Ni da prebolimo ni da oprostimo

Milena Marković

nedelja, 21. 06. 2015. u 21:32

Ни да преболимо ни да опростимо

Milica i Tomo Dimitrijević Foto Igor Marinković

Srbi u Srebrenici i Bratuncu ne zaboravljaju zulume pod komandom Nasera Orića (3). Milica i Tomo Dimitrijević: Dvoje dece su nam ubili, Aleksandar je imao četiri i po godine, Radiša jedanaest

RAŠI je, sad, 14. bio rođendan. Išli smo da ga posetimo, kao i svih ovih godina. I Acu posećujemo u danu rođenja. Neću da kažem: posećujemo im grobove. Moja su deca u meni živa. Njihovom dušom ja dišem. I njihov, srećom, preživeli brat. Njegova deca. A svi ostali su nas zaboravili. Eto, svratite vi, još poneko od novinara... Sve se zareknem da ću reči olovom da zalijem. Šta vredi. Ko još čuje i koga još interesuje ova moja priča.

Milica i Tomo Dimitrijević dočekali su nas ispred kuće, u Skelanima, opština Srebrenica. Na uzvišici, ispod vinove loze zasađene kad im se prvi sin, Slaviša, rodio, stajali su kao okamenjeni spomenici. Na stolu fotografije dečaka. A svuda tuga, duga dvadeset dve godine.

- I Slaviša mi kaže: “Nemoj, majko, više da pričaš. Samo te potresaju”.

Tomo ćuti. I, sve vreme je ćutao. Gotovo nepomičan.

Dimitrijevićima su 16. januara 1993. godine u napadu na Skelane srebreničkih muslimana pod komandom Orića, ubijena deca. Aleksandar je imao četiri i po godine. Radiša, tek napunio jedanaest, tog januarskog dana je teško ranjen. Podlegao je povredama na Vojnomedicinskoj akademiji, posle pola godine borbe za život. U napadu je povređen i najstariji Miličin i Tomin sin, Slaviša. Imao je 14 godina. Lekari su jedva uspeli da ga spasu.

- Samo mi je ovo ostalo od Raše - pokazuje Milica dečji rukopis u svesci. A od Ace... samo ova fotografija. Samo ovu, njegovu fotografiju imam.

Metkom zaustavljeno detinjstvo. A, ostao osmeh na fotografijama uz koje se bude i idu u noć Milica i Tomo.

- Kažem im svakog jutra: “Dobro jutro.” Svake večeri: “Laka vam noć, moja deco, i laka vam zemlja, mučenici moji maleni. Majka vas ne zaboravlja i nikada neće.”

HRONIKA ZLOČINA "POLjA NESREĆE" IMENA srpskih žrtava u Skelanima, ali i u celoj Srebrenici, Bratuncu, čitavom Podrinju i regiji Birač, od 1992. do 1995. godine popisao je i imenovao odgovorne profesor Bata Ivanišević, u svojoj najnovijoj hronici zločina “Polja nesreće”. Ova knjiga, u izdanju “Vukotić medije”, biće promovisana 9. jula u Domu kulture u Srebrenici.

Milica grli fotografije. Tomo okreće glavu.

- Ovako sam ih stalno grlila. Sad, kad zagrlim Sinišinog sina, kao da su i oni u mom naručju. I, vi me sad pitate: “Kako si, Milice?” Sad me pitate, kad se podigla galama oko Orića i rezolucije. Kako sam? Tako, što živim sa svojom ranom. Niti mogu da je prebolim, niti mogu da oprostim. Ali, ko da me čuje? Kažu u toj rezoluciji: u Srebrenici je bio genocid. A šta je bilo ovde? Kad su nas napali, u Skelanima je bilo nas stotinak. Nas, koji smo ostali u svojim kućama. A od tih stotinak, ubijeno je 69. Pa šta je onda genocid? Da li je i ovo genocid... Kažu, isto, u toj rezoluciji da je potrebno pomirenje. Pomirenje može da bude kada nekog osude za moju mrtvu decu. Ko je tačno pucao u njih... Ja znam ko je komandovao.

Tuga i gnev. Očaj i ljutnja. Sve u jednom trenu. Ovde, stvarno, nema šta da se pita. Ovde se samo plače.

- Noćima nisam spavala kad su Orića oslobodili - govori Milica Dimitrijević. - Kako tad, tako i sad. Stalno nas varaju. Igraju se sa našom nesrećom. Svi. Onaj koji je potpisao hiljade muslimanskih žrtava u Srebrenici, ovde nikad nije došao. I mi smo majke Srebrenice. Skelani su Srebrenica, nisu Mars. A, kad su, ono, na bilbordima uoči desetogodišnjice Srebrenice, usred Beograda osvanule slike muslimanske dece, ni tada nisam spavala. Pitala sam se, i sad se pitam, da li je neko srpsko dete ikada bilo na bilbordima u Beogradu, Banjaluci... u Srebrenici, Bratuncu... bilo gde. Ne kažem da je trebalo da tu budu, da ih vide, moja deca. Nisu samo oni ubijeni.

Ćutimo.

- Znam, znate i vi odgovor - kaže. - Nemam ja ništa protiv ičije dece. Svi su oni bili samo deca. Ubiti dete najveći je zločin. Ubiti moje ili tvoje, isto je. Zašto se onda broje žrtve samo jedne strane? Zašto smo dopustili da kad se kaže Srebrenica, kaže se: “Tamo su stradali samo muslimani od Srba”. Ponavljam vam: I Skelani su Srebrenica. I moja deca su Srebrenica. I ja sam majka iz Srebrenice. Zašto to niko ne priznaje? Ne govori? Ne izbori se za istinu? Ne ispravi nepravdu?


PITANjA BEZ ODGOVORA PROTESTOVALA sam, javno, pre neku godinu, mislim da je to bilo u julu 2011. kada je u Potočarima obeležavan dan stradanja muslimana... Kada se i ala i vrana sjati da se pokloni njihovim žrtvama, a naše žrtve niko i ne spomene, osim nas, njihovih najbližih. Tada je zamenik američkog ambasadora u Sarajevu Džonatan Mur kazao da nije došao na komemoraciju srpskim žrtvama jer ne posećuje ceremoniju gde se obeležava stradanje vojske. Pitala sam: “Da li su i moja deca bili vojnici?” Da li je iko iz naše kuće išao u tuđu, da ubija na kućnom pragu. Pljačka i pali?” Eto, to sam pitala. Ni tada nije bilo odgovora.

Milica Dimitrijević - selo Skelane, opština Srebrenica - postavlja hiljadu pitanja. Pitanja, bez odgovora. Između je sećanje na 16. januar 1993. Na zoru, tog nesrećnog dana, kada su Orićevi vojnici napali Skelane. Tomo Dimitrijević, probuđen pucnjavom i vikom, potrpao je decu u auto. On i Milica, u panici. Deca vrište. Narod beži. Tomo pokušava da se domogne mosta na Drini (Skelane samo Drina deli od Bajine Bašte) i prebaci porodicu u Srbiju. Kuršumi su, nažalost, bili brži.

- Pred mostom metak je pogodio Acu u glavu. Rašu u vrat. Vidim i Slaviša u krvi. Aca je, pile moje, odmah izdahnuo. Srce moje, nije se ni javio. Samo sam osetila kako mi je klonuo u rukama. Raša nije mogao da se izvuče. Metak mu je oštetio kičmu. Pola godine su se na Vojnomedicinskoj akademiji borili za njegov život. Sahranili smo ih, obojicu, u Bajinoj Bašti. Strahovala sam da, ovde, ni mrtvi ne bi imali mir.

Milicu su, priča nam, kasnije pozivali haški istražitelji. To je jedva i čekala. Išla je u Zvornik i svedočila u Centru bezbednosti.

- Svedočila sam i - ništa. Niko me posle nikad nije pozvao. Da su me pozvali u Hag, imala bih šta da kažem i imali bi šta da čuju. Ali, verujem, zato me nisu ni pozivali.

U dvorištu Dimitrijevića, male bele patike. Igračke. Oko nogu se mota sićušan crni pas.

To je sve od našeg unuka, Slavišinog sina, prvenca - govori Milica. - Slaviša je, eto, želeo da mu da Rašino ili Aleksandrovo ime. Ja sam bila protiv. Kako jednog da dozivam, a drugo ime da ćutim. Dali smo mu ime Nikola.

SUTRA: Sa sinom ubijenog sudije Slobodana Ilića

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (42)

Nemanja

21.06.2015. 22:05

Tuga! Da li ce neko otici u Srebrenicu od nasih politicara ne znam, ali ako ode a ne bude ga u Skelanima, kod mene je zavrsio!

dinarac

21.06.2015. 22:06

Mislim da ljudi na ovakav tekst ostaju uplakani i bez reči.Vječnaja pamjat Vašim Anđelima,a Nikoli želim brata i,ili seku.

niksic

21.06.2015. 22:07

Tuga i bol... definitivno ostavlja bez rijeci. Uveo bih zakon, da svaki zvanicnik u vojnoj i civilnoj vlasti, koji implicitno ili eksplicitno poziva na nacionalnu ili vjersku mrznju, automatski bude smrtno kaznjen. Samo politicari i vojni lideri su krivi za ovo i niko drugi. Oni su, ili po svojoj volji, ili po nagovoru stranaca unistili Jugoslaviju. A NA GLOBALNOM NIVOU PUTIN I OBAMA ODLUCUJU O SUDBINI OSTALIH. Djeca Ukrajine danas placaju, zbog egoizma sebicnih svjetskih politicara. DOKLE?

Milan Vidic

21.06.2015. 22:08

tuga,da li cemo se mi ikada ujediniti i usreciti,da nama Srbima sloga vlada,da i mi budemo ljudi.?

Nebojsa007

21.06.2015. 22:10

Tuga i zalost. Tuzno i zalosno je sto je vama trebalo 13 godina da napisete ovaj tekst. Svaki dan ste ovakve tekstove trebali pisati da se nikada ne zaboravi

Nenad M

21.06.2015. 22:33

bog je jedini i istinski pravednik! Svi cemo pred njega, tamo ce biti pravde za sve podjednako.

Logic

21.06.2015. 22:45

Da je naša, srpska sestra i majka Milica dobila makar jedan odgovor, na makar jedno pitanje onda bi taj odgovor možda i zaslužio neki komentar. Ovako, zbog ljudskog dostojanstva, neka ostanu samo njena pitanja

Futog

21.06.2015. 23:18

Oce li Izabegovic pognuti glavu nad srpskom DECOM? Otkad sam procito ovu pricu, nekako ne mogu doci sebi... Zasto ovo sebi radimo? Zasto se cuti o srkoj deci? Danas je godisnjica od proboja Koridora ZIVOTA, ni reci o tome!!! Tamo se nasa deca ginula, ostavila zivotee da se sacuva Srpska!!! Niko nista ne objavljuje? SRAMOTAA SRBIJE, samo smo sebi krivi!!! DOSTA

Sanja

21.06.2015. 23:30

U pravu je za sve. Zašto se o ovakvim sudbinama ništa u Srbiji ne zna, ili premalo zna? Za sve su nam krivi "neki tamo", a mi prvi svoje ne poštujemo.

marija

21.06.2015. 23:30

Da Bog da najgoru sudbinu dozivela ta cudovista sto su na decu pucala!Da Bog da ih najgore bolestine izjedale i u najgorim mukama skapavali!

Љиљана

21.06.2015. 23:34

Ћутање и туга, јер утеху неможемо пружити.

Нада М.

21.06.2015. 23:35

Туга до неба! Непреболна! Хвала "Новостима" што пише о српским жртвама. На жалост, много их је,а тако су непримећене. Боли највише што их ни наши званичници не помињу онако како би требало. Ко ће њима да се поклони и ода почаст? Једино Тома помену, па онај злотвор Изетбеговић не прихвати његов предлог. Боли неправда...

Jovan Jovanovic

22.06.2015. 10:19

@Нада М. - Stvarno hvala Novostima, hvala im sto rade na pomirenju medju narodima, hvala im sto ne raspiruju mrznju i stare rane ne diraju, svaka cast,!

mili

21.06.2015. 23:35

Dragi nasi politicari sto se smesite za strane fotografe kada idete okolo po svetu da zastupate nas narod dajte odgovor ovoj srpskoj majci koja je mogla biti i vasa majka i vasa zena.Borite se i zastupajte nas narod do kraja, nemoj te se prodati za jednu sangarepu, za nesto sto nam obecavaju a nikada nece doci a kada dodje vreme moci cemo ostvariti i bez njihovih ucena ,doce ce momenat kada ce oni nas moliti na kolenima da budemo deo Evrope a sada ste vi ti koji molite

Walter

22.06.2015. 00:06

Najezih se istina je i ja sam iz tog kraja kada su dosli muslimani mnogo su ljudi pobili i zapalili skoro sva sela...i to je Srebrenica!!! Bilo, proslo, ne ponovilo se....

Zorz

22.06.2015. 01:07

Ko nase zrtve pominje i ko im se poklanja?Placem a musko sam,naricem imena ubijene dece.Zasto nema bilborda sa imenima Srpskih stradalnika kojima se treba pokloniti?.Bili su samo deca,nisu vojnici.Kome i dokle cemo se poklanjati a svoje zaboravljati i gurati pod otirac?Protiv sam svakog terora nad nevinima ma koje vere bili,ali samo u slucaju da se i nasa deca pomenu i da se i njima poklone...Vecna vam slava,deco

TOZA

22.06.2015. 01:31

Ovo isto puta hiljadu se desilo za vreme Drugog Svetskog rata i onda su komunisti dosli i rekli, puj pike ne vazi, od sad ce da bude bratstvo i jedinstvo. Vi Srbi, nemojte mnogo da trubite o vasim pobijenim najblizim, znate, to nije lepo jer moze da se desi da se Hrvati i Muslimani uvrede, znate.... Srbi osvestite se ili nas nece biti. Ne prodajte svoju krv tako jeftino. Ne zaboravljajte svoje zrtve tako lako. Ako zaboravimo svoje zrtve onda ne cenimo ni svoje zivote.

Lili

22.06.2015. 02:06

Ko su te majke u crnom koje setaju Srbijom? Gde su majke u crnom u Sarajevu i Zagrebu? Proterati Sonju Biserko i Natasu Kandic. Nema pomirenja dok se ne poklone nasim zrtvama. Zar nas predsednik da pruzi ruku onome ko brani Orica, Izedbegovicu. Dr.Zoran Stankovic patolog sa vma da svedoci i dostavi dokumentaciju na kakve je masakrirane srbe i silovane srpske decake nailazio. u Srebrenici.

dule trubica

22.06.2015. 02:21

Jos jedne zrtve rata ne samo takozvanog genocida. Da se nezaboravi, hvala novostima na tekstu.

Mostar u srcu Velez do groba

22.06.2015. 03:35

Pozdravljam sve dobronamjerne ljude iz Mostara, i imam samo jedno pitanje .U Mostaru je ubijeno 88 lica muslimana i Hrvata u mjesecu maju 1992. a da za taj zlocin niko nije odgovarao sa srpske strane.Svi su bili civili i izvuceni iz sklonista i ubijeni u Uborku,sjeverno od Mostara.Tad je Perisic imao kontrolu nad tom vojskom . Nista od toga nema ,a siguran sam niti i od izrucenja Nasera Orica Srbiji u kojoj sigurno nebi imao fer sudjenje.Zasto zavitlavate taj svoj narod??

damjan

22.06.2015. 11:05

@Mostar u srcu Velez do groba - Toliko je Mostar bio pod srpskom kontrolom da danas tamo nema Srba ni koliko je prstiju na rukama i nogama. Ako nemas sta pametnije da kazes ne klepeci nanulama. Sami ste se u Mostaru ubijali( Muslimani i Hrvati), pa biste sada Srbe da uvucete kao krivce zarad vaseg bratstva i jedinstva.

mostar

22.06.2015. 11:19

@Mostar u srcu Velez do groba - "Broj srpskog stanovništva, koji je pred rat iznosio 30.000 sprovođenjem etničkog čišćenja Srba u Mostaru je smanjen na samo 300''.( Komisija za ljudska prava). Samo sto se etnicko ciscenje kada se radi o muslimanima naziva " genocidom". Nad Srbima je etnicko ciscenje.

s

22.06.2015. 12:03

@Mostar u srcu Velez do groba - Ja osudjujem sve zlocine. A ono sto tebi promice je da je cilj ovih clanaka da se da glas i srpskim zrtvama, da se pokaze da su i Srbi bili zrtve. O tudjim zrtvama citali smo vise nego dovoljno. Ako je general Perisic nesto kriv, on je i odgovarao. Za razliku od vasih koji sede slobodni, nekaznjeni, poput recenog Orica.

namcor

22.06.2015. 14:44

@Mostar u srcu Velez do groba - mostar u srcu velez do groba nema bre od toga nista!sta je radjeno u hrvatskoj bosni kosovu ne mozes nigde da vidis da procitas!vecini je samo o srpskim zrtvama interesantno a ko je poceo i ko je harao to nije vazno!ko je ubijao bez obzira ko je i sta je mora odgovarati ali na zlo svemu vecinu kriju sa svih strana i muslimani i hrvati i srbi i albanci!nema bre to pravde samo se utiska i eto to je sve a bol ostaje zauvek!

Posmatrac

22.06.2015. 04:59

Da tuga i jad . Upravo tako Oni koji su otisli ostali su da zive u srcima svojih najmilijih i dokle god ih netko pamti oni su jos uvjek zivi. Tko je kriv za sve ovo, oni koji su raspirivali mrznju a i dan danas su slobodni, a kad je mrznja uzela maha prikljucili su joj se drugi i to je nazalost dovelo do ove tragedije.Kazu pomiri se ,zaboravi oprosti a kako, jos je gore zivjeti sa mrznjom koja te izjeda iznutra,a opet na kraju nemas drugog izbora. Boze hocemo li ikad nesto nauciti.

SMOKI

22.06.2015. 07:59

Hrvati,Muslimani,Šiptari svuda u svetu na velika zvona propagiraju i objavljuju svoje žrtve. Samo mi Srbi ćutimo. Kao da mi nemamo žrtava,kao da nas naže rane ne bole. Ukidamo svoje medije koji su imali glas u svetu. Ko to i sa kakvom namerom radi.Ko su ljudi kiji u sred Srbije rade protiv Srbije a svi ćutimo?To su isti oni koji su rasprodali dobra ove zemlje i predali svoje visoke funkcionere i oficire fasističkoj EU. Žive kraj nas i idalje nas uništavaju. Motike u ruke pa po glavurdama.

Tanja

22.06.2015. 08:39

TUGA!!! Nemerljivo i neopisivo!Sva su decica ista i ne zasluzuju da umru!! Nase vlasti cute-bednici- umesto da urlaju iz sveg glasa da smo i mi zrtve i da su i nasi zivoti vredni.Da su onda glasno vristali o nasim zrtvama,lobirali u svetu ( a ne trpali samo u svoje dzepove),negde bi neko znao za to sta su nasim ljudima radili.Mi smo sami sebi najveca nesreca jer smo narod lakom na vlast i pare,nazalost!!!!zasto tek sada citamo ovakve strasne price ZASTOOOOO

Maja

22.06.2015. 09:41

U ovom ludom ratu, kao i u svim ratovima igde vodjenim nisu samo jedni mogli biti krivi za sve. Srpske majke placu nad svojom decom isto kao i muslimanske nad svojom. Svim krvnicima ce Bog suditi, ali bi svima trebalo pomoci da sto pre stignu pred bozji sud!

namcor

22.06.2015. 10:12

ne razumem zasto to ranije niste opublikovali?zar zrtve rodjaci trebaju samo kada se sprema neki odgovor?zasto nevine nastradale uznemiravate?!imajte savesti ne pisite a uradite nesto da se ta istina ta bol te rane nekako prodju da se bar malo zalece!

БРАТ

22.06.2015. 12:25

Davno sam gledao emisiju na RTSu, jos u vreme Milosevica.Decak iz podrucja Srebrenice pali svece na grobovima poklanerodbine od strane muslimana(on,jedini osta ziv).Ovakve emisijese vise ne pokazuju a i malo se pise o tome. Verovatno je stavljena zabranaod velikih cuvara mira,a nasi dragi politicari poslusno rade sto im se kaze.

Српска туга над тугама

25.06.2015. 20:58

@БРАТ - Па забрањују и своје документарце (немачке, норвешке, канадске, чешке) који говоре истину о страдању Срба, о Сребреници, Косову и Метохији, Српској Крајини, радиоактивној муницији, а неће наше... Једино не забрањују књиге и преписе на интернету, јер знају да мали број људи чита дуже текстове. Ипак, неки видео материјали могу да се нађу на youtube док их не уклоне.

naca

22.06.2015. 15:03

Hvala Novostima na ovim reportazama o stradalim Srbima. Molim Vas nastavile svaki dan da objavljujete po jednu reportazu. Hiljade je ovakvih slucajeva I kad ih sve objavite ,ponavljajte ih da se NIKAD NE ZABORAVI.

N.N.

22.06.2015. 15:35

Samo veliki necovek moze da razdvaja zrtve, decu...Dete je dete, ma cije bilo, zrtva je zrtva, ma cija bila. Majka je majka...Treba izbrojati sve zrtve, nikoga ne zaboraviti. Svakoga svoja rana boli, pogotovu zaborav. Ovaj rat je bio lud, kao i svaki rat, ni jedan rat nema opravdanja, uvek ginu neduzni, a oni koji su ugovorili, stvorili rat uvek su svoje najblize na vreme sklonili, i medju njima najcesce nema zrtava. Kako objasniti majkama da zaborave, oproste? Jedino nikada ne sme da se ponovi!