Hrvatska se gradila na račun Srbije

Ivan Miladinović

nedelja, 17. 12. 2017. u 21:33

Хрватска се градила на рачун Србије

POBEDNICI Dunavska divizija ulazi u Zagreb 1918. godine

Šta su Srbi,Hrvati i Slovenci uložili tokom stvaranja zajedničke države. U Sloveniji i Hrvatskoj 1929. godine bilo pet puta više fabrika nego što su ih imali u Austrougarskoj

Još od Trećeg kongresa Komunističke partije Jugoslavije 1926. u Beču počelo se sa nametanjem osećanja istorijske krivice srpskom narodu, navodno zbog njegovog privilegovanog ekonomskog položaja u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Poricani su, zatim, oslobodilačka istorija ovog prkosnog naroda i njegov doprinos u stvaranju zajedničke države Južnih Slovena. Ovakve tvrdnje, posle Drugog svetskog rata, kada je na scenu stupila Komunistička partija, postaju sastavni deo istoriografije. Sam čin stvaranja Jugoslavije nije osuđivan, ali je zato osuđivano vođstvo srpske države. Ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca tretirano je kao običan "politički manifest", a nikako kao državnopravni akt. Tumačeno je da je to "pobeda srpske buržoazije i ostvarenje njenih ekspanzionističkih težnji".

Stidljivo i gotovo neprimetno, pominjana je uloga Srbije u stvaranju Jugoslavije. Većina partijskih istoričara zasluge za nastanak nove države pripisivala je velikim silama Antante. Tek pred raspad režima, uspostavljenog 1945. godine, počele su da se pojavljuju studije o tome da je jugoslovenska država nastala pre svega kroz otpor i borbu, a ne u kabinetima velikih sila.

Današnji hrvatski režim je glasogovornik svih stavova Kominterne i KP Jugoslavije kada je o Srbima reč. Vođeni modelom kontinuiteta vekovne srpske krivice, političari i “povjesničari“ iz Zagreba, prikrivajući breme svoje odgovornosti, upiru prst ka Beogradu.

Šta se zapravo dešavalo prilikom osnivanja prve zajedničke države?

DRŽAVNI vrh Srbije, u sadejstvu sa krunom, u pokazivanju i dokazivanju iskrenih namera u svejugoslovenskom pristupu i poštovanju nacionalnog pitanja, otvorio je proces nacionalnog istorijskog pomirenja. Prvi korak je bio da izbriše sve ono što se zbilo do 1. decembra 1918. i preda zauvek zaboravu. To je trebalo da bude osnova za zajednički život u novoj državi. Istovremeno, ovo je bio i signal drugim narodima, a najpre Hrvatima, da Srbija nije ono što je o njoj širila propagandna mašinerija iz Beča i da Srbi ne žele da budu tlačitelji troimene braće.

MEĐURATNA STATISTIKA LISTAJUĆI statističke podatke iz godina između dva rata, može da se uoči i jedan krajnje zanimljiv podatak koji ilustruje ekonomske neprilike u Srbiji i njen podređen položaj u zajedničkoj državi između dva svetska rata. Do 1930. godine, u Srbiji je otišlo na doboš ili u stečaj, kako bismo to danas rekli, 3.045 firmi, u Hrvatskoj i Slavoniji samo 472, a u Sloveniji i Dalmaciji 436.

Iskrene namere srpske strane najbolje ilustruje masovni prijem bivših austrougarskih oficira, posebno Hrvata, u novu jugoslovensku vojsku. Jedan austrijski istoričar, Ludvig Jedlička, pišući o ovome, i to sa poprilične vremenske distance, 40 godina posle Velikog rata, izneo je tvrdnju da se ni u jednoj državi nastaloj na ruševinama Habzburškog carstva nije tako blagonaklono odnosilo prema bivšim oficirima crno-žute monarhije kao u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

U novu, jugoslovensku vojsku primani su čak i osvedočeni neprijatelji Srbije, od generala do nižih oficira, koji su okrvavili ruke, a kakav je bio slučaj i sa zloglasnim guvernerom za vreme okupacije, grofom Johanom Salisom Sevićem, koji je javno po Beogradu govorio da Austrougarska ima dovoljno vešala za celu Srbiju.

U jugoslovensku vojsku primljen je odmah posle proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Slavko Kvaternik, koji je bio major i šef političkog odeljenja Vojne uprave za Srbiju. Taj isti čovek će u aprilu 1941. proklamovati hrvatsko-muslimansku ustašku državu. Od 1915. do 1918, za vreme okupacije, vodio je najpoverljiviju političku grupu. Iako poznat kao izraziti "srbožder", primljen je u jugoslovensku vojsku sa činom više - potpukovničkim. Pošto je jedno vreme proveo u štabu Potiske divizije, kasnije je postavljen za komandanta garnizona u Celju. Doživeo je i tu čast da ga kralj Aleksandar 1918. primi u "naročitu audijenciju" i, zatim, odlikuje Ordenom belog orla.

Koliko je bilo krhko ovo "istorijsko pomirenje" i koliko je bila štetna odluka o prijemu u jugoslovensku vojsku tolikog broja bivših austrougarskih oficira, uglavnom bez ikakve provere, govori podatak da je u prve četiri godine postojanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca zabeleženo 19 špijunskih afera iza kojih je, uglavnom, stajao Stjepan plemeniti Sarkotić, okupacioni guverner BiH, koji će emigrirati u Beč i suštinski biti formalni osnivač ustaškog pokreta.

PROGLAŠENjE Zajednička država Srba, Hrvata i Slovenaca

Najznačajnija afera zabeležena je u leto 1923, kada je otkrivena ozbiljna tajna organizacija bivših austrougarskih oficira Hrvata koji su se spremali da novoj državi, pod čiju su zastavu stupili, zadaju smrtni udarac. Vasa Kazamirović piše da je centar špijunske države bio u Zagrebu, sa jakim ispostavama u Varaždinu, Virovitici, Skoplju, Bitolju i Debru. U trag ovoj zavereničkoj organizaciji ušlo se posle hapšenja Danice Androlić, lične sekretarice vođe Hrvatske seljačke stranke Stjepana Radića, na jugoslovensko-italijanskoj granici. Kod nje su pronađeni kompromitujući dokumenti, upravo u vezi sa ovom tajnom organizacijom. Na čelu zaverenika nalazio se potpukovnik Slavko Kvaternik koga će lično kralj Aleksandar odlikovati. Prilikom hapšenja kod njega je pronađena studija, namenjena Italijanima, o stanju na jugoslovenskim granicama. Pored oficira, u ovoj grupi bilo je i ličnosti koje su imale visoke položaje u državnoj upravi, bankarstvu i industriji.

OPLjAČKANA do gole kože, i sva u ranama, Srbija je sa velikim nadama ušla u novu državu - Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Međutim, posle 1918. godine dolazi do naglog razvoja industrije u Hrvatskoj i Sloveniji. Da ovde nije reč o naknadnoj pameti, najbolje svedoči publikacija "Naša domaća privreda", objavljena 1929. godine. Autori ove studije, inženjer Novak Popović i dr Dušan Mišić, iznose krajnje zanimljive podatke. U Hrvatskoj i Sloveniji 1910. godine bilo je devedesetak industrijskih preduzeća sa više od 50 zaposlenih radnika, a 1929. - pet puta više. Na kraju treće decenije prošlog veka Slovenija je bila mnogo razvijenija od Hrvatske i Slavonije. Srbija, nažalost, nije mogla s njom ni u kom pogledu da se poredi.

"SRBOŽDER" Slavko Kvaternik

Slovenija i Hrvatska su u vreme Austrougarske bile nerazvijene i imale su apsolutno podređenu ulogu u odnosu na austrijsku i češku industriju. Zahvaljujući osnivanju Kraljevine SHS, stvoreni su svi uslovi za nagli uspon preduzeća u tim krajevima. Za tih desetak godina srpska industrija je obnovljena za svega 40 odsto u odnosu na 1910. godinu.

DO NEMAČKE okupacije 1941. godine, ulaganja u industrijska preduzeća u Srbiji nisu se bitnije popravila. Industrijski rast je bio malo veći nego prvih godina po završetku Velikog rata, ali statistički podaci neumoljivo govore da je na hiljadu stanovnika u Srbiji, do 1941. ulagano u industriju 247.000 ondašnjih dinara (u Sloveniji - 697.000). Ekonomisti koji su se bavili ovim problemom došli su do podataka da se Slovenija u Kraljevini SHS i potom u Kraljevini Jugoslaviji razvijala 2,8 puta brže od Srbije, a 1,9 puta brže od Hrvatske.

U Srbiji su najviše napredovale dve grane - rudarstvo i topionička industrija. Međutim, one su 90 odsto bile u vlasništvu stranog kapitala, koji je "kolonijalnim metodama" eksploatisao sve što je mogao.

Za trenutak vratimo vreme unazad, na prvu deceniju 20. veka do izbijanja Velikog rata. Pored austrougarskog upinjanja iz petnih žila da se spreči ili uspori privredni razvoj Srbije, naročito industrije, desilo se nešto sasvim drugo. U tom periodu osnovano je 347 novih industrijskih preduzeća, sa četiri fabrike velikog kapaciteta. Otvoreno je 55 rudnika uglja i metala, mnoge zanatske radionice razvile su se do stepena fabrika i izgrađeni su kilometri i kilometri novih železničkih pruga.

ZABELEŽEN je finansijski procvat: na kraju 1911. godine, novčani zavodi u Srbiji imali su više od 250 miliona dinara uplaćenog akcionog kapitala. Te iste godine, u industrijska preduzeća bilo je uloženo 115 miliona, a prethodne 82 miliona dinara. Vrednost industrijskih proizvoda bila je 142 miliona, što je bio ogroman rast u odnosu na 1910, kada je iznosila 74 miliona dinara.

U Ustavotvornoj skupštini, na redovnom zasedanju, 31. maja i 1. juna 1921. godine, Života Milojković, inače poslanik Komunističke partije, izneo je podatak da je Srbija u zajedničku državu ušla bez tri petine svog narodnog bogatstva.

U vreme okupacije Srbije naneta je neprocenjiva šteta poljoprivredi. Odvučene vršalice, plugovi i ostale poljoprivredne sprave koštale su u to doba više od milijardu zlatnih dinara. Uništavan je i stočni fond. Računice pokazuju da je iz Srbije oteto 700.000 goveda i isto toliko konja, tri miliona ovaca i koza, 800.000 svinja, milioni komada živine.

Po povratku iz rata većina seljaka je zatekla razorena ognjišta. Zaduživanje je bio jedini način da se to obnovi. I deset godina posle rata prosečan srpski seljak je bukvalno grcao u dugovima. Bili su prinuđeni da plaćaju vrlo visoke kamate, 20, 30, pa čak i 50 odsto. A srpskog seljaka koji je iskrvario u ratovima pritisla je sirotinja i njegovo zaduženje bilo je znatno veće nego seljaka iz drugih krajeva Jugoslavije.

Potpuno je bila drugačija slika na severozapadu zemlje. Seljaci u Sloveniji i Hrvatskoj žive mnogo bolje. Po formiranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ukinuto je 369 veleposeda, sa 592.000 hektara obradive površine, koji su većinom pripadali Austrijancima i Mađarima. Dojučerašnji najamnici, a nekoliko decenija ranije kmetovi, tako su postali vlasnici zemlje koju su obrađivali.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (37)

Deso

17.12.2017. 21:40

Bravo za tekst. Sve ovo i jos vise znam ali nas je malo,pogotovo ljudi na cisim pozicijama koji moraju da takve podatke iznesu u Scet pa onda u Srbiji.

Јабре

17.12.2017. 21:41

Кад смо будале прво их нисмо требали узети у државу а кад већ јесмо требали смо да их третирамо ко Енглези црнце и Индијанце.

Александар ТО

17.12.2017. 21:50

Храни пашче да те уједе. У памет се Срби!

Rubicon

17.12.2017. 22:02

Tako je bilo i sa Albancima koji su ubijali Srbe pa su pobjegli u Albaniju. Ambestirala ih Srbija i vratila na ognjišta na Kosovi.... gluposti nikad kraja.

Горан

17.12.2017. 22:29

Срби би опет са њима, гарантујем. Ми смо народ са изузетно израженим мазохизмом и аутошовинизмом, а заборављамо, пре него што запамтимо.

komandant 1001

17.12.2017. 23:32

@Горан - GORAN....." Srbin je lud, Srbin je proklet, jednom ga ubiješ on 'oće opet...."

sale

17.12.2017. 22:34

Tako to biva sa narodom koji sa odobravanjem prihvati da mu šačica plaćenika iskasapi kralja i kraljicu, i kao da nije dovoljno nego ih tako raskomadane nose po ulici. Kad se Srbi budu vratili Bogu i pokajali se za sve svoje gluposti, onda može da nam bude bolje.

Francesco

17.12.2017. 23:42

@sale - Srbi treba da se vrate radu, a ne kao što ste navikli u zadnjih 25 godina kukanju.

Милош

17.12.2017. 22:36

Хвала за ово подсећање.Нажалост изгледа да из свега нисмо пуно научили јер сада опет срљамо у ЕУ пре свега због туђих интереса а не зато што ће нама нешто бити много боље.Једино би било добро да нашим људима који воде преговоре неко мало објасни овај део историје.

Srbija

17.12.2017. 22:40

Neka...neka se busaju u grudi, sinovi "tisućljetne" kulture i nacije i ostali "mali" narodi, neka velicaju ono par krvavih godina istorije koje imaju, druge istorije nemaju. A mi, u se i u svoje kljuse, bilo nekada, bice opet, stvarali smo istoriju sa VELIKIM drzavama, zajedno ili protiv njih, placali smo i veliku cenu zbog toga.. Srbi su slobodarski narod, ponekad naivan, sve sto nam se desilo jeste zato sto smo mi to dozvolili, zarad neke ravnopravnosti, postenja i "bratstva", NIKAD VISE!

Чикаго

17.12.2017. 22:41

Хвала Вечерњим Новостима на осветљавању праве историје. Да коначно наш Српски народ сазна шта се дешавало од 1914 до данас и какво смо зло трпели од Хрвата,а на жалост то још увек траје

Francesco

17.12.2017. 23:41

@Aleksandar - Niko pametan, a ako misliš da je velika većina žitelja ove zemlje o sebi - pri sebi samo pogledaj dnevnik i sve će ti biti jasno..

Gen52

17.12.2017. 23:15

Na ovaj odličan tekst, dozvolićete mi da dam jedan primer: Šezdesetih godina prošlog veka u Petrovcu na Mlavi je iz Madjarske kupljena jedna linija za proizvodnju plastike, koja je stvarala veliki profit i zaradu zaposlenima i opštini. Slovenci su svatili to i preko Kardelja i Dolanca zatvorili liniju u Petrovcu i komplet sve preselili u Sloveniji, gde iz pouzdanih saznanja i dan danas radi uspešno, a u Petrovcu proglašena neprofitnom.

naranca

18.12.2017. 19:46

@Gen52 - @gen52 Cekaj polako.Nisu oni dosli I rekli ''Mi smo SLO(CRO) dosli smo po masine.''Neko je morao to da organizuje od lokalne vlastele.Neko je morao da otvori ta ''poglavlja''.

naranca

19.12.2017. 01:47

@Gen52 - @gen52 Masina da radi 50 I kusur godina bez problema?Sumnjam!!!!!!!!!!!!!

Gen52

19.12.2017. 23:26

@Gen52 - "naranca" niko nigde nije napisao da "mašina radi 50 i kusur...." Ostavi tel. redakciji pa ću te poslati na odgovarajuću adresu u Sloveniji da se sam uveriš.

Vaske

17.12.2017. 23:43

Jel to neka novost da je Srbija gradila, kamo sreće samo Hrvatsku, već i Sloveniju, Bosnu, Crnu Goru i Makedoniju. Ali nije nama došlo iz du...a u glavu, to i dan danas činimo, preko hrvatskih trgovinski lanaca, odlaskom u hrvatsku na more, da ne pišem dalje ima mnogo toga. TEŠKO DA ĆE MO SE MI SRBI U SKORIJE VREME OPAMETITI!!!

Aki

18.12.2017. 00:05

Čemu ovaj tekst? Srbi smatraju da je Jugoslavija historijski promašaj, Hrvati da je bila tamnica naroda a Slovenci da su morali druge siromašnije da hrane. Dakle Jugoslavije više nema a niko je ni ne źeli. Svima je bilo loše u takvoj državi i zato se valjda i raspala. Kralj, Jugoslavija, Tito Itd. Do kada ćemo da se vadimo na nepravde iz istorije. Pametni ljudi uče na greškama a mi nikako da naučimo pošto znam da ima mnogo onih koji bi opet u avanturu. Istorija je učiteljica života

Branicevac

18.12.2017. 14:10

@Aki - Nedao Bog ponovo Jugoslavija! Neka je Srbija a njima daleko lepa kuca!Kako koja Jugolsavija je bila moja familija je uvek pocijala od pocetka!Ti"kulturni" zapadnjaci dodju i popljackaju nas "divljake" i sve odnesu i opet nama kazu vi ste sizmatici i gejaci! I svakih 20 do 40 godina tako!?pa gospoda koja zele opet Jugoslaviju neka idu prvo da jedno vreme zive medju"bracom" pa kad upoznaju i pojedu dzak soli sa tom "bracom onda neka dodju i izjasne se da li jos uvek zele Jugoslaviju.

naranca

19.12.2017. 11:19

@Aki - @AKI Da budemo iskreni (a I brojke to govore) u YU( obe) su svi manje vise ziveli kao Carevi!!!!!!!Sada skripi po svim kokosinjcima.Ali niko to ne zeli da prizna iz inata.I posle pricamo kako su Englezi licemerni I dvolicni!

Jasnovac

18.12.2017. 00:06

Ako, čovek se ući a mi treba da gledamo da se to više nikada ne ponovi. Koliko je Srbija jaka pokazuje i danas kada nakon toliko godina ratovanja , bombardovanja , sankcija i političke nestabilnosti uspeva da bude vodeća u regionu i pokazuje da će vrlo brzo prestici hrvatsku a i sloveniju u svemu iako su dotične zemlje u EU.

sale

18.12.2017. 17:32

@Jasnovac - U čemu ih prestići? Pa mi ne idemo u istom smeru, Barem ja, ne znam ti?

Nikola I.S.

18.12.2017. 14:11

Najveći srbožder u istoriji je svakako Josip Broz koji je čitav svoj život uspješno radio na uništavanju Srba, počev od AVNOJA pa završno sa ustavom iz 1974-te. Od Srba je proglasio tri nove nacije, a srpsku zemlju iskomadao na sedam država. Od posledica njegove vladavine Srbi se verovatno nikada neće oporaviti.

Утеривач

18.12.2017. 19:13

@Nikola I.S. - Nikola I.S> Синовац, судећи по овим подацима негде га је изгледа твој "србски краљ" дебело надмашио! Највећи помор Срба је Први светски рат, и албанска голгота ! Од тога се Србија никада није опоравила а лепо је знати и да је Краљевина на мировној конференцији пријавила словима и бројем цела ДВА (2) ратна злочина !! Па сада упореди Србију из нпр 1989. и Србију из 1939. па ћеш схватити ко је био највеће зло!

kalimerovic

18.12.2017. 18:14

Da li je posle 2000te i danas drugacije? Molim analizu, hvala...... Ko je ono kad je postao premjer porucio "vrata Srbije su sirom otvorene", a njihova???

Gen52

18.12.2017. 22:31

Pa dobro gospodo administratori. Dokle više selektivno i pristrasno objavljivanje komentara??? Prebrojete koliko puta ste izvesnom "naraci" dali prostora?

Шатор

20.12.2017. 22:24

Нисмо ми трпили од Хрвата, они су само извршиоци. Трпили смо од нашег вођства (и оџ Краља и од касније српских комуниста) које је то тако дозволило да се ради, и које нас је са њима повезало умјесто да смо гледали своја посла и интересе.