Sahara u Jevremovcu

OVA bašta je među najstarijim botaničkim baštama u svetu. U tom istom svetu, poređenja radi, postoji oko 1.600 ovakvih oaza, u kojima se sakuplja, neguje i čuva egzotično bilje. Privilegija je imati ovakvu botaničku baštu na kojoj mogu da nam pozavide mnoge evropske i svetske metropole.
Direktor beogradske Botaničke bašte "Jevremovac", koja je deo Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Slobodan Jovanović kaže da posetioci ovde mogu da vide neobične biljke, od kojih se mnoge nalaze samo u pustinji ili prašumi.

BOGATSTVO
NAŠ "Jevremovac" spada među 30 bašta koje su starije od 100 godina - ističe Jovanović. - Možda nije veća i lepša nego druge, ali je sigurno da je Beograd imao svoju baštu kada mnoge evropske prestonice nisu ni znale šta je to. Doduše, mi smo imali Josifa Pančića, a oni nisu. Ovo je njegov san i ostvarena ideja.
Zakriljen prelepim parkom, sačinjenim od egzotičnog drveća, svio se u bašti staklenik u čijem zatvorenom delu se oponašaju uslovi tipični za različite kontinente. Vodič biolog Olivera Popović, zadužena za odnose s javnošću, potvrđuje da su svi vodiči ili diplomirani biolozi ili postdiplomci. A da su entuzijasti, to je svima jasno.
- U dva krila staklenika oponašamo uslove tropskog i suptropskog područja, pre svega, tropskih kišnih šuma - kaže Popovićeva. - Tu postoji više od 1.000 biljnih vrsta. Ovo mesto je prelepo, ali i neobično, jer su takve šume po pravilu prenaseljene. Tako u njima ima lijane, epifite - biljke koja živi na drugim biljkama. Najpoznatije među njima su orhideje.
Staklenik je star 140 godina, i već punu deceniju je u vrlo lošem stanju. Gradska uprava je u poslednje vreme značajno pomogla u rekonstrukciji ovog prostora. Uvedena je toplifikacija i osvetljenje, javno i dekorativno. Sada predstoji uređenje i okolnih površina.
- Već u maju naredne godine očekujemo tender na kojem bi bio određen izvođač rekonstrukcije staklenika - dodaje Jovanović. - Ovaj deo bašte je dvostruko zaštićen: i kao spomenik kulture i kao prirodno dobro.

KRST
U STAKLENIKU postoji deo određen takođe za tropske biljke, ali one koje traže veći prostor. Da bi uspešno uzgajali kaktuse iz Južne i centralne Amerike ovde stručnjaci imitiraju suvu i toplu klimu.
- Pored kaktusa, tu su i mlečike - dodaje Popovićeva - biljke koje imaju zeleno stablo puno vode kako bi preživele sušne periode.
Prolazimo pored limuna čiji plod teži bezmalo kilogram. U upravnikovoj kancelariji čuva se krst dekorisan mediteranskim biljem koje su "Jevremovcu" poslali monasi Hilandara 1888. godine. Te godine umro je Josif Pančić, a oni su u spomen velikom naučniku uputili krst Univerzitetu. Kako nam je objasnio Jovanović, krst s biljem je savršeno očuvan, iako je posle Drugog svetskog rata bitisao po kojekakvim podrumima, dok ga stručnjaci Biološkog fakulteta nisu pronašli i postavili na posebnom mestu.
Ispod službene zgrade u Botaničkoj bašti su takozvane "kraljevske ledenice". To je veliki podzemni objekat gde se nekada čuvala hrana za dvor. U vreme kada nisu postojali frižideri, šegrti su zimi testerama sekli ledene sante sa zaleđenog Dunava i stavljali ih na pod ovog ogromnog podruma. Tako su pravili džinovski "frižider" gde su se čuvale namirnice za kraljevski dvor.
Samo ove godine oko 60.000 ljudi posetilo "Jevremovac". Skoro polovina su bili đaci. U saradnji sa Savetom za ekologiju opštine Stari grad, svake subote u 12 časova organizuju se besplatne posete.


IME

BOTANIČKA bašta nosi ime "Jevremovac" jer je kralj Milan Obrenović 1869. godine napisao darovnicu u kojoj poklanja svoju dedovinu Velikoj školi (preteči današnjeg Univerziteta). Jedini kraljev uslov bio je da se bašta zove "Jevremovac", u čast Milanovog dede Jevrema Obrenovića, koji je bio veliki srpski prosvetitelj.


LAGUM

U LAGUMU koji se nalazi u okviru bašte stručnjaci planiraju da naprave akvarijum u kojem bi bile zastupljene rečne ribe. Kako kažu, pošto je plan da u Tašmajdanskim pećinama bude akvarijum s morskim životinjama, ovde bi trebalo da budu zastupljene rečne flora i fauna.