Svedoka zbunila boja trenerke: Advokati Marjanovića pritisli biciklistu sa nasipa

KOJE naočare je imao biciklista Milan Radić 2. aprila 2016. u naselju Crvenka u Borči? Biciklističke ili obične za sunce? Da li i dalje ima te naočare? Da li je tada nosio slušni aparat ili nije, da li je video koze...

Bila su ovo samo neka od pitanja kojima je u ponedeljak, u beogradskoj Palati pravde, zasut ovaj svedok, u nastavku suđenja Zoranu Marjanoviću, optuženom za ubistvo supruge Jelene (33). Oko Radića su najviše lomili koplja predsednik sudskog veća sudija Jelena Škulić i četvorica advokata odbrane.

A, iza svega se zapravo krije podatak da je u kritično vreme na nasipu Radić video muškarca i ženu kako silaze ka kanalu. Zapazio ih je, jer je žena imala za njega nauobičajenu boju trenerke:

- Donji deo je bio siv, a gornji crven, više boje kajsije. Muškarac je išao pravo, a žena nekako bočno i video sam da je imala tamnu kosu do polovine plećke. Kosa je bila puštena.

Jelena je, u vreme smrti, na sebi imala trenerku čiji je donji deo bio crn, a gornji svetloplav. Kosa joj je bila vezana u rep. Iz ovog razloga je, međutim, zamenik tužioca Jelena Biorčević Cerović upitala svedoka da li je nosio naočare i da li mu je sunce išlo u oči. Na oba pitanja je odgovorio potvrdno.

Kada je sudija Škulić počela da postavlja pitanja, reagovali su Marjanovićevi branioci.

- Mnogo ste kooperativni sa tužiocem - zamerio joj je advokat Stefan Jokić, protestujući što je upitala da li Radić i dalje poseduje pomenute naočare. - Te naočare ni policija, a ni tužilaštvo nisu izuzeli. Vi sada sugerišete da se uvrste kao dokaz.

Milan Radić u ponedeljak je ispričao da je tog dana vozio bicikl i da je išao putem kada je video muškarca i ženu na nasipu. Osim kako su bili obučeni on je dalje naveo i da ništa sumnjivo nije primetio niti čuo, uz napomenu da je i tada imao problema sa sluhom (danas nosi slušni aparat). Izneo je i podatak da je iz kuće izašao oko 16.35 i da mu vožnja do Crvenke traje 35 minuta, kao i da "misli da je muškarca i ženu video oko 17.10".

- Molim vas, budite precizni, ovde je važan svaki minut - zatražio je advokat Veljko Delibašić, predočavajući svedoku da je u policiji dao drugačiji iskaz o vremenu kada je krenuo iz kuće.

Radić je rekao da u ponašanju muškarca i žene nije primetio ništa sumnjivo. Bio je izričit da ne može da kaže da li su to bili Zoran i Jelena. Jednostavno, nije video lica, samo "čudnu boju ženske trenerke".

Prethodno je Radosava Marinković iz Crvenke ispričala sudu kako je tog dana u 16.40 isterala koze na pašu na nasip. Znala je, kaže, koliko je sati, jer uvek nosi mobilni sa sobom. Kući ih je vratili oko 19 časova.

- Videla sam u to vreme muškarca od 60-65 godina, koji je imao kosu vezanu u rep, sa jednom devojčicom - ispričala je svedokinja. - Dete je potrčalo ka kozama, a muškarac je povikao za njom: "Dano, ili Jano, ne znam." Tu je, na balvanima sedela i jedna žena sa kratkom plavom kosom. Tri dečaka su igrala fudbal. Na našem stadionu je bila utakmica, čula sam viku.

Posle nje, za pultom za svedoke pojavio se Dragan Prvulović. On je tog dana sa suprugom i dvoje dece, kao i sinova dva druga bio na nasipu. Sa ćerkom Lenom se peo uz nasip, kako bi sa druge strane videli dunavske rukavce. U to vreme imao je 64 godine.

- Sada imate dužu kosu, vezanu u rep, da li ste i tog dana imali istu frizuru - upitala je sudija.

- Da, već 20 godina ovako nosim kosu - pojasnio je Prvulović uz napomenu da je njegova tadašnja supruga, koja je sa njim bila na nasipu, imala crvenkastu kosu, do ramena.

Prvulović je rekao i da je dvadesetak metara od njega, supruge i dece bio mlađi par sa devojčicom i da misli da je reč o Zoranu, Jeleni i Jani. Video je kada je žena otišla na nasip da trči, a muškarac je sa devojčicom ostao dole. Nije primetio ništa sumnjivo.

TEODORA: NIJE VOLELA DA JE ZOVE "TETKA"

IAKO je najavljivana u medijima gotovo kao ključni svedok, Teodora Krsmanović, sestra od strica Jelene Marjanović, u ponedeljak nije rekla ništa novo. Ponovila je da je Jelena mnogo volela Zorana i da nije dozvoljavala da joj bilo ko šta loše kaže o njemu. Kada bi je neki put oslovio sa "tetka", Jelena bi se, svedočila je Teodora, ljutnula, ali bi je brzo prošlo. Išla je često da trči, kako bi povratila liniju zbog njenog posla - pevanja.

- Jelena mi je slala slike kada je povredila ruku menjajući gumu na autu - svedočila je Teodora. - To je bilo nekoliko meseci pre ubistva. Videla sam modrice, ali nisam videla posekotinu. Doduše, samo sam gledala fotografije.

Ovom povredom Jelenine ruke, dva-tri meseca pre njene smrti, advokati odbrane objašnjavaju poreklo krvi na zadnjem sedištu automobila, koji je vozila. Ove tragove evidentirala je policijska forenzika, dok stručnjaci Biološkog instituta nisu mogli da se izjasne o starosti krvavih mrlja.