Druga strana: Jugosloveni iz šerpe

Pomenutim zaljubljenicima sve do devedesetih nije smetao Brozov jednopartijski režim jer su se partijskog pluralizma setili tek onda kada je pao Berlinski zid. A despotizma su se setili tek kada se pojavio Vučić. Do tada su, usred onog režima, stekli status, imovinu, ugled i zvanja kojim danas mašu baš kao da su ih stekli boreći se na barikadama slobode i pravde, a ne sedeći na partijskim sastancima i po ideološkim komisijama. A po pravilu nijedno ime ovih zaljubljenika u Brozovu Jugoslaviju se nije pojavljivalo na nekoj od mnogih peticija čiji su se inicijatori borili za slobodu mišljenja i pravo na javni politički stav drukčiji od vladajućeg. Naprotiv, svaka od beogradskih demokratskih inicijativa najvećih srpskih stvaralaca bila je proglašavana i diskvalifikovana srpskim nacionalizmom. Ovi zaljubljenici u tadašnju Jugoslaviju su se prosto utrkivali ko će gore da govori o Beogradu i Srbiji kao leglu velikosrpskog hegemonizma. Ova vrsta Jugoslovena setila bi se Srbije i srpskog naroda samo onda kada je trebalo pribeći nekoj nasilnoj simetriji u stilu ustaše - četnici. To danas nastavljaju i njihovi novi sledbenici, da ne kažem potomci. Negovala se specifična "kultura sećanja" u kojoj nije bilo mesta čak ni za pomen Jasenovca.

Iz tog šinjela "kulture sećanja" je danas ponovo izašlo lupanje u šerpe i lonce kao neposredan odgovor na zvanično izrečenu konstataciju Aleksandra Vučića, na stratištu u Sremskoj Mitrovici, da je na teritoriji NDH izvršen genocid nad srpskim narodom. Od svega što bi se moglo baštiniti iz tradicije našeg naroda oni su izabrali lupanje u šerpe i lonce, akciju koja je izvorno potekla iz stranog propagandnog legla specijalnog rata!

Srpski zaljubljenici u jugoslovenstvo su voleli samo onu Jugoslaviju koja je u suštini i osnovi počivala na zvaničnoj politici "Slaba Srbija - jaka Jugoslavija". Čim je to, silom prilika, počelo da se menja, oni su pritekli u pomoć onima koji su razbijali Jugoslaviju i nesebično počeli da im pomažu okrivljujući Srbe za sva zla koja su im naneta, od Tuđmanove do NATO ruke. Od kraja osamdesetih do današnjeg dana, gotovo trideset pet godina, ova malobrojna ali dobro raspoređena grupa autošovinista sa nešto novih sledbenika se prosto takmiči u tome kako na najgori način ocrniti srpski narod i svakog ko je u Srbiji legalno i legitimno došao na vlast.

Mrzeli su i mrze tri potpuno različita državnika i političara u protekle tri decenije. Sva trojica su voljom naroda demokratski izabrana. Imali su i različit odnos prema SPC. Slobodan Milošević im je smetao što je bio levičar, socijalista i ko zna šta sve ne. Pobedio na bezbroj izbora. Srbi su ga još bolje upoznali tek gledajući njegovu blistavu odbranu u Hagu. Srpski narod je oglašavan krivim što ga je milionskim brojem glasova više puta izabrao. Bio je Srbin.

Vojislav Koštunica je bio po svom najdubljem uverenju liberalni demokrata. Imao je veliku podršku naroda na izborima. Ružili su ga na razne načine, a žuti kartel ga je po nalogu Zapada makao sa vlasti. Bio je i ostao Srbin.

Aleksandar Vučić je posve drukčiji od obojice respektabilnih prethodnika. Naprednjak. Pobeđivao na nekoliko izbora. Srbin je. Uživa ogromnu podršku naroda. Doživeo na vlasti velika iskušenja, a ovo sa virusom korona još traje. Krugovi srbomrzitelja i snaga bivšeg žutog režima i medija pod njihovom i stranom kontrolom nema za šta ga nisu optužili. Njega ne kritikuju, njega histerično napadaju, a on se nalazi pred novom ubedljivom izbornom pobedom. I ponovo će za to biti optužen srpski narod, pred kojim oni ni na izborima nemaju hrabrosti da se pojave. Ne krije se više namera da se mimo i protiv narodne volje Vučić nasilno liši vlasti. I da se onda konačno sprovede njihova politika. Treba se ratosiljati tereta Kosova i Srba na Kosovu, odreći Rezolucije 1244, treba zaustaviti kineski uticaj i investicije u Srbiji, pridružiti se sankcijama EU protiv Rusije, ojačati politiku "EU nema alternativu", što više pokvariti bratske odnose sa Rusima, dići ruke od svake pomoći RS, proglasiti je "genocidnom tvorevinom", "primitivne popurde i vladike" kao i celu SPC dovesti "konačno u red", Vojsku Srbije što pre razoružati i saobraziti

NATO standardima i ozvaničiti pristupanje ovom paktu, dići potpuno ruke od srpskog naroda u Crnoj Gori i odbrane pravoslavnih svetinja, poraditi ponovo na secesiji Vojvodine, rasturiti i privatizovati državno zdravstvo i zaustaviti bilo kakvu ideju o socijalnoj državi i ponovo očerupati napunjeni državni budžet.

Vlastoljublje je takođe veliki motiv, ali suština je iskazana i nalazi se u poznatoj parafrazi:

Ne mrze oni srpski narod i Srbiju zbog Vučića, oni mrze Vučića zbog njegove borbe za interese srpskog naroda, Republike Srpske i Srbije.