Narkotik iz dedine kuće

DEDA ostavio unuku kuću na selu, sa okućnicom i malim voćnjakom, kako bi potomak imao gde da se odmori od gradske vreve i udahne svež vazduh. Posle nekoliko meseci unuk je uhapšen, jer je u dedinom domaćinstvu napravio najsavremeniju laboratoriju i organizovao veštački uzgoj marihuane.

Ovako, skoro šaljivo može da glasi gotovo svaka priča koja se krije iza najsavremenijih laboratorija u kojima se, u kućnim uslovima, uzgaja popularna "trava". Njive, na kojima su do pre neku godinu znale da niknu stabljike marihuane, kao da su prošlost. Danas, u starim kućama i podrumima ili pomoćnim prostorijama, daleko od očiju znatiželjnika, organizuje se "posao".

Nije retkost da se laboratorije za uzgoj marihuane pronađu i u gradu, u hangarima, ali i u stanovima i soliterima.

- Od januara do juna ove godine u Srbiji je otkriveno 15 ovakvih laboratorija - kažu u MUP Srbije. - U jednoj se proizvodila modifikovana marihuana, odnosno "skank". Na teritoriji Beograda "nikle" su četiri ovakve "fabrike", tri na području Niša i po jedna na teritoriji Subotice, Smedereva, Leskovca, Zaječara, Zrenjanina, Kragujevca, Pančeva i Sremske Mitrovice. Ukupno je uhapšeno 28 osoba.

Čini se da je ova godina "rekordna". Jer, tokom cele 2013. policija je otkrila 19 laboratorija, od kojih je jedna bila za proizvodnju "skanka". Po četiri "fabrike" nikle su u Nišu, Subotici i Požarevcu, tri u Novom Sadu, dve u Somboru i po jedna u Valjevu i Beogradu. Iza rešetaka se našlo dvadesetak ljudi.

Nema sumnje da je pored nelegalne trgovine kokainom i heroinom, ali i krijumčarenja marihuane, uzgoj "trave" na domaćem terenu postao i te kako unosan "biznis" za srpske kriminalce.

Za proizvodnju marihuane u veštačkim uslovima mora da se uloži dosta novca, pa se iza svake ovakve laboratorije krije dobro organizovana kriminalna ekipa. Svetla, reflektori, merači vlažnosti vazduha, klime i ostala oprema koštaju, uz uređivanje prostora, najmanje 50.000 evra.

- Imali smo zaplenu u jednoj porodičnoj kući u Aranđelovcu, gde vlasnica nije štedela na opremi - objašnjavju u MUP. - Ceo gornji sprat opremila je električnim tajmerima za regulaciju temperature i svetlosti, svetiljkama jačine od 400 do 600 vati, sredstvima za prehranu i zaštitu bilja... Policija je kod nje pronašla 40 većih i 48 manjih stabljika rasada marihuane, spremnih za dalji uzgoj, a potom i prodaju.

U selu Grljan uhapšen je meštanin S. M. (30), koji je, kako se sumnja, pripremio 17 kilograma marihuane za dalju prodaju. Svoju laboratoriju opremio je kompletnom aparaturom za sušenje i pakovanje...

- Ono što je bitno reći je to da MUP Srbije ima specijalno obučene timove za ulazak u ilegalne laboratorije - kaže za "Novosti" mr Saša Mitić, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje delikata opojnih droga u Službi za suzbijanje kriminala MUP Srbije.

Naša država je lider u borbi protiv narkotika u regionu. To se potvrđuje i u Izveštaju EU komisije za 2012. godinu, u kome se ukazuje na izuzetan napredak naše zemlje i MUP u prevenciji i suzbijanju delikata opojnih droga i drugih psihoaktivnih supstanci. Ovaj izveštaj potvrdili su izvestioci za EU na Otvorenom dijalogu za pridruženje EU, 2013. godine. Ovu činjenicu dokazuje i nedavna zaplena od 80 kilograma heroina.

U MUP Srbije navode da su poslednjih godina, vrsta, količina i transport narkotika u našoj zemlji i kroz nju pod kontrolom.

- Dva su razloga za to - navodi Mitić. - Jedan su pojačane aktivnosti MUP na prevenciji i sprečavanju nelegalne trgovine narkoticima, poput akcije "Grom", a drugi je ulazak Bugarske i Rumunije u EU. Inače, glavni put droge, pre svega heroina, je iz Avganistana, preko Turske, Albanije, Bugarske i Rumunije ili Albanije i Srbije, takozvana balkanska ruta ili trećim krakom preko Albanije, Kosmeta, Crne Gore i Bosne i Hercegovine do zemalja Zapadne Evrope.

Kroz Srbiju već decenijama prolazi "Balkanska ruta", koja se proteže auto-putem E-70 (deo kroz Srbiju ide od Beograda do Batrovaca) i E-75 (od makedonske granice preko Beograda i Novog Sada do Horgoša). Marihuana i "skank" se nelegalno transportuju od istoka (prvenstveno Albanija i Kosova i Metohije) ka zemljama Zapadne Evrope.

- Tražnja za kokainom u Zapadnoj Evropi je veća nego što ga ima u prodaji - kaže naš sagovornik. - U Srbiji je to droga koja zbog velike cene nije toliko dostupna, a samim tim je i nema mnogo u opticaju. Kokain, koji se proizvodi u Latinskoj Americi putuje suprotnim smerom "balkanske rute".

Narko-poslovi odvijaju se po striktnim tržišnim pravilima ponude i tražnje. Kriminal na Balkanu funkcioniše bez nacionalnih prepreka i tako međusobno sarađuju i Makedonci, i Albanci, i Hrvati, i Srbi... .

ZABRANjENE SUPSTANCE

POSEBAN vid borbe protiv narko-dilera predstavlja širenje liste psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (PSK). Tom listom bavi se specijalna komisija Vlade Srbije.

- Od 2005. do 2013. godine, na ovoj listi je bilo samo 125 supstanci, a kada je formirana nova komisija Vlade, usvojena je lista od 312 supstanci, koja je stupila na snagu u martu 2013. godine - kaže Saša Mitić, koji je i član ove Komisije. - Pored neuropsihijatrijskih lekova na istoj listi su i narkotici, psihotropne supstance, biljne materije koje imaju psihoaktivno dejstvo...

Lekovi koji se najčešće zloupotrebljavaju su oni iz oblasti neuropsihijatrije, sedativi, antipsihotici, antidepresivi, kao i lekovi protiv bolova, kod kojih su najzastupljeniji "trodon", flasteri "durodžezik" i "metadon".