Vakcinu protiv kovida opasno je politizovati: Akademik LJubiša Rakić o borbi Srbije i sveta protiv virusa korona

Akademik Ljubiša Rakić, čuveni neurolog, profesor Medicinskog fakulteta, ovako ocenjuje borbu države protiv nevidljivog neprijatelja koji je napao planetu. On kaže i da pozdravlja stalno prilagođavanje mera aktuelnoj situaciji, kako bi se izbegao veći broj žrtava.

o Jedan deo javnosti kritikovao je mere koje su preduzete - vanredno stanje, policijski čas koji je trajao i po tri dana, zabranu izlaska...

- Svako društvo, a naše još i više, fluidno je. U kriznim situacijama do izražaja dolaze altruizam, empatija, požrtvovanost ogromnog broja ljudi, ali takođe i nespremnost pojedinaca da se odreknu svoje zone komfora. Tu dolazi do konfliktnih situacija, koje u uslovima vanrednog stanja bivaju još više zaoštrene. Univerzalan stav koji je omogućio postizanje glavnog cilja - očuvanje ljudskih života i funkcionisanje zdravstvenog sistema - uspostavio se ipak kao kolektivni izbor.

o Svedoci smo velikih polemika o poreklu samog virusa korona. Šta vi kao lekar mislite - da li je ovaj virus prirodni ili veštački?

- Naučna istraživanja će pomoći da se dobije egzaktan odgovor na ovo i mnoga druga, zasad nerazjašnjena pitanja, uključujući prirodu i poreklo virusa, kliničko ispoljavanje bolesti, terapijske modalitete. Mere prevencije su u praksi dale odličan rezultat. Usklađivanje aktuelne situacije u populaciji korigovanjem postojećih i uvođenjem novih mera predstavlja posebno i novo iskustvo u savremenoj medicinskoj nauci. Naša zemlja je dokazala vrednost koordinacije aktivnosti svojih medicinskih stručnjaka, sa jedne, i vlasti, sa druge strane, što je rezultiralo uspehom u borbi sa epidemijom u Srbiji.

o Vode se velike polemike oko vakcine protiv virusa korona. Šta kažete o mišljenjima da može poslužiti za "čipovanje" ljudi?

- Vrednost i značaj vakcine se ne smeju negirati. Politizaciji u ovom polju nema mesta. Duboko verujem u egzaktnost i poštenje naučnih krugova koji u celom svetu rade na iznalaženju vakcine protiv kovida 19. Multicentričnost istraživanja i pandemijski karakter bolesti čine svaku zloupotrebu u svrhe politike ili ličnog bogaćenja težim. Očekujem da će vakcina nastati multinacionalnom saradnjom po ovom pitanju, u čemu će i naša zemlja imati svoju značajnu ulogu. Realan naučni doprinos treba da bude osnova ravnopravne saradnje izvan okvira nametnutih od strane svetskih interesnih asocijacija čije aktivnosti su uticale na nastanak nepoverenja prema vakcinama.

o Očigledno je da su se države koje nisu članice integrativnih procesa, kao, na primer, Srbija ili Kina, bolje izborile sa pandemijom. Zbog čega?

- I u Srbiji i u Kini primenjen je metod zasnovan na objektivnoj istini. Ovaj prilaz podrazumeva značajno umanjenje komfora stanovništva, ali je cilj da bude sačuvana funkcija zdravstvenog sistema, kao i da bude što je moguće manje obolelih. U tome se uspelo. Nije bilo vremena da se u uslovima brzog širenja epidemije iznađu druge mere. Mislim da je odlučan stav predsednika obeju zemalja i društava u celini dao dobre rezultate.

o Zašto su članice Evropske unije, Italija i Španija, pa i Francuska, doživele katastrofu?

- Upravo nespremnost da se bez odlaganja primene mere prevencije, ograničenja kretanja i ostale mere koje značajno menjaju i narušavaju ustaljene društvene relacije i komfor kako pojedinca, tako i društva u celini, omogućila je enormno i pogubno širenje virusa u populaciji. Ogroman broj obolelih i životno ugroženih pacijenata u kratkom vremenskom intervalu doveo je do kolapsa zdravstvenog sistema. Mi smo reagovali promptno i na vreme obezbedili opremu neophodnu za najgori scenario. Naravno, nijedna zemlja nije bila unapred spremna za ovako ozbiljnu epidemiju, tako da smo u Srbiji uspeh postigli blagovremenim uvođenjem mera zabrane kretanja, smanjenja mogućnosti širenja virusa u kolektivima i drugim merama.

o Kako gledate na metode nekih država, poput Švedske, da ne preuzimaju mere zabrane, već da se protiv virusa bore tako što će on "proći" kroz narod?

- Pokazalo se da je preuzimanje ovakvog rizika rezultiralo masovnim obolevanjem i umiranjem. Po svojoj prirodi brzo širećeg i agresivnog infekta, kovid 19 nije ostavio dovoljno vremena da predložene mere prirodnog sticanja imuniteta daju efekat.

o Pojedini analitičari kažu da nakon ove krize ništa više u svetu neće biti isto. Slažete li se?

- Pandemija prouzrokovana kovidom 19 imaće dugoročne posledice na dalji razvoj društveno-ekonomskih odnosa u svetu i, najverovatnije, inicirati rešenja koja će postojeće društvene sisteme neminovno prilagoditi novim uslovima.

o Da li je Srpska akademija nauka i umetnosti, čiji ste dugogodišnji član, adekvatno reagovala na ovu krizu? Pojedinci joj zameraju neoglašavanje, ćutanje...

- SANU je dala punu podršku aktivnostima stručnog medicinskog štaba u pogledu stavova koji su formulisani i sprovedeni u okviru zajedničke aktivnosti struke i države u epidemiji. Što se tiče navodnog ćutanja Akademije, da bi se glas čuo treba da postoji volja da se čuje. Navodim primer brojnih aktivnosti SANU u oblasti ekologije i posledica bombardovanja Srbije 1999. u toku NATO agresije. Činjenica je da su brojne naučne publikacije i saopštenja na ovu temu, u saradnji sa SANU, po izboru pojedinih medija ostali u senci agresivnih nastupa kvazinaučnika, koji neštedimice iznose svoje, nažalost, dirigovane stavove, iako sami ne poseduju rezultate u oblastima o kojima govore.