Rajsove opomene Srbima

NAROD vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas. Narod vam je demokratičan, i to zaista demokratičan, a ne na način političara. Među vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega učinili odelo i titule. Narod vam je ponosan, ali ne i ohol. Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za života video.

Ovako je o Srbima govorio kriminolog Rudolf Arčibald Rajs, rođeni Nemac, koji je privrženost i ljubav prema Srbima dokazao na najteži mogući način. Rođen je 8. jula 1875, a umro 8. avgusta 1929. godine. Položaj docenta i bogatog naslednika na Univerzitetu u Lozani menjao je za mesto dobrovoljca Moravske dovizije koja se povlačila preko Albanije i, kasnije, probijala Solunski front.

 -Da biste očuvali patriotizam, kultu svojih nacionalnih junaka dodali ste još jedno, skoro isto toliko delotvorno sredstvo. Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje reći, u narodnu tradiciju. Međutim, vi niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u večnog i svemoćnog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da vaš bog nosi oklop i bradu Kraljevića Marka, šajkaču vašeg ratnika sa Cera i Jadra, Kajmakčalana i Dobrog Polja. Popovi vam nisu bili niti jesu crkveni ljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda.

Posle užasa Prvog svetskog rata, Rajs je u Ženevu odveo i odškolovao 300 srpske siročadi. U Prnjavoru je sazidao spomen-kosturnicu. Tek nedavno, tamo je postavljena njegova bista.

Kao pravi prijatelj, Rajs se nije libio ni da progovori o srpskim manama.

- Kada stignu do ministarskog položaja, vaši političari postaju toliko oholi da je to skoro smešno. Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše sklonosti za stranačku politiku, pa sada imate profesionalne političare koji na tome zarađuju za život. Ma, šta govorim - oni zgrću bogatstvo.

Poštovaoci njegovog dela okupiće se u nedelju ispred skromnog spomenika u Košutnjaku, na dan njegove smrti.

- Testamentom je zaveštao da mu srce počiva na Kajmakčalanu, da bude sa svojim drugovima, borcima, zbog kojih nas je i zavoleo. Kasnije su, 1941, njegovu urnu uništili Bugari ne zaboravljajući kako je dokumentovano opisao njihove ratne zločine - priča istoričar dr Dragomir Paunović. - Rajs je bio imućan i vrlo ugledan stručnjak. Značajna karijera je bila pred njim. Po obrazovanju je bio hemičar, po profesiji kriminolog. Sve je to ostavio, žrtvovao mogućnost sjajnog posla i udobnog mondenskog života zbog nas Srba. Zavoleo je Srbiju i našu oslobodilačku borbu sa daleko nadmoćnijim neprijateljem.

Rajs je prvi upoznao svet sa zločinima koje je napravila austrougarska vojska u Mačvi i Podrinju prema srpskim civilima. Zgrožen razmerama zločina, ali i herojstvom srpskog vojnika, Rajs se proglasio za srpskog dobrovoljca, postajući time, kako je sam napisao, „švajcarski dobrovoljac srpske vojske, drug veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara“.

- Istražujući zločine austro-ugarskih trupa, Rajs je odlazio na stratišta, pregledao ranjenike, posećivao bombardovana naselja, ne odstupajući ni za tren od svoje zakletve da služi istini i pravdi. Kao ratni reporter objavljivao je članke u tiražnim evropskim časopisima o stradanju srpskog naroda. Takvo angažovanje na strani srpske istine dovelo ga je u središte napada i pretnji u zemljama Centralnih sila, pa čak i u neutralnoj Švajcarskoj - priča dr Paunović.

Rajs se sa srpskom vojskom povlačio i preko Albanije, ali o tome u izveštajima nije ostavio ni traga, sa namerom da o tome napiše knjigu. Nastavljajući posao i na Solunskom frontu, neumorno je obilazio srpske trupe, odlazio na najopasnija mesta i slao izveštaje.

Završetak rata nije za Rajsa značio i kraj misije u Srbiji. Bio je svedok i učesnik izgradnje novog života u poharanoj Srbiji. Angažovao se u Ministarstvu inostranih poslova, Odseku za dokumentaciju ratnih zločina, i Ministarstvu unutrašnjih dela, gde je osnovao dvogodišnju policijsku školu. Tada su, počela, prva razočaranja.

- Njegov entuzijazam nije mogao da se uklopi u birokratsku administraciju. Postao je veštak za falsifikovane novčanice u Narodnoj banci u Beogradu. Kritikovao je ponašanje političara prema bivšim borcima i ratnim invalidima - objašnjava sagovornik „Novosti“.

Posle gotovo decenije i po u Srbiji, sastavlja politički testament pod naslovom „Čujte, Srbi!“ Ovaj svojevrsni apel razočaranog Rajsa, napisan 1. juna 1928. godine, na sopstveni zahtev mogao je da bude objavljen tek posle njegove smrti. Rajsova knjiga je dugo skrivana od javnosti, sve do pre nekoliko godina. Do tančina je razotkrio svu nemoralnost tadašnjih srpskih političara i inteligencije.