Saša Ilić: Devet godina čekam pravdu

PARAĆIN - Mladost sam proveo kao invalid. Sa 19 sam pretrpeo strujni udar sa dalekovoda dok sam postavljao oluke na fabrici čiji je vlasnik Velimir Stamenković iz Ćuprije. Pao sam sa nekoliko metara visine, zdrobio lobanju. Lekari su mi odsekli obe ruke zbog gangrene... Bilo je to 2004. Sad živim od pomoći porodice i čeka me narodna kuhinja, ako ne naplatim odštetu. Već devet godina sanjam pravdu, a nikako je ne nalazim, jer krivca ni presude nema, a glavni pretres u Osnovnom sudu u Paraćinu ne održava se gotovo dve godine.

Ovako govori Saša Ilić (28) iz Ćuprije, čiji je pokušaj da nešto zaradi sebi za džeparac završen teškom invalidnošću za koju još nije utvrđen krivac. Tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv vlasnika i investitora Velimira Stamenkovića, za teško delo protiv opšte sigurnosti. Sva veštačenja su pokazala da je Sašina nesreća krivica investitora. Jer, nije imao potrebne elektroenergetske saglasnosti za objekat, zgrada nije bila na propisanoj udaljenosti od dalekovoda, za radove nije angažovao ovlašćenog izvođača...

- Šta mi to vredi kad okrivljeni na suđenja ne dolazi. Nedavno je sudija Osnovnog suda u Paraćinu Goran Jablanović pretres odložio po 11. put. Poslednji put suđenje je održano septembra 2011. godine. Naredne 2014. biće tačno decenija od moje nesreće i preti apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Ako se to desi, tužiću državu jer je sramota da sudstvo ovako radi, da okrivljeni ne dolazi i - ništa. Ići ću i na sud u Strazburu. Ako moram, štrajkovaću ispred Narodne skupštine. Sešću na stiropor ili parče kartona dok me neko ne vidi i ne reši moj slučaj - ogorčeno priča za „Novosti“ Ilić.

Bez obe ruke, on je potpuno nesposoban da radi, da se sam hrani, da obavlja ličnu higijenu... Živi sa suprugom, koja je takođe invalid, a nedavno je dobio ćerkicu. Kaže da preživljavaju isključivo zahvaljujući materijalnoj pomoći porodice i socijali, ali da to ne može da traje večno.

- Ako se suđenje ne završi i ne dobijem odštetu, neku invalidninu, moja sudbina je narodna kuhinja i kazan. Ni šerpu do tamo neći moći sam da odnesem nego ću morati nekog da molim da mi sipa kutlaču hrane! Eto dokle ću stići jer devet godina u Srbiji ne mogu da nađem pravdu i da dobijem obeštećenje za svoju nesreću - priča uzbuđeno invalidni mladić.

Sledeće ročište zakazano je za 17. septembar, ali on veruje da će okrivljeni Stamenković i tada uspeti da izbegne dolazak.

- Voleo bih da grešim, ali gotovo sam ubeđen da će sudu biti dostavljeno obaveštenje policije da ga nisu našli. Svestan sam da u Srbiji nema pravde. Dok se ja borim za koricu hleba, ovaj bogati biznismen zida zgrade po Ćupriji i ne haje. Inače, ja nisam jedini koji je stradao na njegovom objektu. Posle mene, struja je na sličan način povredila i jednog dečka i tek posle toga dalekovod je najzad izmešten - završava svoju ispovest Ilić.