AKO je, kao što to tvrdi tehnički premijer u Prištini Aljbin Kurti, namera Ričarda Grenela, izaslanika američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine, da se dogovor dveju strana postigne do septembra, onda je to vrlo ambiciozan cilj. Tim pre ukoliko bi dogovor trebalo da bude onakav za kakav se juče založio američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri: trajan, i do koga bi dve strane same došle, bez nametanja rešenja spolja.

Do septembra je ostalo svega tri meseca i teško je zamisliti da bi u tom periodu sve kockice kosovskog mozaika mogle da se postave na svoje mesto. Prepreka da se dijalog uopšte nastavi, a da zatim dobije na ubrzanju, jeste i sama Kurtijeva politika taksa, koja je navodno ukidanje nameta na srpsku robu zamenila principom reciprociteta, kome se Beograd protivi.

Što se tiče namera Vašingtona, Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative kaže, za "Novosti", da septembar nije realan rok, ali i da je pitanje šta je "američki stav", jer unutar Trampove administracije postoji nekoliko uticajnih centara moći i svako sebe predstavlja kao zastupnika "američkog stava".

DEČANI AMBASADE SAD i Velike Britanije u Prištini pozvale su kosovske institucije da sprovedu odluku Ustavnog suda, od pre četiri godine, kojom je potvrđeno vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemljišta koje su lokalne vlasti osporavale. - Nepoštovanje ove odluke tužan je primer nepoštovanja vladavine prava - kaže ambasador SAD Filip Kosnet.

- Ubrzavanje procesa dijaloga nije toliko motivisano nadolazećim izborima u SAD, već iza toga stoje lobiji koji žele da se preko sporazuma sa Beogradom Kosovo ubaci u Ujedinjene nacije, i zatim u NATO, jer bi Španija bila prepreka za svaki drugačiji način učlanjenja Kosova u NATO - smatra Proroković.

Kurti je takođe izjavio i da ne bi trebalo da bude razgovora "koji vode predsednici sa mapom", što je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić juče protumačio kao da se Kurti "panično plaši razgovora gde bi sa druge strane stola sedeo Aleksandar Vučić". Prema njegovom mišljenju, prištinska vlast pokazuje nervozu zbog mogućeg nastavka dijaloga i uvođenjem dodatnih taksa i raznim drugim potezima pokušava da spreči konstruktivnu diskusiju.

- Priština samo deklarativno želi nastavak dijaloga, a unapred kaže da neće praviti ustupke i da očekuje da Srbija prizna nezavisnost KiM. Priština, ali i neke od država članica EU, glasno govore šta neće, a niko neće da kaže šta hoće, a to je da nateraju Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, i to u granicama koje su oni zacrtali i proglasili na našoj teritoriji 2008. Neki od njih govore da su protiv promene granica, misleći na granice koje su oni nacrtali 2008. - naveo je Đurić.


MOGUĆ NAPREDAK AKO SE FOKUSIRAMO

MOŽDA ćemo postići izvestan napredak ako se budemo fokusirali na konkretne stvari koje su u svačijem interesu. Grenel je energičan čovek, koji smatra da će ako uvedemo ekonomske podsticaje, ako ljudi u regionu shvate kakve će ekonomske koristi imati i ako uklonimo političke razlike biti motivisaniji za dijalog - izjavio je juče Entoni Godfri, američki ambasador u Srbiji.

On je za TV Prva naveo da Metju Palmer (izaslanik za Zapadni Balkan) detaljno razume politiku, istoriju i kulturu ovog regiona, a sa Palmerom i Grenelom "vidi se koliko je Vašington zainteresovan da ovde stvari krenu putem uspeha".