Петница је рођена на небу: Ево како је настала светски позната истраживачка станица код Ваљева

Оснивање Истраживачке станице "Петница", данас светски чувеног образовног центра за младе заљубљенике у науку, била је моја идеја, која се родила давне 1981. године. Ту замисао први пут сам јавно саопштио у авиону, на 12.000 метара висине, када се делегација Младих истраживача Србије враћала из посете Украјини, односно Совјетском Савезу. Само годину дана касније отворена је Истраживачка станица "Петница".
Ово каже Предраг Пеца Петровић, познати биолог који живи на свом имању у Паштрићу код Мионице. Није, каже, прихватио примамљиве понуде светских универзитета и установа да у иностранству настави плодну научну каријеру. Одбио је и да се науком бави у Београду.

- У иностранству може човек да заради новац, али срећу неће наћи - каже Петровић. - Опет, најлепше је на свом огњишту. Зато сам и остао у родном Паштрићу, где се такође успешно бавим науком, нарочито истражујем живи свет колубарског краја и Ваљевских планина.

НА на свом имању основао је Музеј камена, Кућу чаја, а одскоро двориште красе гранитне громаде необичних облика, на којима су стихови и текстови песника и академика Матије Бећковића.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - АСТРОФИЗИЧАР ИЗ НАСА: Петницу треба ископирати свуда по свету

- Као млад биолог, који је истраживао живот слепих мишева у Рибничкој пећини код Мионице, био сам 1981. године гост института "Смитсонијан" у Вашингтону, у САД - присећа се Петровић. - Посетио сам Харвард, многе институте, упознао науку огромне и моћне земље какве су САД. По повратку, стално ме копкало шта би у Србији могло да се формира за младе људе посвећене науци, који себе не могу да пронађу у постојећем систему образовања.



Комплекс Истраживачке станице "Петница"
ПАЛО му је, вели, на памет, да се у Рибници код Мионице, где је и пећина у којој је истраживао слепе мишеве, формира својеврсна истраживачка станица, у којој би млади боравили током године. Бавили би се разним научним истраживањима.

- Чим сам ту идеју у оном авиону на повратку из Украјине испричао ваљевском фотографу Душану Јовановићу, који је био поред мене, са седишта испред окренуо се Душан Михајловић, тада функционер у граду Ваљеву и први председник Клуба младих истраживача, рекавши да је замисао одлична, али да то неће бити у Рибници, већ у Петници код Ваљева - присећа се Предраг. - Беше ми криво што је из комбинације испала Рибница, али касније ми је Душан Михајловић објаснио да малена општина Мионица не би могла да се избори да таква установа опстане. Време је показало да је био у праву.
ЗВАНИЧНО, Истраживачка станица "Петница" основана је 1982. године на иницијативу групе младих истраживача, наставника и студената незадовољних постојећом праксом у образовању и формирању младих научних кадрова. То је била прва независна образовна организација у тадашњој Југославији. Упркос тешким друштвеним и економским приликама, захваљујући подршци бројних предузећа, државних и локалних институција, убрзо је постала цењени центар иновативног научног образовања и подстицања младих талената, позната и угледна у земљи и свету. Током три деценије, успешно је организовала више од 3.500 разних курсева, кампова и семинара, са више од 50.000 учесника и око 6.000 предавача и стручних сарадника.

- Први научни камп у Петници ја сам организовао, био је под шаторима - присећа се Петровић. - Многи учесници хтели су да одустану, по шаторима су целу ноћ добовале дудиње које су опадале са дудова, под којима смо се улогорили, а нападале су нас комшијске ћурке. Те 1982. године сачинио сам пројекат "Петница 2000. године", у ком сам осмислио све што се у Истраживачкој станици данас налази. Жао ми је што нису формиране ботаничка башта и археолошки парк. Ваљда ће и то једном доћи на ред.
ПРИСЕЋА се Пеца Петровић огромне енергије и ентузијазма приликом формирања Истраживачке станице "Петница". На челу одбора био је Душан Михајловић, захваљујући коме је, каже, установа и заживела, јер је успевао да окупи и додатно мотивише сараднике, обезбеди средства.

- Одједном, кренула је лавина, сви су хтели да виде и подрже научно чудо које је изникло код Ваљева - каже Петровић. - Једном је у гостима био и Бранко Пешић, легендарни градоначелник Београда, одмах ме препознао, јер сам својевремено добио Октобарску награду за истраживање сова. Испричам му да је "Петница" за младе, да се осмеле, буду креативни у науци. Био је одушевљен.

Предраг Петровић поред камена дијапаза у свом Паштрићу

ПОСВЕТИВШИ се истраживању живота видри у рекама ваљевског краја, Петровић се, каже, повукао из активног учешћа у раду Истраживачке станице. Стигли су млађи, директор Вигор Мајић одлично је водио установу, ту су били археолог Жељко Јеж, астроном Бранислав Савић, многи други разних струка...

- Срећан сам што је Истраживачка станица заживела и опстала упркос многим недаћама, недостатку средстава, честом неразумевању - каже Петровић. - Много драгоценог времена и енергије потрошено је да се надлежнима објасни намена једног оваквог центра, који је многим младим научницима помогао да се остваре, постану познати у свету, каријеру наставе на престижним универзитетима и институтима у иностранству. Морају, нажалост, да оду, јер ни Тесла ни Пупин нису могли да се створе у Југославији. Велике паре потребне су за развој науке, а ми их немамо. До једног нивоа је таленат, после долази инвестирање у научни рад. Србији зато недостаје још много "Петница".


МИЛОШ ШТИТИО ПРИРОДУ

- За време Милоша Обреновића на Маљену је било на хиљаде оваца. Милош Велики, коме приговарају да је био неписмен, створио је државу, законе који су штитили и природу. Тако је донет закон о сађењу родног дрвета, дивљег воћа, које ће обезбедити храну и за људе, и за животиње. За његове власти чак је постојала и уредба да се родно дрво, храст, може узети само за крст и сандук, и то ако је пало. Ако храст одсечеш, платиш казну и добијеш по туру. Колико је за формирање државе учинио, Милош Обреновић заслужио је да се сви путеви у Србији назову његовим именом - каже Петровић.

СЕЛО УБРЗО - МОДА

- Уз Музеј камена, са више од 1.000 геолошких експоната, формирао сам и Кућу чаја - каже Петровић. - Имамо неколико десетина врста чајева, од дивље јабуке и крушке, до вранилове траве, у јавности познатије као дивљи оригано, биљке веома моћних лековитих особина. Свега тога има око нас, на селу. Врло брзо, зато, биће у моди да се живи на селу.