OKO 52 odsto poslodavaca mikro, malih i srednjih preduzeća strahuje da bi eventualnim uvođenjem zabrane rada nedeljom u maloprodajnim objektima bili dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na velike kompanije i tržne centre. Smatraju da bi bili napravljeni ustupci i da bi jakim sistemima bio dozvoljen rad, što bi predstavljalo nelojalnu konkurenciju i dovelo bi do pada prometa i zaposlenosti u manjim trgovinama.

To je pokazalo istraživanje koje je uradila Unija poslodavaca Srbije povodom pokrenute rasprave u društvu o uvođenju neradne nedelje. U anketi su učestvovala mikro, mala, srednja preduzeća i velike kompanije, kao i veliki broj preduzetničkih radnji.

PROČITAJTE JOŠ - Šoping-molovi gase radnje na ćošku

- Manja preduzeća se pribojavaju da bi odluka mogla da bude selektivna i da njima bude zabranjeno da rade, a da se velikim kompanijama dozvoli - kaže za "Novosti" Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije. - Zato insistiraju da, ukoliko dođe do usvajanja takvog rešenja, ono mora da važi za sve trgovce.

Dodaje da se ovo ne odnosi na ustanove koje su izuzeci i koje bi morale da dežuraju, kao što su apoteke i benzinske pumpe.

PROČITAJTE JOŠ - "Zaposleni rade i po 60 sati sedmično, a računa im se 40. To je robovski rad": Da li će zaživeti inicijativa da se trgovinama zabrani rad nedeljom?

TRGOVINA ČINI 10 ODSTO BDP MINISTAR trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da se sada u Srbiji sprovodi istraživanje i anketa sa trgovcima, potrošačima i radnicima zaposlenim u trgovini o zabrani rada nedeljom. - Ovde se radi o 300.000 ljudi koji rade u sektoru trgovine, što je 15 odsto svih zaposlenih u Srbiji - naglasio je Ljajić. - Taj sektor donosi 10 odsto srpskog BDP-a. Mi moramo da vodimo računa s jedne strane o tim ljudima, njihovim interesima i pravima, a sa druge o našoj ekonomiji i privredi. Deo trgovaca ističe, navodi Ljajić, da u srpskoj trgovini nedostaje 5.000 radnika. Zaključuje da odluka mora da bude deo sveobuhvatne analize i istraživanja.

Generalni stav poslodavaca je, kako ističe, da trgovci samostalno treba da određuju svoje radno vreme u skladu sa tržišnim trendovima, poštujući striktno zakone.

- Poslodavci su istakli da treba raditi na jačanju kontrolnih mehanizama države kako bi se zakonski propisi koji se odnose na plaćanje rada nedeljom dosledno primenjivali - objašnjava Pavlovićeva. - Taj rad je skuplji 26 odsto za poslodavca i tako mora da bude.

Sindikati često ukazuju na to da se krše prava radnika i da oni ne dobijaju više novca za rad vikendom, ali Pavlovićeva naglašava da poslodavci insistiraju da se te zakonske odredbe poštuju.

- Svako izbegavanje dodatnih plaćanja za njih predstavlja nelojalnu konkurenciju - objašnjava naša sagovornica. - Smatraju da rad vikendom mora da bude skuplji.

Govoreći o uticaju uvođenja zabrane rada nedeljom na poslovanje kompanija, Pavlovićeva kaže da su mišljenja poslodavaca podeljena.

- Jedan deo privrednika smatra da bi zabrana rada nedeljom mogla da im donese uštede - navodi predstavnica Unije poslodavaca. - S druge strane, ima i onih koji smatraju da bi to dovelo do pada prometa zato što je evidentno da u danima vikenda postoji pojačana tražnja kupaca.

Pavlovićeva najavljuje da će sve to biti tema na narednoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta koja se očekuje krajem januara. U radu tog tela učestvovaće predstavnici Vlade, poslodavci i reprezentativni sindikati.