Srbija od izvoza zaradila 12,2 milijarde evra

IZ Srbije je lane, do decembra, izvezena roba vredna 12,2 milijarde evra i za 11 odsto je premašila rezultat iz istog perioda 2015. godine. Samo u novembru preko granice je otišlo proizvoda i usluga naplaćenih 1,2 milijarde evra, što je za petinu uspešnije nego u novembru prethodne godine. Rekordnom rezultatu doprineli su pre svega - električna oprema, prehrambeni proizvodi, metali i gume.

I uvoz raste, ali ne brzinom izvoza. Tokom 11 meseci prošle godine bio je veći za 5,6 odsto u odnosu na 2015. I dalje mi kupujemo više stranu robu, nego stranci našu, ali je sada ta razlika pala ispod 300 miliona evra na godišnjem nivou.

- Prirast izvoza u novembru iznosi 154 miliona evra - objašnjava Ivan Nikolić, urednik "Makroekonomskih analiza i trendova". - Od toga 25 miliona je veći izvoz električne opreme, 21 milion evra je učinak prehrambenih proizvoda, 20 evra je prirast osnovnih metala, a deset miliona odlazi na gumarsku industriju. Iza električne opreme u najvećoj meri stoji "Gorenje".

U nacrtu Pregovaračkog poglavlja 4, koji priprema Vlada Srbije, stručnjaci upozoravaju da rast izvoza i obima spoljnotrgovinske razmene nije praćen poboljšanjem izvozne strukture.

- Ekspanzija izvoza se može objasniti do sada obavljenom privatizacijom i restrukturiranjem preduzeća, potpisivanjem i ratifikovanjem ugovora o slobodnoj trgovini, kao i rastom izvoza putničkih automobila, hrane i gotovih tekstilnih proizvoda - stoji u predlogu ovog dokumenta. - Poboljšan je odnos razmene, pokazatelj kupovne moći izvoza za jedinicu uvoza, i to sa sa 2,2 odsto u 2015, na 14,7 odsto u prvoj polovini 2016. godine. Komparativne prednosti srpska privreda ostvaruje prvenstveno kod primarnih i proizvoda nižih faza prerade, koji dominiraju u strukturi srpskog izvoza. Učešće izvoza visokotehnoloških proizvoda je znatno ispod proseka EU. U Srbiji oni čine svega devet odsto izvoza, a u EU 26 odsto.

I Ivan Nikolić priznaje da kompleksnost srpskih izvoznih proizvoda nije za pohvalu, ali i da se stvari polako menjaju.

- Po stepenu prerade proizvoda dva od tri prva najveća neto izvoznika, reklo bi se da smo u srednjem veku. Prvi je kukuruz, a drugi je smrznuto voće - kaže Nikolić. - Za unapređenje kompleksnosti izvoza mogućnosti su beskrajne. To se popravlja polako. Investicije su popravile situaciju, jer one donose znanja i tehnologiju. U 2016. ćemo imati neto pozitivan rezultat IT industrije veći od pola milijarde evra. Softver je proizvod koji zahteva najveći nivo znanja i zahteva najobučeniji kadar. Nije slika tako loša.

U Privrednoj komori Srbije veruju da bi veći industrijski kapaciteti obezbedili i veću zastupljenost proizvoda više faze prerade u izvozu, onih koji nose dodatu vrednost.

- Neophodno je nastaviti sa izgradnjom infrastrukture, kao i privlačenjem stranih i domaćih investicija - kažu u PKS. - Već nekoliko godina Srbija smanjuje deficit tekućeg dela platnog bilansa, koji se u 2016. godini procenjuje na 4,2 odsto sa tendencijom daljeg smanjenja. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 78 odsto. Poseban potencijal Srbije je u nastavku porasta izvoza usluga, s obzirom na konkurentsku prednost koju naša zemlja ima.

AZIJA U FOKUSU

EVROPSKA unija je najveći srpski spoljnotrgovinski partner, ali u Privrednoj komori Srbije napominju da veću zastupljenost možemo da postignemo i na daljim tržištima.

- Imajući u vidu razgranatu mrežu diplomatskih predstavništava Srbije na afričkom kontinentu, a vrlo skroman nivo spoljne trgovine do sada, ovaj prostor bi trebalo da bude u fokusu u narednom periodu - smatraju u PKS. - Veliki projekat "Put svile" koji sprovodi kineska vlada bi trebalo da predstavlja dobru šansu da se Srbija poveže sa drugim zemljama koje su na trasi tog novog ekonomskog pravca, sa posebnim akcentom na zemlje centralne Azije. Postojeća saradnja sa arapskim zemljama treba da bude znatno unapređena imajući u vidu veliki potencijal ovog tržišta.