VOJVOĐANSKE PRIČE: Namiguša u kamenu

STENE na Vršačkim planinama imaju bezbroj skrivenih lica koja mogu da spoznaju samo maštoviti posmatrači oštrog oka. Na neka od njih za “Priče iz Vojvodine” ukazuje ljubitelj prirode i mistike, vršački bibliotekar Fodor Tamaš, koji se ovim fenomenom bavi već pola decenije.

Šetajući veoma posećenom “Stazom zdravlja”, najpre se u blizini kluba “Izazov” nailazi na stenu koja jasno prikazuje muški lik. Istina, teško bi to primetili šetači, da Tamaš ne pokazuje definisane očne duplje, nos, jagodice i usta. U obližnjim stenama prepoznao je i likove uspavanog psa, goluba, riblje glave i Indijanca, a postoje i namiguša, mrgud, kralj, gorila, leteći tanjir...

- Svi ti obrisi ne mogu se videti izbliza, već samo izdalje i pod određenim uglom. U tome i jeste čar, jer svaki put može da nam se u istoj steni ukaže neka druga pojava. Sve je u oku posmatrača - objašnjava Tamaš.

Na ovakav način posmatranja prirode, koji se zove pareidolija, podstakla je Fodora fotografija iz perioda između dva svetska rata na kojoj je prikazana pet metara visoka stena “Turska glava”, koja se nalazi na istoimenom brdu.

- Profil sa izraženim nosem i čalmom na glavi, koji navodno predstavlja ozloglašenog turskog agu, asocirao me je na moai, kamene figure sa Uskršnjeg ostrva, koje predstavljaju veliku svetsku misteriju. Iako je malo verovatno da su one istorijski povezane, bio sam očaran što tako nešto postoji i kod nas, pa sam krenuo da istražujem. Od tada, moje šetnje po bregu imaju potpuno drugačiju dimenziju - ističe Tamaš.

Oblik usnulog psa

Otkud antropomorfne i zoomorfne stene na Vršačkim planinama, zasad je misterija. Poznato je da je priroda najbolji vajar, ali se, ipak, pretpostavlja da je delom za njihovo nastajanje zaslužan i čovek. Doduše, nesvesno. Stene su, naime, nekada činile veći deo ovih planina, pa su još srednjovekovni ljudi tu pravili kamenolome. U prvoj polovini 19. veka čak je postojalo i odobrenje grada za njihovu eksploataciju, kako bi stvorili prostor za podizanje vinograda.

Stena koja može da prikazuje lik Janka Halabure

- Deo obližnjeg Kovina izgrađen je od ovdašnjeg kamena, a on se može naći i u temeljima mnogih vršačkih kuća - ističe naš sagovornik. - Ne verujem da su majstori tokom njegove eksploatacije imali vremena da usput nešto isklešu u stenama. Verovatnije je da je to samo plod slučajnosti.

Bilo kako bilo, ova pojava Vrščanima može da posluži kao još jedna turistička atrakcija, ukoliko bi se sve te stene ucrtale u posebnu mapu.

JANKO HALABURA STRAŽARI NAD GRADOM

KOMPLEKS stena kod kluba “Izazov” krije i profil muškarca koji bi mogao da predstavlja lik Janka Halabure, vršačkog junaka koji je 1954. u dvoboju odsekao glavu turskom agi. Do takvog zaključka se došlo zato što su te iste stene, samo iz drugog ugla, prikazane i na grbu Vršca, ustanovljenom 1804. godine, a za koje pojedini vršački umetnici smatraju da predstavljaju skriveni Halaburin profil. Inače, agina glava nabodena na Halaburinu sablju glavni je motiv vršačkog grba.