlog veka naovamo i zgranuo se kad je video rezultate. Kaže, smrtnost je bila na nivou najnerazvijenijih afričkih zemalja, iako je bivša država imala dobru zdravstvenu zaštitu. To mu je bio indikator da nešto nije u redu.

PROČITAJTE JOŠ: "Petnica" je rođena na nebu: Evo kako je nastala svetski poznata istraživačka stanica kod Valjeva

- Sve do 2001. godine, smrtnost je bila 30 beba na 1.000, posle čega je pala na šest. Najgore je bilo 1961. godine, kada je zabeleženo čak 80 umrlih beba na 1.000.
Ovi podaci ukazuju na to da su masovno rađeni falsifikati umrlica. U mrežu su bili uključeni rukovodeći kadrovi u bolnicama (lekari, glavne babice) i matičnim službama. Babice su najčešće izvodile bebe u dvorište noću i predavale ih u ruke novim roditeljima. Deca bi dobijala papirološki novi identitet - kaže naš sagovornik.

Prof. dr Goran Belojević

Cena jedne bebe iz Srbije danas je, prema njegovim izvorima, od 10.000 do 50.000 evra. Ona raste ako je beba bela, a roditelji plavokosi i visokoobrazovani.


DOKTOR I SAM ŽRTVA

DR Belojević i sam sumnja da je njegova beba ukradena, ali o tome ne želi da priča dok ne bude siguran. Devojčica je rođena 1982. godine, zdrava, da bi njegovoj supruzi ujutro rekli da je novorođenče mrtvo. Odmah su joj dali sedativ i omamili je, što se dešavalo kod svih slučajeva otmica beba. Devojčica je upisana u knjigu rođenih, ali nikada u knjigu umrlih.