Vidin: Šverc izgradio imperije

VIDIN - Sredinom devedesetih godina prošlog veka, za vreme sankcija međunarodne zajednice prema SRJ, meštani Timočke Krajine su se gorivom, cigaretama, prehrambenim proizvodima i ostalim artiklima snabdevali najčešće u bugarskom Vidinu, gradu na obali Dunava udaljenom samo 50 kilometara od granice.

Nije tajna da su neki od onih koji su često posećivali Vidin za vreme sankcija, danas među najbogatijim ljudima u ovom delu Srbije. Šverc goriva i cigareta mnogima je „izgradio“ poslovne imperije i imetak koji se meri milionima evra. Naravno, uz novac ide i moć, tako da su ti ljudi danas, zapravo, vladari Timočke Krajine iz senke.

Kad su našoj zemlji ukinute sankcije, žitelji Timočke Krajine više nisu švercovali gorivo i cigarete, ali su kupovali hranu, koja je u tom trenutku u Bugarskoj bila znatno jeftinija nego u Srbiji. I, to je potrajalo sve do ulaska Bugarske u EU.

Danas, kada se ulazi u Bugarsku, najpre, iako na to niko ne upozorava, mora da se na samoj granici kupi „vinjeta“ koja košta pet evra. S tim dokumentom, koji se lepi na vetrobransko staklo i za koji obavezno mora da se sačuva fiskalni račun, stiče se pravo vožnje putevima u ovoj susednoj zemlji. U protivnom, svi koji ulaze u Srbiju prinuđeni su da plate 50 evra. Bez prava na žalbu, naplata je na licu mesta.

Sam put do Vidina pokazuje da se, uprkos tome što su naši istočni susedi članovi EU, nije promenilo mnogo toga. Magistralni putevi su slični onima u Srbiji, a razlika se primećuje tek kada se dođe do auto-puta, koji je urađen po najvišim evropskim standardima.

U Vidinu danas nema čuvenog buvljaka, gde se, za male pare, moglo kupiti bukvalno sve. Na tom mestu danas se uzdiže moderan šoping mol, u kome su cene gotovo identične onima u Srbiji. Na sve strane vidi se mešavina tradicionalnog, ali i novih trendova, nastalih po uzoru na EU. Ono što pada u oči jeste da je, baš kao i kod nas, većina bugarskih banaka u rukama stranaca.

Široke, lepo popločane ulice, sa buticima na sve strane, Danas su izazov za one koji vole firmiranu garderobu. Tako je, primera radi, za brendirane cipele neophodno izdvojiti i do tri puta nižu svotu nego u Srbiji. Markirane „krpice“, u proseku, jeftinije su i do 50 odsto, u odnosu na iste stvari kod nas.

- Sve je to lepo, ali mali broj ljudi ima para da priušti sebi tu garderobu - priča nam Petar Mladenov, šef NVO „Bugarska u Evropi“. - Iako smo članovi EU, standard nam nije znatno porastao.

Na ulicama sve vrvi od kafića, punih gostiju. Primećuje se i da se za vreme pauze za ručak meštani Vidina hrane u restoranima. Međutim, zatiče se i nemali broj starijih osoba, koje prosjače.

- Pa, radila sam u državnoj firmi, ali sam proglašena tehnološkim viškom - kaže nam starija žena, krijući pogled. - A, što me pitaš za ime. Nije važno kako se zovem, važno je da je danas u našoj zemlji privreda u kolapsu i da živimo po diktatu moćnih država.

Na obali Dunava, u daljini, vide se konture mosta sa pilonima, koji treba da poveže Vidin i Kalafat i tako se napravi veza između evropskih putnih koridora. To je jedan od projekata na kom je uposlen veliki broj ljudi. Imaju posao, dok izgradnja traje. A, posle toga...

- Pa, snaći ćemo se, nekako... - bio je odgovor većine njih.