Rizična hrana - po pravilniku

ČITAVU deceniju Srbija je bombardovana aferama sa neispravnom hranom, a posle najnovijeg skandala, sa štrudlom sa smokvama našeg proizvođača koja je povučena sa tržišta EU zbog plesni, stručnjaci smatraju da je krajnje vreme da se uspostavi sistem kontrole hrane u našoj zemlji.

Javnost je ponovo uzbuđena zbog činjenice da štrudla sa smokvama i krekeri koji se proizvode i jedu u Srbiji nisu dovoljno dobri za građane EU.

- Ne sumnjam u tačnost podataka kontrole u EU, jer je sve više žalbi na kvalitet i ispravnost hrane koju jedemo - kaže Petar Bogosavljević, iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije. - Problem je, međutim, u našem pravilniku koji dozvoljava od tri do 3,5 puta veću količinu plesni u hrani u odnosu na propisanu u EU! Na primer, kod njih je dozvoljeno 0,5 mikrograma plesni po kilogramu hrane namenjene deci, a kod nas 10 mikrograma jedinica! Štrudle su vraćene, jer ne ispunjavaju propisane norme u EU, ali kod nas - ispunjavaju.

Predsednik Odbora za zdravlje u prošlom sazivu Skupštine Srbije dr Dušan Milisavljević je i ranije ukazivao na to da problemi oko bezbednosti hrane počelo 2004. godine, kada je Ministarstvo zdravlja prestalo sa finansiranjem redovnog monitoringa zdravstvene ispravnosti namirnica koje je obavljala mreža instituta i zavoda za javno zdravlje. Kontrola bezbednosti je prepuštena savesti proizvođača i mogućnostima tada još nadležne sanitarne inspekcije.

- Drastično je pogoršana situacija od 2009. godine, stupanjem na snagu Zakona o bezbednosti hrane. Bezbednost hrane u proizvodnji i prometu prepušta se Ministarstvu poljoprivrede, a Ministarstvu zdravlja ostavlja samo mali deo koji se bavi dečjom hranom i aditivima - ukazao je dr Milisavljević. - Tim aktom je zdravlje stanovništva prepušteno u ruke doktorima veterinarske medicine, poljoprivrednim inženjerima i tehnolozima, a lekari su potpuno marginalizovani.

POSLEDICE I PROCEDURA

PROCEDURA Ministarstva poljoprivrede je da se roba vraćena u zemlju kontroliše, uzorkuje, i ukoliko se potvrdi visok nivo ohratoksina, nadležna komisija bi trebalo da donese nalog za uništenje proizvoda.

Ohratoksin ima potencijalno kancerogeno delovanje, dovodi se u vezu sa razvojem endemske nefropatije, može oštetiti urinarni sistem, a u velikim dozama je hepatotoksičan, što znači da može da ošteti jetru.