Zaposlenost će rasti sporije, radnici će biti sve produktivniji, u 2020. posao za 40.000 ljudi: Očekivanja ekonomista za narednu godinu

POSAO bi naredne godine moglo da nađe oko 40.000 ljudi, što znači da će zaposlenost porasti za dva odsto. Ona će ubuduće, veruju stručnjaci okupljeni oko Fondacije za razvoj ekonomske nauke, rasti sporije od bruto domaćeg proizvoda, jer će radnici biti sve produktivniji. Već u narednoj godini, pre svega zbog značajnog broja građana koji odlaze u inostranstvo, nezaposlenost će se smanjiti više nego što će zaposlenost porasti.

Privreda bi ove, prema procenama FREN, mogla da poraste oko 3,5, a sledeće - između 3,5 i četiri odsto. Zarade u Srbiji će sledeće godine biti veće između deset i 11 odsto, što umanjeno za inflaciju, znači skok od oko osam odsto.

PROČITAJTE JOŠ - Slovenci traže radnike iz Srbije na sajmovima zapošljavanja

- Kada su pre nekoliko godina plate počele da rastu brže od produktivnosti, već smo imali deficit u tekućem platnom bilansu od tri odsto - objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - I sada zbog emigracije radne snage plate rastu brže od produktivnosti. Taj deficit je stigao do šest odsto. Jedinični troškovi rada su važni za konkurentnost. Kompanije sirovine nabavljaju na globalnom tržištu i uglavnom ih svi plaćaju po sličnim cenama. Cene rada se razlikuju i učestvuju sa oko 50 odsto u bruto domaćem proizvodu. Ako nisu usklađene sa produktivnošću, to negativno utiče na konkurentnost.

Pokretač rasta u 2020. biće industrija. Dok će ove godinu završtiti najverovatnije na prošlogodišnjem nivou, naredne bi mogla da se ubrza za dva do tri odsto. Pokretač bi trebalo da bude rast domaće tražnje zbog većih primanja. On će, međutim, povući i veći uvoz.

- Spoljni deficiti su već sada na dugoročno neodrživom nivou, pa bi njihov rast u narednim godinama mogao da izazove makroekonomsku nestabilnost - rekao je Arsić. - U 2020. se očekuje niža stopa rasta građevinarstva i umeren rast industrijske proizvodnje, dok će ostale delatnosti imati sličan rast kao i u ovoj godini.

PRIVREMENI SKOK GRAĐEVINARSTVA

RAST građevinarstva u poslednjem kvartalu je bio čak 34,7 odsto, zahvaljujući "Turskom toku".

- Taj rast je bio veći od rasta mase zarada u građevinarstvu, što je glavna komponenta - objašnjava Milojko Arsić. - Zato bi bilo dobro da statistika izađe sa detaljima o strukturi bruto dodate vrednosti građevinarstva u trećem kvartalu. Ovaj snažan rast je privremen, trajaće dok traje izgradnja "Turskog toka".