VALjA li, ili ne valja, ta Evropska unija? U Briselu kao da se svojski trude da nam odmognu u traženju pozitivnog odgovora na ovu nacionalnu dilemu.

Najnovije istraživanje pokazalo je, za one koji i bez ankete toga još nisu bili svesni, da je trenutno samo 35 odsto građana Srbije za ulazak u EU. Letvica se tako srozala na najnižu kotu. Nije davno bilo vreme kada je dve trećine ispitanika bilo za pridruživanje.

Čak 59 odsto, onoliko koliko se donedavno izjašnjavalo za Uniju, sada pristupanje izjednačuje s gubitkom Kosova. Ne treba potcenjivati sposobnost građana da otkriju suštinu iza ambivalentnih poruka evropske birokratije.

Ne treba, uostalom, ni da otkrivamo. Sve je više onih koji, poput onog američkog kongresmena Engela, s tim u vezi govore direktno. Umesto da se takvi glasovi stišavaju, pa da mirno, kako smo se prethodno dogovorili, putujemo ka Briselu samo na osnovu sopstvenih reformskih postignuća.

Na opadanje poverenja umnogome su uticale njihove unutrašnje zavrzlame, nagvaždanja i gloženja, osipanje, porast nesigurnosti, nedostatak transparentnosti, urnebesno komplikovane uredbe, zamor materijala. Ali i menjanje u hodu postavljenih pravila, dodavanje uslova i gaženje date reči.


Pročitajte i:Vučić sa brojnim zvaničnicima u Davosu: I dalje bez direktnih odgovora o članstvu Srbije u EU



Pristupanje EU i dalje ostaje naše osnovno strateško opredeljenje, jer nazad nemamo kud, iako se jedna uzvišena ideja svela do sopstvene kontradikcije, a evropski auto-put suzio na planinski drum.

Na tom neosvetljenom putu, u magli, s opasnim raskrsnicama bez semafora i saobraćajnih znakova, punog pogibeljnih krivina, nadamo se da će, ukoliko iznenada pod pravim uglom naletimo na ambis, bar biti propisno postavljena bankina.