Gaje šarana za pola Evrope

Rade od jutra do mraka. Onda, nakratko, skoknu do upravne zgrade da se malo ugreju. Od posla jedva stižu i da nešto prezalogaje. Nema odmora u nedelji uoči Svetog Nikole, i ne žale se. Kažu, kada bi ovako bilo svaki dan...

- Da li je hladno? Siđite u vodu sami da se uverite - odgovara Jožef Šarkanj, dok na minus sedam (zvanične temperature, a zbog vetra zimoća je mnogo jača) razvlači mrežu u jednom zimovniku „Ečke“ radi utovara ribe.

Ovaj alas iz obližnjeg Belog Blata jedan je od oko 200 radnika zaposlenih na našem najpoznatijem i najvećem ribnjaku. Ima decenijsko radno iskustvo. U njegovoj familiji generacije žive od posla na ribnjaku. Sa kolegama bez odmora radi poslednja dva meseca otkako je počeo ovogodišnji izlov ili kako alasi vole da kažu „žetva“ ribe.

Mreže su bacali na mnogobrojnim jezerima „Ečke“ u okolini Lukinog Sela, Melenaca, Čente, Srpskog Itebeja, koja se prostiru na oko 1.500 hektara. Na čuvenom Belom jezeru, tik uz upravnu zgradu ribnjaka u Lukinom Selu, koje zauzima skoro 500 hektara i gde je proizvodonja tovljenih šarana započela 1896. izlovljavalo se sve dok mraz nije „zakovao“ vodu.

- Zbog leda morali smo da prekinemo izlov i na ostalim jezerima. Stali smo na brojci od 2.700 tona, a računamo da će ovogodišnja „žetva“ iznositi 3.500 tona. Nedelja uoči Sv. Nikole, po tradiciji, za sve nas udarnička je i često mašine gasimo tek oko ponoći, kada se završavaju poslednji utovari - kaže Nenad Radulović, direktor „Ečke“, a riba se trenutno nalazi u mnogobrojnim zimovnicima oko ribnjaka, gde mašine stalno „guraju“ vodu i ne dozvoljavaju da se stvori led.

Kupcima širom Srbije odavde se dnevno isporučuje po skoro 100 tona ribe! Uglavnom čuvenog ečanskog šarana, koji je davno postao brend i koji je nezamenljiv na mnogim slavskim trpezama 19. decembra. Kupci sve više traže i tolstolobika amura i smuđa. Pa, i soma, koji zbog cene nikako da pobedi „pangu“ (sumnjivog) zamrznutog konkurenta iz Vijetnama...

- Ma, kakva uvozna riba! Ečanski šaran je zakon... Ove nedelje nekoliko puta sam dolazio u Lukino Selo i tovario ribu. Odneo sam skoro vagon i po šarana, potrošači ga obožavaju i samo njega traže - kaže Goran Pavlović iz Krćevca, koji ima svoju ribarnicu, a ečanskim šaranom snabdeva i kolege od Topole do Aranđelovca.

Zahvaljujući specijalnim mašinama, koje kranom zahvataju, elektronski odmeravaju i utovaraju ribu, posao alasa u jednoj fazi značajno je olakšan. Dve zamenjuju skoro 50 radnika, koji su se mučili, neprekidno stajali u vodi i meredovima prebacivali ribu do kontejnera za transport. Sada sve to traje par minuta, a riba iz Ečke brzo stiže do kupaca iz svih krajeva.

„Ečka“ je jedini ribnjak u Srbiji sa dobijenom dozvolom za izvor u zemlje EU. U toku je usaglašavanje sertifikata i možda se prvih meseci 2011. ečanski šaran (između 300-500 tona) nađe na trpezama u Slovačkoj, Češkoj, Poljskoj, Austriji... Cena u izvozu dostiže između pet i devet za kilogram. Otvoren je put i za izvoz na tržište Ruske Federacije, a sve to nudi perspektivu domaćim alasima.

- Čak strahujemo da Srbija već 2012. ne ostane bez šarana. U kalendaru se „poklapaju“ postovi i crkveni praznici, pa će potražnja ribe biti znatno veća od ponude. Ali, „Ečka“ ima svoj plan razvoja, a zarada od izvoza omogućiće da proširimo i povećamo proizvodnju na 6.000 tona - ističe Radulović.