Istorija se prekraja i preko uličnih tabli: „Čistke“ sa imenima saobraćajnica traju i danas

V. Crnjanski Spasojević - S. Milošević

08. 12. 2019. u 14:02

Историја се прекраја и преко уличних табли: „Чистке“ са именима саобраћајница трају и данас
Zašto se s promenama ideologija menjaju i imena ulica, koji su kriterijumi za "čistku". Sovjetske vojskovođe često bile "na meti". Partizanski heroji ostali bez ulica, a neke ličnosti imaju i po dve

BURA oko imenovanja dela ulice Stjepana (Stevana) Filipovića, prvo u Emila Perške (fudbalskog reprezentativca Kraljevine SHS, kasnije policajca u NDH), a zatim u Taraišku, otvorila je pitanje kako se u Srbiji menjaju imena pešačkih zona, saobraćajnica, trgova, i ko ih zaslužuje, a ko više ne.

Uvođenjem višestranačja, štošta je preimenovano: škole, biblioteke...


PROČITAJTE JOŠ:
Jeftinije usluge i rad izvršitelja: Šta nam donose novi cenovnici naknada za izvršenja?

Ogroman broj partizanskih i heroja radničkog pokreta u novom, višepartijskom društvu izgubio je značaj, pa su tako bez ulica ostali maršal Tito, Ivo Lola Ribar, Đura Đaković, ali i ruski maršal Tolbuhin i general Ždanov, čije su jedinice oslobađale Beograd. Ova potonja dvojica kasnije su ipak dobila ulice na Novom Beogradu, ali je revolucionar Goce Delčev morao i bukvalno da ode u istoriju i ustupi svoju ulicu ruskom maršalu. Inače, ruska imena skidana su sa ulica posle rata čak dva puta i nanovo vraćana, kad bi se popravili odnosi sa SSSR.

Bez ulice je ostao i student Pravnog fakulteta Žarko Marinović, zbog kog se 4. april obeležava kao Dan studenata. Tog datuma 1936. godine ovaj mladi antifašista i član Komunističke partije ubijen je nožem na demonstracijama kod Medicinskog fakulteta u Beogradu. Jedna dedinjska ulica nosila je njegovo ime sve do 2004. godine, kada je nazvana po industrijalcu Đorđu Radojloviću, nestalom 1945. u zatvoru Ozne.

Predrasuda je da je trend preimenovanja nastupio posle Drugog svetskog rata, kada je npr. Ulica kralja Petra preimenovana u 7. jula, a Knežev trg u Trg republike. Da se imenima igralo odvajkada, slažu se istoričari Milan Koljanin i Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju, koji je i sam u jednom momentu bio član gradske komisije nadležne za ta pitanja.

Stevan Filipović

Da tako ipak ne mora da bude, dokaz je Majski prevrat 1903. godine, posle kog Karađorđevići nisu preimenovali Bulevar kralja Aleksandra (Obrenovića). Ali, najčešće se dešavalo suprotno.

- U Beogradu je pre Drugog svetskog rata ulicu imao general Petar Živković, ali ju je izgubio odmah pošto je smenjen, 1936. - kaže Bjelajac. - Tokom rata mnoga imena su promenjena.

Kako tvrdi Koljanin, samo u jednom navratu 1943. godine izmenjeno je stotinak naziva. Masovno su skidana imena saveznika i srpskih boraca u Prvom svetskom ratu, kao i jevrejski toponimi. Tada je ulicu izgubila i ledi Kaudri, koja je izgradila Memorijalnu bolnicu na Dedinju (Železnička bolnica).

Ždanov i Tolbuhin izgubili su ulice u Beogradu 1997, a vraćene su im 2016.

A posle Drugog svetskog rata sa table je sklonjeno ime Rozali Morton, američke misionarke, koja je nakon Prvog rata sakupila stotinak naše dece i povela ih na školovanje u Ameriku.


General Ždanov (desno) sa Pekom Dapčevićem u oslobođenom Beogradu

Koljanin kaže da su gradski toponimi znaci jednog vremena i da, menjajući njih, prekrajamo istoriju:

- U svakoj komisiji trebalo bi da budu istoričari, koji bi se zalagali za to da se deo naše istorije ne briše na ovaj način. I neko bi trebalo da vodi računa o tome da se ne menjaju imena ulica da bi im se dala druga kojih već ima. Na primer, ime Veljka Lukića Kurjaka zamenio je Pavle Jurišić Šturm, u ulici gde je Vojna akademija, mada već postoji Šturmova na Dedinju. Ulica 29. novembra preimenovana je u Despota Stefana (Lazarevića), iako već postoji Visokog Stevana na Dorćolu. Pitam se da li je komisija znala da je u pitanju ista osoba.

Bjelajac kaže da je komisija u kojoj je on bio pre 15 i više godina uspela da "spase" na gradskoj mapi imena maršala Birjuzova i Jelene Ćetković.

- Umesto maršala Birjuzova, predlog je bio da se ulica ponovo nazove Kosmajska. Srećom, nismo se obrukali pred Rusima. Argument nam je bio uvek isti - da građani ne vole kada moraju da vade nova dokumenta i imaju dodatne troškove. Suštinski, ti navodni zahtevi starih Beograđana vrlo su nedosledni, jer zašto onda ne traže da se vrate imena Klanička, Kožarska, Ciglarska?

Foto K.Mihajlović

Bjelajac se pita i zašto bi se sklanjala imena mladih skojevaca, koji su ubijani u užasnim mukama u nemačkim zatvorima zbog ideala, kada se ničim nisu kompromitovali.


PROČITAJTE JOŠ:
U Čikagu umro poslednji beogradski gospodin: Boba Bojović je bio čovek koji je vek provedeo pored kraljeva, predsednika, maršala, udbaša i mafijaša!

- Bio sam protiv toga da se menja Ulica maršala Tolbuhina u Makenzijevu, jer je Makenzi bio mešetar, koji je jeftino kupio zemljište oko Slavije, isparcelisao ga i prodavao - kaže Bjelajac. - Želeli su da skinu i Ulicu Rige od Fere i zamene maršalom Pilsudskim, ali smo objasnili da Beograd mora da ima reciprocitet sa svetskim metropolama.

PROCEDURA

INICIJATIVU da neka ulica promeni naziv može da preda bilo koji građanin ili udruženje Komisiji za imenovanja. Donetu odluku Komisija šalje na mišljenje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Ukoliko ga ova prihvati, predlog se prosleđuje Skupštini grada na usvajanje.

Foto M.Anđela

ĆIRILOV

PRVI predsednik Komisije za promenu naziva ulica u Beogradu 1991. godine bio je Jovan Ćirilov, a od 1991. do 1996. usledila je velika akcija preimenovanja ulica. Taj trend traje do danas.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Pera Marković

08.12.2019. 14:48

Imate na B.Kosi ulicu Dimitrija Georgijevića-Starika.Za neupućene on je bio učesnik i oktobarske revolucije i španskog rata i bio oficir Crvene armije i oficir JNA.E on je izgleda preživeo ovo preimenovanje ulica.

Ko je prepametan

08.12.2019. 14:50

pa ulice polovi??Pođeš jednom ulicom i odjednom druga!! Imaju i po tri-četiri naziva iste ulice.