Prištini krče put do stolice u UN

NASTOJANjA Velike Britanije da kao predsedavajuća Savetom bezbednosti tokom ovog meseca ne stavi na dnevni red redovan izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o situaciji na Kosmetu, kako se tumači, motivisana su namerom da se zataška stvarno stanje u ovoj srpskoj pokrajini.

Argumentacijom da u tzv. državi Kosovo ne postoje gorući problemi, zbog kojih bi se trošilo vreme svetske vlade za debatu, zapravo se utabava staza za prijem Kosova u članstvo UN.

PROČITAJTE JOŠ: London ne dopušta raspravu o Kosovu u UN

Povodom namera Londona da promeni dosadašnju praksu, po kojoj su se izveštaji o KiM podnosili na svaka tri meseca, premijerka Ana Brnabić izjavila je juče da su one politički neiskrene.

- To je neozbiljno, posebno od zemlje koja je, i pored toga što izlazi iz EU, insistirala da ostane vezana za rešavanje problema i regionalnu stabilnost. Ne mogu da razumem da neko, s jedne strane želi da bude domaćin sastanka Berlinskog procesa, a sa druge, smatra da situacija na KiM nije dovoljno relevantno pitanje da bude uključeno na dnevni red sednice Saveta bezbednosti UN. Ne može biti i jedno i drugo - rekla je Brnabićeva.

Premijerka je pojasnila da je upravo Velika Britanija insistirala da bude domaćin poslednjeg samita Berlinskog procesa, gde se raspravljalo o situaciji na Zapadnom Balkanu i regionalnoj stabilnosti, i istakla da je pitanje KiM važno, ne samo za dugoročnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, već i za sveukupnu regionalnu stabilnost i saradnju.

Na sajtu SB UN juče još nije bio objavljen plan rada za avgust, ali je kao napomena stajalo da dospeva vreme za izveštaj Unmika. Prema proceduri, petnaest članica svetske vlade uvek dogovaraju šta će biti teme debata u narednom mesecu, odluke se donose prostom većinom, i sam predsedavajući tu nema neke posebne ingerencije.

Iako se, prema našim saznanjima, Rusija i Kina protive tome da se izveštaj o KiM "zaobiđe", one u ovom slučaju nemaju pravo veta, a Srbiji ne ide naruku to što u ovom momentu većinu u tom telu čine države koje priznaju Kosovo.

Što se tiče stava Rusije o ovom pitanju, njihov ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin rekao je nedavno za naš list da je situacija na KiM takva da sednice SB UN o stanju na KiM treba da budu otvorene za javnost i u istom ritmu kao i do sada, na svaka tri meseca.

Šef skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže, za "Novosti", da je očigledno da zapadne države teže da priču o KiM izbace iz Ujedinjenih nacija, a primećuje i da su poslednji izveštaji generalnog sekretara svetske organizacije bili objektivniji nego neki ranije i nisu išli u prilog Albancima.

- Poenta je da se prikrije istina o izuzetno teškoj situaciji na Kosmetu i da se lažno prikaže napredak tzv. kosovske države, kako bi ona mogla da postane članica Ujedinjenih nacija. Pokušaj da se ova tema izbaci iz UN je udar na dijalog Beograda i Prištine i pritisak na Srbiju da prihvati konačno rešenje za kosovsko pitanje koje ne ide u njenu korist - smatra Drecun.

NESLAGANjA UNUTAR SVETSKE VLADE

NA poslednjoj sednici SB posvećenoj KiM, održanoj u maju, Velika Britanija, Francuska, SAD, Švedska, Poljska i Holandija bile su saglasne da je vreme da se promeni format rasprave o kosovskoj krizi u sedištu UN, argumetujući to podatkom da je prošlo gotovo 20 godina od okončanja sukoba.

Zamenik ruskog ambasadora pri UN Vladimir Safronkov izneo je tada stav da situacija na KiM "ne vodi ka rešenju", već da se pogoršava i usprotivio se mogućnosti da se misija Unmik ili format sednica SB promene. Neslaganje s promenom mandata Unmika ili formata u kome se SB obaveštava o razvoju situacije na KiM izneo je i Vu Haitao, zamenik kineskog ambasadora pri UN.

PROČITAJTE JOŠ: BRNABIĆ O RAMPI LONDONA: Neozbiljno i politički neiskreno

GUTERES PRIPREMIO REDOVAN TROMESEČNI IZVEŠTAJ

INCIDENTI OBNAVLjAJU NAPETOSTI, BRIGA ZA DEČANE

OPŠTA situacija je stabilna za razliku od prethodnog perioda kada su brojni događaji negativno uticali na odnose između Beograda i Prištine. Neki incidenti pokazali su potencijal za obnovu tenzija.

Ovi zaključci, između ostalog, stoje u najnovijem izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Guteresa o situaciji na KiM, za period od 16. aprila do 15. jula 2018.

Guteres u njemu pozdravlja nastavak dijaloga Beograda i Prištine, a sa "rastućom zabrinutošću" konstatuje da je ubistvo Olivera Ivanovića i posle šest meseci ostalo nerešeno, pa poziva kosovske vlasti da intenziviraju istragu.

Govoreći o incidentima, Guteres je naveo da su zvaničnici SPC prijavili oštećenja crkava u dva navrata 17. maja u opštini Uroševac, kao i da je 26. maja pokrenuta izgradnja na tranzitnom putu u okviru Specijalne zaštićene zone manastira Visoki Dečani, koji je na listi svetske baštine Uneska. Ovo pitanje, kako je naveo generalni sekretar, ostaje stvar "za brigu".

Notirao je i da je 28. maja u opštini Klina oko 60 Albanaca protestovalo kako bi sprečili 30 Srba da prisustvuju prazniku Svete Trojice, kao i da je 30. maja u opštini Lipljan kosovski Albanac verbalno uznemiravao i fizički napao Srbina koji je hteo da spreči grupu albanskih tinejdžera da maltretiraju srpsku decu na lokalnom igralištu.