Do svoga krova za 500 € po kvadratu

JEFTINI stanovi čiju izgradnju je najavio predsednik Aleksandar Vučić gradiće se između Poljoprivrednog gazdinstva "7. jul" i naselja Dr Ivan Ribar na Novom Beogradu, u Makiškom polju i na levoj obali Dunava u Borči na placevima Poljoprivrednog kombinata Beograd. Na ovim lokacijama u prestonici bi narednih godina trebalo da se skuće pripadnici Vojske, policije, mladi bračni parovi i naučnici. Vučić je najavio izgradnju dva miliona kvadratnih metara u Srbiji, a građevinci su oberučke prihvatili taj projekat. Ideja o masovnoj stanogradnji dopada se i bankarima.

Prema rečima glavnog gradskog arhitekte Milutina Folića, za ovaj projekat se još rade stručne analize i traži se najekonomičniji model izgradnje.

- Razmatraju se lokacije koje nisu u centru grada i na kojima ima smisla zidati neprofitne stanove - kaže Folić.

Stručnjaci ističu da bi jeftini kvadrati morali da se zidaju u onim delovima grada gde već postoji osnovna infrastruktura, kako bi investitor, ali i država imali ekonomsku računicu.

Među bankama, generalno, postoji zainteresovanost za finansiranje ove vrste subvencionisanih kredita. One imaju višak likvidnih sredstava koja bi mogle da plasiraju na dugi rok. Kamatne stope na stambene zajmove sada su više nego povoljne, kreću se oko tri, najviše četiri odsto, s obzirom na to da je stopa euribor, za koji se vezuje cena ovih zajmova, sada ispod nule.

PROČITAJTE JOŠ: Država gradi stanove za vojnike i naučnike;

- NLB banka je i do sada učestvovala u različitim programima subvencija Vlade Srbije, i zainteresovani smo da u takvim programima učestvujemo i ubuduće, a posebno kada je u pitanju program poput najavljene državne stanogradnje - kaže, za "Novosti", Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB banke. - Takav projekat ne samo što ima ekonomsko opravdanje, već je i pitanje društvene odgovornosti, pre svega u delu koji se odnosi na podršku naučnicima i mladim bračnim parovima. Niža cena nekretnina uz niže kamate bi velikom broju njih omogućila da dođu do krova nad glavom. Imajući u vidu odliv mladih iz naše zemlje, verujemo da ovakvi projekti zaslužuju podršku, ali svakako moramo da sačekamo konkretne predloge.

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović kaže da Vlada Srbije sada ima novca da podrži masovnu stanogradnju i bude njen garant, kao i da za nju ne postoji bolje i mudrije ulaganje.

- Svaki dinar uložen u ovako velike projekte višestruko se vraća i dodatno pokreće našu privredu - smatra Mihajlovićeva. - Naravno, da bismo dobili kvalitetne i povoljne stanove kako bi oni koji rade odgovorne poslove za državu imali dodatnu sigurnost, što je glavna ideja predsednika Vučića, neophodno je da se osim Vlade Srbije u ovaj projekat uključe lokalne samouprave, poslovne banke, kao i građevinske kompanije. Od tog dogovora zavisiće kako tačne lokacije na kojima će se graditi novi stanovi, tako i konačna cena ovih nekretnina koje na kraju moraju biti povoljne i dostupne za naše građane.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić veruje da je moguće postići ovako niske cene kvadrata ukoliko gradnja bude tipska. Građevinci bi, kaže, rado prihvatili ovaj projekat, jer bi obezbedio veliki broj novih radnih mesta u našim građevinskim kompanijama, ali i u oblastima kao što je proizvodnja građevinskog materijala, keramike, nameštaja i ostalih delatnosti.

PROČITAJTE I: Država kreće u izgradnju 30.000 stanova

On napominje da bi investitor morao biti oslobođen plaćanja zemljišta, naknada za njegovo uređenje i svih ostalih taksa koje podrazumevaju finansiranje izgradnje infrastrukture.

- Za manje od hiljadu evra po kvadratu se mogu graditi tipski stambeni objekti na periferiji prestonice, i to na najjeftinijim lokacijama, na zemljištu za koje ne bi bile plaćene takse - objašnjava Rodić. - To bi se moglo nazvati polufabričkom proizvodnjom, kada se grade veliki kompleksi od nekoliko hiljada objekata. Takva tipska gradnja na lokacijama van Beograda bi mogla biti dosta jeftinija od obične.

Ekonomista Ivan Nikolić napominje da ovakav projekat prate i određena ograničenja.

- Jedno od njih je pitanje u kom formatu će se pojaviti država. Ona bi trebalo da subvencioniše ili dotira privatne investitore - kaže Nikolić. - Ako se pominje iznos od milijardu evra za deset godina, to je 100 miliona evra godišnje. Ukoliko je to ukupan iznos investicije, on neće bitno promeniti stvar. Ukoliko je to deo investicije, odnosno subvencije, onda već hoće. Ključno je pitanje da li postoji tražnja za takvim stanovima. To je dilema. Mislim da postoji, ali i to treba izračunati. Mi imamo problem sa natalitetom, ali bi takav projekat uticao i na populacionu politiku. Lakše je odlučiti se za više dece kada imate svoj stan.

PROČITAJTE I: Država najveći graditelj stanova

NEISKORIŠĆENA ŠANSA

ANALIZA ekonomiste Ivana Nikolića pokazuje da je u 2016. godini ulaganje u stanogradnju činilo samo 5,5 odsto bruto fiksnih investicija. Od Srbije je, među zemljama Evropske unije, manje u stanove investirala jedino Grčka. U 2015. stanogradnja je u Srbiji dostigla istorijski minimum. Prema podacima statistike, tada je izgrađeno samo 10.300 novih stanova, površine 660.000 kvadrata.

- Građevinarstvo, a naročito stanogradnja, poslednjih godina je zapostavljeno - smatra ekonomista Ivan Nikolić. - Imali smo veliki zastoj u ovoj oblasti, tako da postoji znatan prostor za investiranje i doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda. Ta delatnost u svim ozbiljnim zemaljama je bila poluga rasta ekonomije, a mi smo je poslednjih godina zapostavili zbog finansijske ograničenosti.