Japanskom voću prija u Banatu

IZ plodne banatske zemlje, kažu, može da nikne i dugme. Luka Mijajev, sredovečni poljoprivrednik iz Ečke, pokraj Zrenjanina, botaničar je amater koji ne prestaje sa eksperimentisanjem na svojim njivama. Još se nije osmelio da proveri može li dugme da se primi, ali dokazao je da voćkama iz dalekog Japana i te kako prija u banatskoj ravnici!

U bašti koja se prostire na šest-sedam ari, iza kuće u centru Ečke, Luka je podigao voćnjak, a čudne egzotične sadnice u njemu pre podsećaju na neko ukrasno bilje. Reč je o japanskoj jabuci, poznatijoj kao kaki, čiji je pun stručni naziv diospiros kaki. U prevodu, ova "hrana bogova" nacionalna je voćka Japana, mada potiče iz Kine, gde se uzgaja vekovima. Postoji više od dve stotine različitih vrsta. Kaki je u 19. veku dospeo u Evropu, gde uspeva u područjima blage sredozemne klime.

- Ćerka mi živi na severu Italije, gde sam pre sedam godina video plantaže kakija i odmah se zaljubio u narandžaste plodove ovog egzotičnog voća. O njima sam ranije znao da liči na našu jabuku, možda pre na paradajz, i ima opor ukus. Pazario sam 400 kalemljenih sadnica koje su zatim tri godine provele na aklimatizaciji u okolini Verone - objašnjava Luka poreklo svog neobičnog voćnjaka u Ečki.

Od pre četiri godine sadnice kakija privlače pažnju prolaznika glavne ečanske ulice. Skroman rod, koji je redovno stizao početkom jeseni, nije obeshrabrio Luku u eksperimentu da zapati snažnu japansku voćku dekorativnog izgleda. Uredno je primenjivao sve agrotehničke mere, najviše đubrenje i zalivanje. Mada održavanje japanske jabuke nije zahtevno, potrebna su samo dva prskanja ekološkim plavim uljem, zasadi su osetljivi, a u Lukinoj bašti održalo se tačno 100 sadnica!

- Sada je došao pun rod - na svakom stablu bilo je 5-6 kilograma plodova, a pojedinačno su teški od 80-150 grama. Berbu sam počeo nakon prvih mrazeva u novembru i u gajbice smestio više od pola tone zrelih i sočnih kakija - kaže Luka, čija je ovogodišnja produkcija kakija završila u lokalnoj prodavnici u Ečki, a većim delom ipak data na poklon i degustaciju prijateljima i komšijama.

Zanimljivo je da stajanjem, odnosno sazrevanjem u kućnim uslovima, plod kakija postaje sočan, sladak, prijatnog okusa i tada može da se jede kašičicom. Luka ističe da je, nažalost, nedovoljno poznat potrošačima, koji od kupovine zaziru kada ga opipaju u marketima i misle da nije za upotrebu pošto je mekan.

Plod kakija je sočan, sladak i ukusan

- A tada je najlepši i najslađi! Verujem da će osvojiti naše tržište i pronaći put do potrošača, jer radi se o voću višestruko korisnom za zdravlje. Tome bi mnogo doprineli i trgovci kada bi snizili cenu. Jer, smatram da je nedopustivo da kilogram prodaju za 250-300 dinara. Realna cena treba da odgovara bananama, recimo 120-150 dinara - kaže Luka, koji je spreman da započne proizvodnju sadnica japanske jabuke i nastavi popularizaciju ove voćke u Srbiji.

KREPI I SMIRUJE

NUTRICIONISTI ističu da japanska jabuka ima dva puta više voćnih vlakana i neophodnih mikroelemenata od obične jabuke. Bogata je antioksidansima i vitaminima, u narodnoj medicini koristi se za ublažavanje želudačnih tegoba, jača kardiovaskularni sistem i srčani mišić, umirujuće deluje na nervni sistem, ima baktericidno svojstvo. Od nje se mogu pripremati i sirupi, kolači, džemovi, spravljati ukusna aromatična rakija.