Vojvođanske priče: Heroina bez večne kuće

JURIŠALA je rame uz rame sa slavnim vojvodom Kostom Pećancem, preživela 15 uboda bugarskih bajoneta, maršal Franše d’Epere odlikovao ju je francuskim Ratnim krstom s palmama i dve armijske pohvale za junaštvo u Topličkom ustanku, po oslobođenju dolazi u Suboticu, gde se i upokojila, i potom odlazi u - zaborav.

Ceo život Rizne Radović, koju istorija pamti i kao Stojana Komitu, nažalost, stao je u jednu složenu rečenicu. Doživela je Rizna sudbinu mnogih heroja koji su najvrednije što su imali - svoje živote, stavljali na oltar otadžbine. Ova dama borila se muški i umrla kao Stojan, preuzevši očevo ime.

Rizna (Stojana) Radović rođena je u selu Krpimeju na Labu kod Podujeva, na Kosovu. Zbog sukoba sa Arbanasima, porodica se preselila u selo Prekopuce kod Prokuplja, gde ih je zatekao Prvi svetski rat.

- Živeli smo dosta mirno do početka januara 1917. godine. Bio je snežan zimski dan kada sam pošao s kolima u vodenicu u Jošanici. Na putu, sretnu me dva bugarska vojnika, i jedan od njih, bez ikakvog razloga, udari me tako snažno pesnicom u lice da sam pao u sneg. Svi mi se zubi u glavi bili pomerili - prenosi Riznino svedočenje (govorila o sebi i predstavljala se u muškom rodu) Stojan Čubrilo, u knjizi “Srbske rane moj Stojane”. - Zaricao sam se u sebi - više me neprijateljska ruka neće živog udariti. Setim se da sam u planini sreo narednika Jerotija Đenadića sa njegovim četnicima, pa se reših da i ja odem u šumu...

Najpre je Rizna bila u četi vojvode Koste Vojinovića, gde su je i prozvali Stojan Komita, kako se kasnije i sama predstavljavala. Vrlo brzo Rizna je svojom hrabrošću i odvažnošću uspela da zasluži pušku i mesto među vojnicima, kao i poštovanje saboraca. Dugo se prepričavao slučaj kada je jednim metkom ubila dvojicu Austrijanaca.

Učestvovala je u mnogim okršajima sa Austrijancima i Bugarima, a posebno se iskazala prilikom oslobođenja Blaca, u borbama na Jastrepcu i Ristovcu. Zbog junaštva, unapređena je u čin desetara i dobila je komandu nad svojom desetinom u kojoj su bili dvaput od nje stariji četnici.

U jednoj borbi, dva bugarska metka ranjavaju je u levu nogu, a potom, tako ranjenu i izmučenu, bugarski vojnici čak 15 puta probadaju bajonetom, ne bi li odala drugove. Do oslobođenja, naizmenično boravi u bolnici i okupacionom zatvoru.

Kao i ostali dobrovoljci, po završetku Velikog rata od kralja Aleksandra dobija pet hektara oranica u blizini Subotice, u dobrovoljačkoj koloniji Čavolj, nedaleko od današnje Kelebije.

Kakva je bila u ratu, takva je bila i u miru. Poštena, dostojanstvena i hrabra. Bez jedne noge, amputirane još u ratu, i oduzete ruke, od uboda bajoneta, sama je obrađivala zemlju. Išla je uzdignute glave i nikakvu pomoć nije tražila. Pamti se da je uvek oblačila muško odelo i do kraja života o sebi govorila u muškom rodu. Nikada se nije udavala.

Ovozemaljski svet napustila je 1939. i sahranjena je na srpskom vojničkom groblju u Dudovoj šumi. Međutim, prilikom mađarske okupacije 1941, grobovi srpskih junaka su oskrnavljeni. Oduzimanjem dela groblja od Srpske pravoslavne crkvene opštine, po završetku rata, nadgrobni spomenici su potpuno uništeni, a zemlja izorana zbog izgradnje sportskog centra.

Stravičnu sudbinu doživela je i večna kuća Rizne Radović - Stojana Komite.

Njena priča je tuga i opomena za sve nas.

OSTA SAMO PESMA

JEDINO što danas čuva uspomenu na odvažnu heroinu je narodna pesma:
Oj, Rizna, mlado momče, zašto nam selo ostavi,

komitsko ruho obuče, redenik teški navuče,

nazva se Stojan Komita, s gorom se čarnom sastavi.

Da kršiš s gore zlotvore?

Stojane, mori komito, čuva li gorje zeleno,

Trešti li bomba gromovna, pljušti li kiša olovna,

Bije li puška sileno, čujel’ se jeka daleko?

Stojane, bolan Stojane, što ležiš smrknut u gori,

Čuješ li vrane zlokobne, poju ti pesme nadgrobne,

Kakve te mora umori, zašto si tijo, đidijo?

Peku li rane Stojane, sedamnaest smrtnih procvata

Na mladom telu divotnom, rumenom krvlju životnom.

Dušmanska to je osveta, srećne ti rane Stojane.