Tometino Polje: Fabrika vode postala izvor života

VODA kakve nigde nema, mineralnog porekla, koja traži svoje puteve pod brdovitim krajolikom Tometinog Polja, mogla bi da postane izvor novog života za ovo selo. Mestašce između Požege i Gornjeg Milanovca, sa manje od 400 stanovnika, iz decenijske obamrlosti pokrenula je izgradnja fabrike vode. Sada, nadajući se poslu i stalnoj plati, mladi odlučuju da se ožene i ostanu na selu, a oni koji su ga davno napustili u potrazi za boljim životom u gradu razmišljaju o povratku.

„Kristalna polja“ - tako će se od sada zvati voda koju skrivaju podzemni tokovi Tometinog Polja. Radojko Milinković, rođen u Tometinom Polju, gde se Divčibare spuštaju prema Požegi, a na čijim proplancima se kupa sunce, pasu krave, konji i ovce, gde raste voće, žito, gde niko ne baca najlon kese, a zagađenja nema, odlučio je da podigne fabriku vode. Nekadašnji đak pešak, najbolji u selu, jedini koji je završio fakultet u svojoj generaciji, iskusni građevinac koji je iskustvo stekao po gradilištima u celom svetu, a onda razvio ozbiljan sopstveni biznis, odlučio je da se posveti onome što mu je dato rođenjem. Obnovio je roditeljsku kuću, posadio je voćke na imanju, zasejao ponešto i za navodnjavanje želeo da iskoristi dva bunara na imanju koje je nasledio od oca. Kad je poslao vodu na analizu, onako iz radoznalosti, čekalo ga je iznenađenje.

- Pokazalo se da je voda izuzetnog kvaliteta. Ispostavilo se da je mineralnog porekla, da gotovo nema natrijuma, koga u određenom procentu imaju čak i najkvalitetnije vode i da ima idealnu PH vrednost - kaže Radojko Milinković. - Tada sam odlučio da napravim fabriku vode. Osnovao sam firmu u Požegi. Želeo sam da i opštini kojoj pripada moje selo ima koristi od fabrike, ali najvažnije mi je bilo da zaposlim ljude iz svog rodnog kraja, da sačuvam selo. Da mladi tu ostanu, da se rađaju deca.

Put do fabrike, međutim, bio je sve samo ne jednostavan. Četiri godine, 70 rešenja i dozvola i više od 30.000 evra bilo je potrebno Milinkoviću da se probije kroz džunglu propisa i izbori sa zahtevim srpske birokratije. Apsurdi i prepreke su ga čekali na svakom koraku.

- Sama činjenica da se moje imanje nalazi na teritoriji dve opštine - Požege i Gornjeg Milanovca - bila je dovoljna da zakomplikuje posao - priča Milinković. - Iste dozvole koje sam vadio za postavljanje 19 bandera za struju na teritoriji opštine Požega morao sam da izvadim i za postavljanje jedne bandere na teritoriji Milanovca. Pošto puta nema, mašine teške nekoliko tona nismo mogli kamionima da dovezemo do fabrike, pa smo ih ručno prenosili.

Sada je sve gotovo i kaže ne može da se vraća na to. Kinezi, od kojih je kupio opremu, završili su posao pre nekoliko dana i otputovali su. Prve boce su napunjene, ali čekaju se i poslednje dozvole da fabrika počne sa radom. Poučen dosadašnjim iskustvom sa administracijom, strepi da će se načekati. Kao što je godinama čekao da opština izgradi put do Tometinog Polja. Svojevremeo je, sopstvenim građevinskim mašinama, koje je posle jednog uspešnog građevinskog posla prebacio u Tometino Polje, učinio sve pripremne radove.

- Uradio sam sa komšijama sve zemljane poslove na putu, kao što smo sami doveli i struju do fabrike, preostalo je samo da opština asfaltira put. Uzalud sam se nadao. Sada su kiše sprale urađeno. Država kao da ne vidi svoj interes u tome da konačno počne da radi fabrika koja će joj donositi tri dinara od svakog litra vode koji napunimo, a punićemo 40.000 litara dnevno, plus porez na vodu koju budemo prodali. Ali najvažnije je da upotrebna dozvola stigne. Čekaću. Ako puta ne bude, mi ćemo vodu snositi na rukama ili volovskoj zaprezi do puta, odakle ćemo je transportovati do kupaca. Ništa me neće sprečiti da završim posao do kraja. Imamo izuzetnu vodu i naći ćemo tržište za nju. Dužan sam to prema sebi i svom rodnom selu.

On kaže da mu se poslednjih godina činilo da ljudi u Tometinom Polju žive samo da bi umrli.

- Sada se to promenilo. Imamo 17 momaka u selu, obećao sam im posao za supruge kada se ožene. Sada se javljaju i ljudi koji bi da se vrate u selo, raspituju se za posao.

Povratak u Tometino Polje posle uspeha koje je postigao u građevinarstvu za Radojka Milinkovića ipak je više od poslovnog poduhvata. On želi novu nadu za selo u kojem je odrastao.

NEMCI POTVRDILI KVALITET

- NAŠA voda je dobila sertifikat o izuzetnom kvalitetu i od SGS instituta u Nemačkoj, najvažnijeg instituta za ispitivanje pića u svetu - kaže Milinković. - Njihov nalaz je prošao kroz sva tamošnja nadležna državna ministarstva i koštao nas je četiri puta manje nego ispitivanje u Srbiji. Kada pričamo već o dozvolama i administraciji, dovoljno govori to što smo, da bismo dobili sve dozvole za fabriku vode, morali da se obratimo bukvalno svakoj opštini koja se nalazi u slivu Morave kojem pripadaju i naši izvori.