Direktor Aktavisa: Redovno plaćanje napunilo apoteke

BILO bi, svakako, dobro da na listi lekova koji se izdaju o trošku osiguranja, ima više i tzv. originatorskih medikamenata, odnosno inovativnih terapija, i generičkih, ali samo pod uslovom da to ne narušava redovnost plaćanja. U Srbiji se lekovi isporučeni državi plaćaju proizvođačima 60 dana od fakturisanja u apotekama. Zahvaljujući tome mi imamo stabilno snabdevanje, dok u nekim zemljama penzioneri stoje u redovima za lek na recept. Takvih slika pred našim apotekama više nema.

Ovako stanje na tržištu lekova u Srbiji ocenjuje Pavle Marjanović, direktor "Aktavisa" (deo "Teva" grupe) za Srbiju i Crnu Goru, u okviru koje posluje leskovačko "Zdravlje". On za "Novosti" kaže da bi širenje liste lekova koji se izdaju na recept, preko finansijskih mogućnosti zdravstvene kase, bilo - neodrživo.

* Gde je naša industrija lekova u odnosu na region?

- Negde su rokovi naplate isporučenih lekova nešto kraći, ali i ima i onih koji lekove plaćaju tek za godinu dana. Mi smo tu osvarili napredak.

* Određene grupe pacijenata su, ipak, frustrirane što se više izdaju generički nego inovativni lekovi.

- Generički lekovi su kod nas zastupljeni u ukupnoj potrošnji sa 77 odsto pakovanja, i sa 46 odsto ukupnih troškova države za lekove. U Hrvatskoj generika pokriva 79 odsto terapije, i angažuje oko 54 odsto novca za lekove, dok se u Sloveniji za 82 odsto generike u ukupnoj terapiji, izdvaja 36 odsto novca.

* Ni bogatije zemlje orginatorske i inovativne lekove ne dele "široko"?

- Ne. U Britaniji 82 odsto lekova koje pokriva osiguranje su generički i to je opšti trend - da se poveća udeo ovih lekova u terapiji. Jer, generički lek je po sastavu, efikasnosti i profilu neželjenih dejstava jednak orginatorskom, a razlika je samo u statusu intelektualne svojine.

* Generički su značajno jeftiniji.

- Prvi ulazak generičkog leka na listu zdravstvenog osiguranja dovodi do toga da ista terapija košta automatski bar 30 odsto manje nego ranije. Tu razliku svako treba investirati u inovative lekove, jer je to u interesu pacijenata. U Srbiji, recimo, 900.000 stanovnika uzima lekove protiv hipertenzije, još oko 800.000 zna da ima povišen pritisak ali se ne leči, a gotovo milion i ne zna da pati od ove bolesti. Kutija leka protiv hipertenzije u proseku košta oko jedan evro, ali su ukupni izdaci za tu terapiju prilični.

* Slažete li se sa ocenama onih koji smatraju da previše lekova uvozimo?

- U ukupnom prometu naša farmaceutska industrija učestvuje sa 53 odsto pakovanja, i za to se izdvaja 27 odsto ukupnog novca za lekove, što znači da nas medikamenti iz uvoza daleko više koštaju. Ali, farmaceutska industrija je globalna i jedna fabrika ne proizvodi samo za svoju zemlju, niti ijedna zemlja sve potrebe podmiruje iz nekoliko lokalnih fabrika. Pogon koji i danas mnogi znaju kao "Zdravlje" Leskovac, četvrtinu proizvodnje plasira na domaće tržište, a ostalo u 35 zemalja.

* Da li je to prednost lanca "Teve" sa 60 fabrika.

- Tako je. "Teva" je najveća generička kompanija u svetu i to podstiče izvoz. Na srpskom tržištu registrovano je 500 lekova iz naše proizvodnje, od kojih je nešto više od polovine bilo iz "Aktavisa" koji je prvi privatizovao leskovačko "Zdravlje", a ostalo je iz "Tevine" palete. Za 2019. planiramo i proizvodnju dva nova leka "Teve".