I Srbi grade najveći teleskop na svetu!

Nina Vukić

ponedeljak, 04. 04. 2016. u 21:32

И Срби граде највећи телескоп на свету!

Nebo sa vrha planine u Čileu će se snimati dva puta nedeljno

DR Darko Jevremović, jedan od sedmoro naših stručnjaka koji grade LSST (Large Synoptic Survey Telescope) u Čileu. Doprinos grupe sa Astronomske opservatorije u Beogradu je razvijanje simulatora alerta. Završetak do 2019. godine

PUŠTAJUĆI mašti na volju, neki su s kapetanom Džejmsom Kirkom i njegovim zamenikom Spokom stizali do dalekih planeta, drugi su svemirskim prostranstvom hrlili glumeći posadu “Enterprajza” na čelu sa Žan-Likom Pikarom, a sedmoro srpskih naučnika ka zvezdanim stazama hode direktno učestvujući u izgradnji najvećeg i najboljeg teleskopa LSST (Large Synoptic Survey Telescope) u Čileu.

O najvećem projektu američke i svetske posmatračke astronomije s površine Zemlje u ovoj deceniji, za “Večernje novosti” govori dr Darko Jevremović, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu, koordinator srpskog učešća u LSST-u i rukovodilac za astroinformatiku.

- Ideja projekta je da se celokupni vidljivi deo neba s vrha planine u Čileu skenira teleskopom prečnika 8,6 metara približno dva puta nedeljno. To je moguće postići velikim vidnim poljem teleskopa - prečnika sedam vidljivih prečnika Meseca, i uz pomoć najveće dosad napravljene astronomske kamere od 3,2 gigapiksela - objašnjava Jevremović. - Projekat će omogućiti kompletno mapiranje Sunčevog sistema, popis skoro svih zvezda u našoj galaksiji, otkrića i proučavanja promenljivih zvezda i eksplozija u vasioni, karakterizaciju tamne materije, energije i kosmologije.

Doprinos grupe sa Astronomske opservatorije je razvijanje simulatora alerta za LSST. Alerti su upozorenja astronomskoj zajednici koja će biti emitovana za svaku promenu koja se uoči na nebu u roku od 60 sekundi od realizacije snimka.

- Svrha našeg simulatora je u tome da bude u stanju da, pre nego što glavni proces počne, testira komunikaciju sa spoljašnjim primaocima upozorenja, a očekujemo da će deo softvera biti upotrebljen i za generisanje i distribuciju alerta. To znači da će naš deo softvera biti upotrebljen za skoro sva otkrića sa LSST-om - dodaje Jevremović.

* Grupa naučnika koja radi na projektu, među kojima su i naši stručnjaci

LSST je potpuno novi koncept teleskopa čiji softver će moći da obradi i analizira ogromnu količinu podataka svake noći i da astronomima u realnom vremenu prosledi upozorenja.

Izgradnja se odvija po planu - kompletirana je oko 20 odsto. Završetak teleskopa očekuje se krajem 2019, a posle toga slede skoro tri godine testiranja i kalibracije instrumenata i završetak kamere. Prvi početak prikupljanja astronomskih podataka planiran je za kraj 2022. godine, a radna faza će trajati barem deset godina, dakle 2032-2033.

- Celo nebo koje je vidljivo sa vrha Cero Pačon u Čileu će se u proseku dvaput nedeljno snimati, tako da možemo da kažemo da će se sve, šta god je na nebu, videti. Očekujemo da će biti uočena deveta planeta koja se ovih nedelja spominjao u medijima - kaže naš astroinformatičar. - Ali i svi objekti koji su potencijalno opasni za sudar sa Zemljom. LSST će biti korišćen za optičku detekciju izvora gravitacionih talasa. To je jedini instrument koji može u kratkom roku da skenira veliki deo neba, što je neophodno zbog nepreciznosti u određivanju pravca iz kojeg gravitacioni talasi dolaze. Analizom supernova doći ćemo do značajnih, novih saznanja o karakteristici tamne energije.

Vrednost celog projekta iznosi oko milijardu i dvesta miliona dolara, a projekat ima više faza i različiti su izvori finansiranja za svaku od njih.

* Teleskop će imati najvišu astronomsku kameru do sada


SARADNICI SA SVETSKIH UNIVERZITETA

VELIKA je satisfakcija i iskustvo biti deo ovako velikog projekta. Prednost mladih naučnika je u tome što mogu, ukoliko su zainteresovani, da dobiju stipendije za doktorske i postdoktorske studije na vrhunskim svetskim univerzitetima Stenford, Prinston, Kembridž, Oksford. S razvojem projekta, očekujemo uključivanje većeg broja srpskih naučnika u projekat - kaže dr Jevremović. - Zadovoljni smo saradnjom sa ostalim učesncima na projektu, a najviše radimo s kolegama iz Tusona, Prinstona, Univerziteta Vašington, SLAK-a, Stenforda, Djuk univerziteta i američkog Nacionalnog superkompjuterskog centra.


SRPSKA POSADA U ČILEU

OSIM dr Darka Jevremovića, na projektu LSST učestvuju i dr Luka Popović, naučni savetnik AOB, rukovodilac za vangalaktičku astronomiju, dr Dragana Ilić sa Matematičkog fakulteta, dr Vladimir Srećković sa Instituta za fiziku i dr Saša Simić sa Univerziteta u Kragujevcu. Angažovani su studenti doktorskih studija Veljko Vujčić (AOB, FON) i Jovan Aleksić (AOB, Matematički fakultet).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije