NOVOSTI U TRSTU: Srbi su nam doneli zlatno doba

TRST je naš!

Ovo je samo jedna u nizu parola u koju su Srbi pre sedam decenija čvrsto verovali. Nije tajna da smo kao narod skloni mitovima, a jedan od većih bio je i grad Trst. Naši najbogatiji trgovci vekovima su naseljavali ovu luku, koju je bivša Jugoslavija, posle oslobađanja od fašista 1945. godine, želela da zadrži kao deo "naše države". Kada takav plan nije prošao, Trst se narednih decenija ponovo nalazio na listi prioriteta mnogih Jugoslovena, ali ovaj put kao mesto u koje je moralo da se ode po dizajnirane krpice sa Zapada, koje su se prodavale na legendarnom trgu pored crvenog mosta - Ponteroso.

PROČITAJTE JOŠ - ISPOVEST POTOMKA NAŠEG SLAVNOG VOJSKOVOĐE: Mom pradedi Živojinu Mišiću selo i čast bili iznad svega

Zahvaljujući ovom gradu i tršćanskoj krizi, pre tačno 65 godina nastale su "Večernje novosti". Dok su stotine hiljada ljudi na ulicama Beograda demonstrirale i uzvikivale "Trst je naš", urednici "Borbe" su se dosetili da večernjim listom sa brzim, kratkim i jasnim vestima, uz pomoć kolportera, obaveste građane hoće li obe ili bar jedna od zona A i B pripasti Jugoslaviji. Međutim, ni činjenica da su većinom srpski partizani predvođeni komandantom Petrom Drapšinom oslobodili Trst nije pomogla. Vraćen je pod suverenitet Rima, a "nama" su pripali Istra i Piranski zaliv.

PROČITAJTE JOŠ - "NOVOSTI" NA ALPIMA: Žozije ponosno pamti srpske solunce

Danas, kada nema ni Jugoslavije, ni tezgi na Ponterosu, a ni "Borbe", ostale su samo "Novosti", čiji se reporter obreo u Trstu da proveri kako danas njegovi građani gledaju na Srbe. Jer, od sredine šezdesetih godina prošlog veka pa sve do raspada SFRJ, bio je naš najdraži, najbolji, najpouzdaniji "prozor" u zapadnjački svet mode i neprikosnovena prestonica šopinga.

- Dok je postojao stari Ponteroso, to su bila zlatna vremena našeg grada - počinje za "Novosti" priču Đanfranko. - Moja majka je imala tezgu i sećam se kao klinac koliko su roditelji bili srećni zbog dobre zarade. Nikada bolje nismo živeli.

Paralelno sa raspadom Jugoslavije i Ponteroso je počeo da gubi svrhu. Iz ratom ophrvane bivše države više niko nije dolazio po garderobu u Trst, pa su gradski oci odlučili da uklone štandove, popločaju trg, a samo na 50 metara dalje dozvole da se napravi mala pijaca za organski bakaluk.

- Ćirilica - uskliknula je Albina sa obližnje tezge kada je ugledala primerak "Novosti" u rukama kolege. - Ja sam Slovenka iz Italije i nekada sam radila na Ponterosu. Niko ne zna koliko su Jugosloveni novca ostavili, ali sigurna sam da su milijarde i milijarde.

Nedaleko od "crvenog mosta" je i srpska crkva posvećena Svetom Spiridonu Čudotvorcu. Nju su podigli srpski trgovci, uglavnom iz Boke, Herceg Novog i Sarajeva. Izgrađena je 1869. na temeljima stare pravoslavne crkve iz 1751. godine, koja se prilikom izgradnje srušila.

U njoj, danas, na bogosluženje dolaze Srbi, kojih zvanično ima oko 6.000, mada se veruje da u njemu stalno ili povremeno živi čak 20.000 naših ljudi. Nezvaničnu potvrdu daju i ugostitelji, jer u centru je otvoren restoran sa leskovačkim roštiljem, gde se porcija ćevapa može pojesti za 5,5 evra. A, koliko je Srbija još važna za ovaj grad potvrđuje to što u njemu imamo konzulat i kancelariju Privredne komore Srbije.

Trst je ostao jedan od najrazvijenijih gradova Italije, ali je i jedan od najskupljih za život. Jeftine farmerke ovde više ne mogu da se kupe, a ko želi da pazari kvalitetan džins mora da izdvoji sto i više evra. Ali, i bez garderobe, ovde i te kako ima šta da se vidi, jer Trst je prelep i moderan grad, kome poseban pečat otmenosti i moći daju impresivne građevine iz doba Habzburške monarhije. To je grad u kom se i dalje služi najbolji espreso, jer iako su Srbi kafu pili pre Italijana, Tršćani su pripremu ovog napitka, ipak, doveli do savršenstva.

Na trgu Ponteroso već dugo nema tezgi sa garderobom

KVADRAT 3.000 EVRA

VELIKI broj Srba u poslednje vreme kupuje stanove u Trstu. Reč je uglavnom o bogatijim poslovnim ljudima pred penzijom. Cene kvadrata u najstrožem centru su više od 3.000 evra. Ipak, u širem centru stan od 100 kvadratnih metara može da se pazari za 140.000 evra.

Đanfranko sa majkom na pijaci sa organskim proizvodima

OSLOBODILAC PETAR DRAPŠIN

IAKO je oslobodio Trst, general-lajtnant Petar Drapšin nema ulicu u ovom gradu. Zanatlija iz Turije je još kao mladić bio opčinjen borbom za prava radnika. Čak je prekinuo studije na tehničkom fakultetu u Pragu kako bi se pridružio borbi protiv španskog diktatora Franka. Preživeo je i Drugi svetski rat. Rukovodio je oslobođenjem Istre, delova Slovenije i Trsta, ali je na kraju nesrećno poginuo u Beogradu 2. novembra 1945. , kada je njegov pištolj slučajno opalio i ubio ga.