U kompleksu manastira Grgeteg gradi se prvi skit u Srbiji

U kompleksu fruškogorskog manastira Grgeteg, u prvoj polovini ove godine biće završena izgradnja prvog skita u Srbiji. Mali manastir, u kojem će monahinje voditi isposnički život, imaće 11 kelija, na kojima se radovi privode kraju, kao i crkvu, koja je završena i u njoj se uveliko služe liturgije. U ovaj izolovani objekat, koji će nastaniti neke od monahinja iz manastira Grgeteg, molitve će se čitati bez prestanka.

Najbrojniji ženski manastir u Sremu Grgeteg, sa 37 monahinja i starešinom manastira igumanom Dositejem, spada u drugi po brojnosti u Srbiji, posle Žiče koji ima 40 monahinja. Prema narodnom predanju, ovaj manastir, koji pripada Eparhiji sremskoj, osnovao je despot Zmaj Ognjeni Vuk 1471. godine. Pre 15 godina u njega je s Hilandara dopremljena kopija ikone Trojeručice, koju veliki broj građana celiva, uz molitve namenjene najdražima. Ovo je i jedini manastir na Fruškoj gori koji već osam godina ima ikonopisačku radionicu.

- U njoj rade tri monahinje koje su završile likovnu akademiju. Zbog velikog broja narudžbi, na ikone se čeka po godinu dana. Teško je nabrojati gde se sve nalaze ikone koje su nastale u ovoj radionici. Ima ih po čitavom svetu i krase mnoge hramove, oltare, ikonostase i domove - kaže monahinja Mihaila, koja se u ovom manastiru zamonašila pre 20 godina.

Međutim, manastir Grgeteg za nekoliko meseci postaće poznat i po prvom skitu u našoj zemlji, koji bi u junu trebalo da primi prve monahinje.

- To je objekat manji od manastira, a veći od isposnice. U njemu će sestrinstvo da vodi poseban način života - pokajnički. U skit, koji je opasan zidom od četiri metra visine, monahinje će 24 sata čitati molitve - smenjivaće se na svaka dva sata. Naravno, one će moći da se viđaju s roditeljima, ali samo u manastiru Grgeteg, jer u skit niko ne može da uđe sem sestrinstva koje će živeti u njemu - objašnjava sestra Mihaila, dok novinara "Novosti" vodi kroz ovu nedovršenu građevinu koja niče uz pomoć raznih donatora.

U kompleksu skita nalazi se i monaško groblje, koje se uredno održava. U njemu je, pored monahinja koje su boravile u ovom manastiru, sahranjen i čuveni srpski istoričar Ilarion Ruvarac.

DVE KOPIJE U SRBIJI

NAJEZDOM Turaka u 15. veku, monasi iz Studenice su ikonu Trojeručicu zavezali za jednog magarca i pustili ga da ide kud ga ona vodi. Magare je prošlo kroz celu Srbiju i Makedoniju, da bi se zaustavilo kod Svete Gore. Od tada se ova ikona čuva u manastiru Hilandar. Pored kopije ikone Bogorodice Trojeručice, koja se nalazi u manastiru Grgeteg, druga kopija je u Hramu Svetog Save u Beogradu.